Tübingenška fabrika misli Fondacija Svetski ethos: Gost Hans Künga danas je bioTony Blair

[Rolf Spinnler, Stuttgarter Zeitung od 30.07.2000.]

Scenario je idiličan: kuća jednog od najboljih Hanglagena Tübingena, terasa sa pogledom na jug. Bilo je to kao "dar sa neba", objašnjava domaćin i nudi gostu da sedne vani na sunce. Pod "darom sa neba" Hans Küng podrazumeva fondaciju Svetski ethos koja od 1995. godine ima svoju rezidenciju ovde i kojoj je sad uspelo da pridobije i Tony Blaira, te da ga pozove u posetu u Tübingen. Danas će britanski premijer na Univerzitetu održati predavanje. 

Profesor teologije Hans Küng 15 godina je vodio institut za ekumenska istraživanja, koji je Univerzitet za njega osnovao 1980. godine, nakon što je zbog pritisaka iz Vatikana izgubio svoju katedru na katoličko-teološkom fakultetu. Danas se Küng sa zahvalnošću, sa distance, opušteno priseća tadašnjih vrlo turbulentnih događanja. On u svemu tome vidi lukavstvo razuma koje je prisilni prekid njegove karijere pretvorilo u šansu. U svakom slučaju Küng je od tada daleko iza sebe ostavio horizonte svoje crkve koje je smatrao suviše uskim i njenu dogmu, te sa knjigama "Biti hrišćanin", "Postoji li Bog?" ili "Projekat Svetski ethos" stvorio jednu vernu zajednicu čak i među ljudima ne tako bliskim crkvi koja mu je omogućila da zauvek preboli nedostatak blagoslova iz Rima. Kod Künga se od tog perioda ne može govoriti ni o čem drugom osim o razmišljanju o celovitosti sveta. 

[Početak stranice]

Jedan od pristalica ove ideje je Karl Konrad Grof od Groeben koji je 1995. godine nakon umirovljenja Künga vidio svoju šansu. On je također pročitao knjigu "Svetski ethos", te nakon toga odmah zaključio da uz pomoć jedne Fondacije želi pomoći celokupnom projektu. "Moramo se osloboditi prizmatičnog samoostvarivanja i razmišljanja o blagostanju, te ljudima objasniti da su nam za zajednički život u miru i slobodi neophodne etičke norme." On je to izgovorio, osnovao Fondaciju Svetski ethos te imenovao Hansa Künga za njenog predsednika. 

Kao da želi opovrgnuti Huntingtona

Küng gura u ruke posetioca nekoliko brošura koje daju informacije o aktivnostima Fondacije. Ona unapređuje i podržava interkulturni i interreligiozni dijalog, i to putem istraživanja i obrazovnog rada u školama, na višim školama te putem raznih manifestacija i simpozija. Na svetu ne može biti mira dok nema mira među religijama - to je Küngov moto. Zbog toga se poslednjih godina posvetio studiranju velikih svetskih religija, bavio se budizmom, hinduizmom, semitizmom, islamom, što se ne da primetiti samo po velikom broju knjiga nego i u sedmodelnoj televizijskoj seriji. Čini se da Küng želi opovrgnuti američkog političara i naučnika Samuela Huntingtona, koji konkurenciju između religija vidi kao globalnu borbu kultura. 

[Početak stranice]

Nasuprot tome Küng u svetskim religijama traži zajedničko. On smatra da se uprkos njihovim dogmatskim razlikama da izdestilovati "minimalan osnovni koncens u smislu obaveznih vrednosti, nepromenljivih merila i moralnih držanja". To on onda naziva "Svetskim ethosom". Ipak, Küngova Tübingenška fabrika misli ne misli samo u globalnim dimenzijama, ona i deluje u tim globalnim dimenzijama. Ona je bila vodilja u pisanju "Povelje o Svetskom ethosu" koju je usvojio Parlament svetskih religija u Čikagu 4. septembra 1993. godine, te je pružila argumentativnu podršku u pripremi "Povelje o dužnostima čoveka" koju je 1997. godine objavio gremij bivših državnika pod vodstvom bivšeg Saveznog kancelara Helmuta Schmidta. Küng ponosno objašnjava svom posetiocu da će krajem augusta prezentovati svoj projekt na sastanku religijskih vođa u New Yorku, a sledeće godine u njegovom kalendaru je UN-ova Konferencija o interkulturnom dijalogu. 

Čikaška "Povelja o dužnostima čoveka" sadrži četiri "čvrste upute" koje je definisao Küng. Svi ljudi treba da "žive u kulturi nenasilja i da osećaju strahopoštovanje za svaki život", treba da se osećaju obaveznima u  "solidarnosti i pravednom ekonomskom poretku", "toleranciji i istini u životu", i konačno, treba da se osećaju obaveznim u  "jednakosti između partnera - muškarca i žene". Küng se slaže da su to sve opšte obaveze, te priznaje da je trebalo zaobići teme kao što su sprečavanje začeća, abortus, homoseksualnost, eutanazija, jer oko tih tema ne postoji koncens. Ali, upravo ove teme su širom sveta na dnevnom redu, o njima se žestoko raspravlja. Ipak, Küng se ne da zbuniti. Što se tiče upravo ovih tema, tu treba tražiti srednji put. On tu ukazuje na jednu vrstu trećeg puta s one strane fundamentalizma i "pluralizma po želji". Jednako tako on odbija i sumnju da na ovaj način želi religije zameniti etikom i predane religije pretvorti u "koktel svih religija". Projekat "Svetski ethos" ne teži nikakvoj zajedničkoj religiji.  

[Početak stranice]

Razgovor o "Dužnostima čoveka" prouzrokovao je u svoje vreme velike debate. Kritičari su u tome videli udarac na kulturu jedinstvenih i već poznatih i priznatih individualnih ljudskih prava.  Küngov projekt ne poriče bliskost sa komunitarističkom kritikom liberalizma, čak iako on priznaje da reč "obaveza" ima negativne konotacije u Nemačkoj, te stoga rađe govori o "odgovornosti". U svakom slučaju ne iznenađuje činjenica da Küng u svojoj zajednici ima i jednog političara koji je priznati komunitarist (i priznati hrišćanin): britanskog premijera Tony Blaira (...).

[Početak stranice]    [Početna stranica - Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]