Glossar

Abu Bakr	Gihad	Jihad	Scharia
Ahl al-kitab	Hadith	Kaaba	Schia/Schiiten
Al-Azhar	Hidschra/Hedschra	Kalif	Shura
Alim	Hisba	Mahdi	Sufismus, Sufis
Amir al-muminin	Hul´	Majlis	Sunna/Sunniten
Dar al-islam	Ijtihad	Mekka	Thora
Din wa-daula	Imam	Moschee	Umar (Omar)
Fatwa	Jahiliya	Mufti	Umma

Abu Bakr: Abu Bekr, prvi od legitimnih Kalifen (632.–634.), rođen oko 573. u Mekki, umro 634. u Medini; Sledbenik Muhameda i njegovog punca preko Aďscha.

Ahl al-kitab: «Ljudi knjige», označava tri religije kroz knjigu "Islam, Jevrejstvo i Hrišćanstvo". Zbog ovih srodnosti, Jevreji i Hrišćani u islamu uživaju poseban položaj nasuprot pripadnicima drugih religija.

Al-Azhar: Najznačajnija škola sunnitskog islama, Centar njegovog ustanovljenja; osnovan u 10. stoleću od strane Fatimida; nalazi se u Kairu.

Alim (Plural ulama): Učenjak, «Znalac» na području islamskog prava, bez podele u relogiozna ili politička područja. Pretpostavka za to je određeni studij, na kojem alim stiče znanje.

Amir al-muminin: «Vladar (ranije zapovednik) vernika», Titula islamskog vladara, koji je i politički i relogiozni vladar svog naroda.

Dar al-islam: «Kuća islama», područje gdje islam graniči sa Dar al-harb («kućom rata»), pošto islam nije vladao i zbog čega su se na početku vodili brojni ratovi.

Din wa-daula: «Vera i imetak», Jedinstvo politike i religije u islamu. Nasuprot jevrejstvu i hrišćanstvu islam nikada nije napravio podelu između religije i politike. Mnogo više učenje islama sadrži kompletan red kako svetski, državni i privredni, tako i društveni.

Fatwa: Pravno pismo muftije; sa velikim autoritetom ovoga pisma može se porediti čak i pravna obaveza izvršavanja; bolje ga je opisati kao «pravno mišljenje».

Gihad (i Jihad): «Truditi se» za islam; težina pojma prostire se od truditi se da se postane bolji Musliman, do danas sporne forme širenja islama putem «svetog rata». Gihad/Jihad znači sito i truditi se za mirno širenje Islama.

Hadith: «Objava»; Predanje o životu i delovanju Muhameda. Osnova za Scharia.

Hidschra/Hedschra: [f.; arapski], preseljenje Poslanika Muhameda iz Mekke u Medinu 622. nakon Hrista.; Početak islamskog računanja vremena (po mesečevim godinama)

Ijtihad: Uvođenje onoga što je shodno razumu, odnosno ljudskog, razmišljanja pri odgovorima na pitanja pravne prirode od strane islamskih učenjaka.

Imam: Ovim pojmom označava se u sunnitskom islamu najpre religiozni vođa opštine, koji osim toga može preuzeti i vodeću političku funkciju. Po Schia on je u svakom slučaju vođa u tradiciji Poslanika i četvrtog Kalifa Alija.

Jahiliya: «Neznanje», označava u najširem smislu vreme pre islama u Arabiji, a ponekad i vanislamski svet, po islamskom shvatanju.

Jihad ( Gihad): «Truditi se» za islam; težina pojma prostire se od truditi se da se postane bolji Musliman, do danas sporne forme širenja islama putem «svetog rata». Gihad/Jihad znači sito i truditi se za mirno širenje islama.

Kaaba: [f.; arapski ka'b, "kocka"], u obliku kocke (12×10×15 m), zgrada pokrivena sa crnim tepisima (Kiswa) nalazi se u Mekki, i poštuje se kao centralno mesto islama. U istočnom delu zgrade, koja je inače prazna nalazi se "crni kamen" (Hadschar), koji je i pre Muhameda bio kulturni centar arapskih plemena. Kaabu bi trebao svaki Musliman posetiti jednom u životu. Po islamskom verovanju Kaaba potiče od Abrahama.

Kalif: «Sledbenik, zamenik», označava političkog i religioznog vođu muslimanske zajednice nakon smrti Muhameda, obraća mu se sa «amir al-muminin», pri čemu je bitno spomenuti da se poslednji deo oznake koristio i kasnije za različite vladare u različitim delovima islamskog sveta. Mogao je postojati samo jedan Kalif. Poslednji islamski kalifat ukinut je u Turskoj nakon smenjivanja poslednjeg osmanskog sultana dvadesetih godina.

Mahdi: «Vođen pravdom», Božiji poslanik o najmlađem Sudu, koji će na kraju vremena biti odgovoran za uspostavljanje istinskog islama iskrivljenog putem koruptivnih vladara.

Mekka: Religiozni centar islama. Ukoliko je to za njega moguće iz zdravstvenih i finansijskih razloga, svaki Musliman mora jednom u životu da poseti Kaabu u Mekki. .

Džamija: Centar zajednice, ni u kom slučaju to nije samo mesto za molitvu, zbog toga se uz džamiju gradilo još kulturnih uređenja, od biblioteka do sirotinjskih kuhinja.

Scharia (i sari´a): Celokupnost islamskog prava u celoj političkoj i religioznoj formulaciji. U osnove se ubrajaju Kur'an Sunna (Hadith) kao i obe pravne metode «ijma» i «qiyas». «Ijma» je koncens pravnih učenjaka. «Qiyas» je analogni zaključak za slučaj da sve odredbe i izvori ne daju odgovora na određeno pitanje. Tek kada je sve ovo iscrpljeno pravnom učenjaku na raspolaganju je «ray», izgrađivanje sopstvenog mišljenja. Osim toga od Muhameda postoji moralno pravo koje ne bi trebalo da stoji u suprotnosti sa Scharia.

Schia/Schiiten: «partijai» Alijeva, 4. Kalifa i zeta Muhamedovog; kasnije drugi veliki islamski pravac, koji se raspao, pre svega, zbog mnoštva različitih sledbeničkih pravaca Sunnita. Schiiten prihvataju kao Kalife samo Muslimane koji svoje poreklo vode od Muhameda ili Alija, dok kod Sunnita to može biti svaki sposobni Musliman. I unutar sebe Schiiten su se razgranali. Oni čine oko 10 procenata svih Muslimana i danas žive u Iranu, državama Zaljeva, Libanu, Pakistanu i Afganistanu.

Shura (i: sura): Savetodavna skupština koja je bliska vladaru, danas i jedna vrsta parlamenta; izvorno od Kalifa uređen gremij za izbor njegovog naslednika.

Sufismus, Sufis: Mistični pravac u islamu organizovan u redove, odnosno bratstva. Neretko se negira od strane ortodoksnog islama, ali raniji Sufismus i ortodoksni islam ipak su bili neka vrsta zajedništva.

Sunna/Sunniten: «Tradicija», označava pripadnike više pravaca u islamu (oko 90 procenata) Osim toga, Sunna označava predanje o životu i delovanju Poslanika i ideal za život i delovanje svakog Muslimana (zapisana je u Hadith, koji su pored Kur'ana deo islamskog prava).

Thora: [i 'tora; hebräisch, "uputa, učenje"], po jevrejskom predanju: 1. u najužem smislu obavezujuća zakonska objava iz Sinaj-a u Knjizi 1.–5. Mose; 2. Pentateuch (1.–5. KnjigaMose), "pisana Thora", kao merodavni deo Svetog spisa, za sinagogalno čitanje spisa po tradicionalnim propisima na pergamentu; 3. "usmena Thora", obavezujuća tradicija do kraja Mischna oko 200 nakon Hrista, shvaćena kao objava iz Sinaja; 4. obavezujuća religiozna tradicija uopšte.

Umar (Omar): Umar, Omar I., Omar ibn el-Chattab, Kalif 634.–644., rođen oko 592. u Mekki, umro 644. u Medini (ubijen); Pod njegovom vladom islamsko carstvo se proširilo na Egipat, Siriju i Perziju. On je uveo islamsku eru (nakon Hidschra).

Umma: «Zajednica», zajedništvo svih Muslimana nezavisno od njihove pripadnosti određenom pravcu ili od državnih i etničkih granica.

[Izvori: Bertelsmann Discovery Lexikon 1997, Neue Züricher Zeitung online, Dosije "Islamismizam": Glosar: www.nzz.ch]