Trajne diskusije na pitanje da li je zahtev ljudskih prava na univerzalnu važnost opravdan, zbog toga što su nastala u hrišćanskoj Evropi dovelo je do pokreta koji je u dijalogu sa svim religijama i kulturama razradio zajedničke osnovne vrednosti za sve ljude, jedan svetski ethos. 

Miljokaz ovog razvoja bio je Parlament svetskih religija koji je 1993. godine nakon dugih predpregovora ipak zasedao u Čikagu i koji je doneo "Povelju o svetskom ethosu". Odlomke iz ove povelje možete pogledati na stranici Dokumenti.

Poslednje zasedanje Parlamenta svetskih religija bilo je u decembru 1999. godine u Kapstadtu u Južnoj Africi. Izveštaj sa zasedanja, te detaljnije interesantne informacije na raspolaganju su pod: http://www.cpwr.org.

U jednom sličnom smeru išla su i nastojanja  InterAction Councils kojem pripadaju bivši šefovi država i vlada mnogih država i koji je predložio jednu "Opštu povelju o ljudskim obavezama" kao nadopunu "Opšte povelje o ljudskim pravima". Ovaj predlog Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija također možete pogledati na stranicama dokumenata. Po predlogu konačnoj debati je posvećena  posebna proširena tema - Dužnosti čoveka.

Osnovu ovih nastojanja za vrednostima koje bi bile priznate od svih ljudi, gradi ustanovljenje da se svuda na svetu, u svim kulturama i religijama svih vremena treba naći jedna maksima koja čini srž svake etike, jedno tzv. zlatno pravilo. Na njemu se zasnivaju sve poznate etike i ono stvara osnovu za legitimno delovanje pojedinaca, grupa, država i zajednica država. Zlatno pravilo kaže da se sa drugima treba sretati onako kako bi hteli da se drugi sreću s nama. Ili u rečima "Povelje o svetskom ethosu":  

"Moramo se ponašati prema drugima onako kako bi hteli da se drugi ponašaju prema nama." 

Dalje interesantne informacije naći ćete u novinskom članku koji je objavljen povodom posete britanskog premijera Tony Blaira Fondaciji  i na Web stranici Fondacije Svetski ethos (na nemačkom jeziku), tu su informacije i o teologu Hans Küngu koji je radio na stvaranju pomenutih dokumenata: http://www.uni-tuebingen.de/stiftung-weltethos

Primer za to da se univerzalna vrednost ljudskih prava stalno osporava pruža nam sledeći novinski članak:

Sukob u vezi sa ljudskim pravima

Sa jednom kontraverzom o ljudskim pravima između Sedinjenih Američkih Država i Evrope sa jedne strane i Kine i Južne Azije sa druge strane završena je u utorak Konferencija Saveza južnoazijskih zemalja (Asean) u glavnom gradu Malezije Kuala Lumpuru. Sukob se razvio nakon predloga malezijskog ministra predsednika Mahathira da se Povelja o ljudskim pravima Ujedinjenih nacija drugačije napiše u korist siromašnih zemalja. SAD i Evropska unija odlučujuće su odbili neprihvatljiv zahtev Mahathira na zaključnoj konferenciji za štampu. (...). Nasuprot toga ministri vanjskih poslova Malezije, Indonezije i Filipina su se izjasnili za jednu proveru. "S obzirom na vreme koje je prošlo, ne bismo trebali biti tako kategorični", rekao je indonezijski Ministar vanjskih poslova Altas. Od 1948. godine nastalo je otprilike 120 novih država koje nisu učestvovale pri formulisanju Povelje. Malezijski ministar vanjskih poslova je rekao da naglašavanje individualnih prava na slobodu nije prikladno u multirasnim i multireligioznim nacijama trećeg sveta kao što je to Malezija. "Previše slobode može uništiti demokratiju"(...). 

[Frankfurter Allgemeine Zeitung od 30. jula 1997.godine]

[Početak stranice]    [Početna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]