Ukoliko želite da na Vaš kompjuter snimite celokupan tekst ili pojedine delove radi daljnjeg upotrebljavanja, markirajte sve sa "Ctrl+A", odnosno markirajte željeni odlomak mišem i pritisnite onda "Ctrl+C". Onda možete otvoriti Vaš program za obradu teksta-npr. Microsoft Word - i uvrstiti tekst naredbom "Ctrl+V").

Opšta povelja o dužnostima čoveka  [predloženo od strane InterAction Veća]

Preambula

Pošto su  priznavanje dostojanstva koje pripada svim članovima ljudske porodice, priznavanje jednakih i urođenih prava za sve osnova slobode, pravednosti i mira u svetu, one uključuju dužnosti ili odgovornosti,  

-pošto ekskluzivno postojanje prava na konflikt ima za posledicu razdvajanja i neprekidne svađe i pošto zapostavljanje dužnosti čoveka može voditi do bezakonja i haosa, pošto vladavina prava i unapređivanje ljudskih prava zavisi od spremnosti svakog muškarca i žene da budu pravedni,  

-pošto globalni problemi zahtevaju globalna rešenja, što se, opet, može postići samo kroz ideje, vrednosti i norme koje uživaju poštovanje svih kultura i društava,   

-pošto svi ljudi imaju odgovornost, da kako na licu mesta, tako i u globalu unapređuju bolji društveni poredak, i to kako najbolje znaju, što je cilj koji ne može biti postignut samo putem zakona, propisa i konvencija,  

-pošto se ljudska stremljenja ka napretku i poboljšanju mogu ostvariti samo kroz sporazumne vrednosti i merila koja u svako doba važe za sve ljude i institucije, 

Generalna Skupština Ujedinjenih nacija usvaja

ovu Opštu povelju o dužnostima čoveka. Ona treba da bude zajedničko merilo za sve narode i nacije, s ciljem da svaka individua i svaka društvena ustanova, u skladu sa ovom Poveljom, doprinesu napretku zajednica i prosvetljenju njihovih članova. Mi, narodi Zemlje, ovim obnavljamo i pojačavamo već proklamirane obaveze u Opštoj povelji o ljudskim pravima: potpuno prihvatanje dostojanstva svih ljudi, njihove urođene slobode i jednakosti i njihove solidarnosti. Svest o ovim dužnostima i njihovo prihvatanje treba unapređivati u celom svetu.  

Fundamentalni principi humanosti

Član 1: Svaka osoba, nezavisno od polne pripadnosti, etničkog porekla, socijalnog statusa, političkog ubeđenja, jezika kojim govori, starosne dobi, nacionalnosti ili religije ima dužnost da se prema svakom čoveku ponaša ljudski. 

Član 2: Niko ne treba da podržava nečovečno ponašanje bilo koje vrste, naprotiv, svi ljudi imaju obavezu da se zalažu za dostojanstvo i samopoštovanje drugih ljudi. 

Član 3: Ni jedna osoba, ni jedna grupa ili organizacija, ni jedna država, vojska ili policija nisu na strani dobra ili zla, svi oni podređeni su moralnim merilima. Svaki čovek ima obavezu, pod bilo kojim okolnostima, da podrži dobro i spreči zlo. 

Član 4: Svi ljudi, obdareni razumom i savešću, imaju obavezu u duhu solidarnosti da preuzmu odgovornost prema svima, porodicama i zajednicama, rasama, nacijama i religijama: Ono što ne želiš da tebi drugi učine, ne čini ni ti drugima. 

Nenasilje i poštivanje života

Član 5: Svaka osoba ima dužnost da poštuje život. Niko nema pravo povrediti, mučiti ili ubiti drugu ljudsku jedinku. Ovo ne isključuje pravo na opravdanu samoodbranu od drugih individua i zajednice. 

Član 6: Konflikti između država, grupa ili individua trebaju biti rešeni bez sile. Ni jedna vlada ne sme tolerisati akte genocida ili terorizma, ili učestvovati u njima,  ona ne sme zloupotrebiti žene, decu ili druge civile kao sredstvo vođenja rata. Svaki građanin ili javni nosilac odgovornosti ima obavezu da deluje na miran i nenasilan način.

Član 7: Svaka osoba je neizmerno vredna i mora biti zaštićena po svaku cenu. Pored toga, zaštitu zahtevaju i životinje i ljudski okoliš. Svi ljudi imaju obavezu za dobrobit sadašnjih stanovnika zemlje i budućih generacija zaštititi zrak, vodu i tlo. 

Pravednost i solidarnost

Član 8: Svaka osoba ima obavezu ponašati se časno i fer. Ni jedna osoba ili grupa ne treba da uzmu nešto što je u vlasništvu druge osobe ili grupe ili da to protiv njihove volje otuđe.  

Član 9: Svi ljudi kojima su data potrebna sredstva, imaju obavezu učiniti ozbiljne napore na prevazilaženju siromaštva, neuhranjenosti, neznanja i nejednakosti. Oni svugde u svetu treba da unapređuju razvoj koji će za sve ljude osigurati dostojanstvo, slobodu, sigurnost i pravednost. 

Član 10: Svi ljudi imaju obavezu da marljivošću i zalaganjem razvijaju svoje sposobnosti; svi trebaju imati jednake šanse za obrazovanje i smislen rad. Svako treba pružiti podršku onima koji je trebaju, onima kojima je nešto uskraćeno, onima koji imaju teškoće u razvoju i žrtvama diskriminacije. 

Član 11: Sva imovina i sva bogatstva moraju, saglasno s pravednošću,  odgovorno biti upotrebljena u cilju unapređivanja čovečanstva. Ekonomska i politička moć ne smeju se koristiti kao sredstva vladavine, nego moraju biti iskorištena u cilju stvaranja ekonomske pravednosti i socijalnog reda. 

Istinitost i tolerancija

Član 12: Svaki čovek ima dužnost govoriti istinu i delovati u duhu istine. Niko, pa ma koliko on bio moćan i na visokom položaju, ne sme lagati. Mora se poštovati pravo na privatnost, te na lično i poslovno poverenje. Niko nije obavezan nekom drugom u bilo koje doba kazati potpunu istinu.  

Član 13: Ni jedan politički službenik, privrednik, naučnik, pisac ili umetnik nisu oslobođeni opštih etičkih merila, niti su ovih merila oslobođeni lekari, pravnici ili drugi službenici koji imaju posebne obaveze prema svojim klijentima. Drugi etički kodeksi ili etički kodeksi specifični za neke poslove moraju pratiti odrednice opštih merila kao što su istinitost i fair-play.  

Član 14: Sloboda medija u informisanju javnosti i kritikovranju društvenih ustanova i vladinih mera - što je od izuzetne važnosti za jedno pravedno društvo -, mora se koristititi promišljeno i odgovorno. Sloboda medija sa sobom nosi posebnu odgovornost za sastavljanje tačnih i istinitih izveštaja. Senzacionalni izveštaji koji ugrožavaju ljudsku jedinku ili njeno dostojanstvo moraju se sprečiti. 

Član 15: Dok sloboda religije mora biti zagarantovana, predstavnici religija imaju posebnu obavezu da spreče izražavanje predrasuda i diskriminirajuće radnje nad onima koji ne pripadaju istoj grupi. Oni ne treba da podstiču ili legitimišu mržnju, fanatizam i verske ratove, naprotiv, treba da unapređuju toleranciju i međusobno poštovanje svih ljudi. 

Međusobno poštovanje i partnerstvo

Član 16: Svi muškarci i sve žene imaju obavezu da u svojim partnerskim odnosima jedni drugima pokažu poštovanje i razumevanje. Niko ne sme neku drugu osobu seksualno iskorištavati ili je učiniti zavisnom. Naprotiv, oba partnera se moraju brinuti o dobrobiti onog drugog.   

Član 17: Brak - pored svih kulturnih i religioznih različitosti - iziskuje ljubav, vernost i uzajamno davanje, i on treba da ima za cilj garanciju sigurnosti i međusobne podrške. 

Član 18: Razumno planiranje porodice je odgovornost svakog para. U odnosu između roditelja i dece treba da postoji ljubav, poštovanje, priznavanje i briga jednih za druge. Ni roditelji, ni drugi odrasli ne trebaju iskorištavati ili zlostavljati decu. 

Zaključak

Član 19: Ni jedna odredba ove Povelje ne sme se protumačiti tako, da se u njoj pronađe pravo za državu, grupu ili pojedinca da deluju u smislu kršenja dužnosti, prava i sloboda navedenih u ovoj i u Opštoj povelji o ljudskim pravima iz 1948. godine. 

[Početak stranice]

Članovi InterAction veća:

Helmut Schmidt (Predsedavajući po počasnoj dužnosti ), bivši kancelar Savezne Republike Nemačke

Malcolm Fraser (Predsedavajući), bivši premijer Australije

Andries A.M. van Agt, bivši premijer Nizozemske

Anand Panyarachun, bivši premijer Tajlanda

Oscar Arias Sanchez, bivši predsednik Kosta Rike

Lord Callaghan of Cardiff, bivši premijer Velike Britanije

Jimmy Carter, bivši predsednik Sedinjenih Američkih Država

Miguel de la Madrid Hurtado, bivši predsednik Meksika

Kurt Furgler, bivši Savezni predsednik Švajcarske

Valéry Giscard d´Estaing, bivši državni predsednik Francuske

Felipe Gonzalez Marquez, bivši premijer Španije

Michail Gorbatschow, bivši državni predsednik Rusije

Kenneth Kaunda, bivši predsednik Zambije

Lee Kuan-yew, bivši premijer Singapura

Kiichi Miyazawa, bivši premijer Japana

Misael Pastrana Borrero, predsednik Kolumbije (umro1997.)

Shimon Peres, bivši premijer Izraela

Maria de Lourdes Pintasilgo, bivši premijer Portugala

Jose Sarney, bivši predsednik Brazila

Shin Hyon-hwad, bivši premijer Koreje

Kalevi Sorsa, bivši premijer Finske

Pierre Elliott Trudeau, bivši premijer Kanade

Ola Ullsten, bivši premijer Švedske

George Vassiliou, bivši predsednik Kipra

Franz Vranitzky, bivši Savezni kancelar Austrije

[Početak stranice]    [Početna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]