Povelja iz Rija o čovekovoj okolini i razvoju (Deklaracija iz Rija) (1992.)

Premabula

Konferencija Ujedinjenih nacija o čovekovoj okolini i razvoju održana u Rio de Janeiru 3. – 14. juna 1992., kao potvrda Povelje Konferencije Ujedinjenih nacija  o čovekovoj okolini koja je doneta u Stockholmu 16. juna 1972., kao i uz volju da se dalje gradi na toj osnovi, sa ciljem da se stvaranjem novih razina saradnje između država, bitnih delova društva i stanovništva  izgrađuje novo i pravedno partnerstvo širom sveta, trudeći se da se ostvare međunarodni dogovori, u kojima bi bili poštovani interesi sviju i gde bi bio zaštićen integritet globalnog sistema razvoja i sistema čovekove okoline, priznajući nedeljivost Zemlje, naše domovine i međusobnih odnosa koji na njoj postoje, ova Konferencija utvrđuje:

Princip 1

Ljudi se nalaze u središtu nastojanja da se ostvari trajan razvoj. Oni imaju pravo na zdrav i produktivan život u skladu sa prirodom.

Princip 2

U skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija i principima međunarodnog prava, države imaju suvereno pravo da koriste vlastite resurse u okviru vlastite ekološke i razvojne politike, te su odgovorne da se pobrinu da delatnosti u području za koje su one nadležne ili koje su pod njihovom kontrolom ne nanesu štetu drugim državama ili područjima izvan njihovog suverenog prava.

Princip 3

Pravo na razvoj mora biti ostvareno tako, da to na pravedan način bude primereno razvojnim i ekološkim potrebama današnjih i budućih generacija.

Princip 4

Trajan razvoj zahteva da zaštita čovekove okoline bude deo razvojnog procesa te da ne sme biti posmatrana odvojeno od njega.

Princip 5

Otklanjanje siromaštva kao neophodna pretpostavka za trajan razvoj je zadatak od osnovnog značaja koji zahteva saradnju svih država i svih naroda, da bi se smanjila nejednakost životnog standarda i da bi se bolje udovoljilo potrebama većine svih ljudi.

Princip 6

Primat imaju, pre svega ,posebna situacija i posebne potrebe zemalja u razvoju, pre svega onih najnerazvijenijih zemalja i zemalja, čija je okolina najranjivija. Međunarodne mere u oblasti čovekove okoline i razvoja takođe treba da budu orentisane i prema interesima svih zemalja.

Princip 7

Države sarađuju u duhu saradnje širom sveta, da bi sačuvali zdravlje i netaknutost ekološkog sistema Zemlje, da bi ga zaštitili i ponovo uspostavili. U vezi sa različitim doprinosima pogoršanju globalne ekološke situacije, države snose zajedničku, ali različitu odgovornost. Razvijene države priznaju svoju odgovornost koju snose u nastojanju za trajnim razvojem širom sveta, a koja se odnosi na pritisak koji njihova društva vrše globalno na čovekovu okolinu, kao i u pogledu tehnologije i finansijskih sredstava koje ovim državama stoje na raspolaganju.

Princip 8

Da bi se postigao trajan razvoj i bolji kvalitet života za sve ljude, države bi trebalo da redukuju i odstrane proizvodne i potrošačke strukture koje nisu trajne, te da podstiču odgovarajuću demografsku politiku.

Princip 9

Države treba da sarađuju, da bi osnažili izgradnju kapaciteta za trajan razvoj koji već postoji u zemlji, tako što će poboljšati naučno razumevanje putem razmene naučnih i tehnoloških znanja i što će unapređivati razvoj, prilagođavanje, širenje i prenošenje tehnologija uključujući i one nove i inovativne.

Princip 10

Ekološkim pitanjima najbolje se baviti uz učešće svih pogođenih građana na pojedinim razinama. Na nacionalnoj razini svaki pojedinac ima primeren pristup informacijama o čovekovoj okolini koje se nalaze u posedu javne uprave, uključujući i informacije o opasnim materijama i opasnim delatnostima u njihovim opštinama, kao i mogućnost da učestvuje u procesima odlučivanja. Države olakšavaju i unapređuju  stvaranje javne svesti i učešće javnosti, tako što informacije stavljaju na raspolaganje u širokom obimu. Osigurava se delotvoran pristup pravnim i upravnim procedurama uključujući i pomoć i pravnu pomoć.

Princip 11

Države donose delotvorne zakone o čovekovoj okolini. Norme o čovekovoj okolini, ciljevi kao i prioriteti upravljanja treba da odražavaju kontekst razvojne i ekološke politike na koji se odnose. Norme koje se primenjuju u nekim zemljama mogu biti neprimerene drugim zemljama, posebno zemljama u razvoju, i mogu prouzrokovati neopravdane ekonomske i socijalne troškove.

Princip 12

Države treba da zajednički rade na unapređenju otvorenog i nosivog ekonomskog sistema, koji će u svim zemljama dovesti do privrednog rasta i trajnog razvoja, da bi se problemi pogoršanja čovekove okoline lakše mogli rešavati. Mere trgovinske politike koje se odnose na čovekovu okolinu ne treba da predstavljaju ni sredstvo samovoljne ili neopravdane diskriminacije, niti smeju biti prikriveno ograničenje za međunarodnu trgovinu.  Jednostrane mere za savladavanje ekoloških problema izvan područja suverene vlasti zemlje-uvoznice treba izbegavati. Mere za savladavanje nadnacionalnih ili svetskih ekoloških problema treba da u najvećoj mogućoj meri počivaju na međunarodnom koncenzusu.

Princip 13

Države razvijaju unutrašnje državno pravo sa ciljem odgovornosti prema žrtvama odnosno obeštećenja žrtava, onečišćenja okoline i ostalih šteta po čovekovu okolinu. Sem toga, države marljivo i odlučno rade na razvoju međunarodnog prava u oblasti odgovornosti prema i obeštećenja za trajne posledice štete po čovekovu okolinu koja je nastala u oblastima izvan njihove suverene vlasti, a koja je prouzrokovana delatnostima u oblasti pod njihovom suverenom vlašću ili kontrolom.

Princip 14

Države treba da delotvorno sarađuju kako bi otežale ili sprečile premeštanje i transfer u druge zemlje delatnosti i materija, koji dovode do jakog zagađenja čovekove okoline ili koje su se se pokazale kao štetne za čoveka. 

Princip 15

Radi zaštite čovekove okoline države u okviru svojih mogućnosti primenjuju u velikoj meri princip preventive. Ukoliko preti teška ili trajna šteta, nedostatak potpune naučne izvesnosti i sigurnosti ne može biti razlog odgađanja skupih mera za izbegavanje zagađenja okoline.

Princip 16

Nacionalne vlasti treba da se potrude da bi unapredili internacionalizaciju troškova zaštite čovekove okoline i primenu ekonomskih instrumenata, pri čemu uz dužno poštovanje javnog interesa i bez smetnji svetskoj trgovini i međunarodnim investicijama treba poštovati princip da izazivač snosi troškove onečišćenja.

Princip 17

Prilikom provođenja planova koji će verovatno imati trajna i bitna dejstva na okolinu i za čije je provođenje potrebna odluka nadležnih nacionalnih vlasti, kao nacionalni instrument vrše se kontrole podnošljivosti za okolinu.

Princip 18

Države odmah obaveštavaju druge države o prirodnim katastrofama ili drugim opasnostima, koji mogu dovesti do iznenadnih štetnih destava po čovekovu okolinu. Zajednica naroda će učiniti svaki napor da bi pomogla državama koje su ovim pogođene.

Princip 19

Države  po mogućnosti unapred i pravovremeno obaveštavaju druge države o delatnostima, koje bi mogle imati bitne i trajne nadnacionalne posledice, stavljaju im na raspolaganje službene informacije i konsultuju se s njima pravovremeno i u poštenoj nameri.

Princip 20

U pitanjima čovekove okoline i razvoja ženama pripada osnovna uloga. Njihovo puno uključenje je zbog toga bitno za trajan razvoj.

Princip 21

Kreativnost, ideale i hrabrost mladih sveta treba mobilisati, da bi se ostvarilo partnerstvo širom sveta, a na taj način i osigurao trajan razvoj i bolja budućnost za sve.

Princip 22

Urođeničke grupe stanovništva i njihove životne zajednice kao i ostale zajednice u pojedinim područjima imaju osnovnu ulogu u pitanjima čovekove okoline i razvoja, a zbog njihovog znanja i njihovih tradicionalnih oblika života. Države treba da priznaju njihov identitet, kulturu i interese, te da ih podržavaju i da im u korist njihovog trajnog razvoja omogućavaju delotvorno učešće.

Princip 23

Čovekova okolina i prirodni resursi naroda koji žive potlačeni, pod stranom vlašću i okupacijom, se štite.

Princip 24

Vođenje rata razorno deluje na trajan razvoj. Iz ovog razloga države u vreme oružanih sukoba poštuju odredbe međunarodnog prava o zaštiti čovekove okoline i sarađuju, ukoliko je to neophodno, na njenom daljem razvoju.

Princip 25

Mir, razvoj i zaštita čovekove okoline su međusobno zavisni i nedeljivi.

Princip 26

Države mirno i pomoću odgovarajućih sredstava rešavaju međusobne sukobe u oblasti čovekove okoline, a u skladu sa Poveljom Ujedninjenih nacija.

Princip 27

Države i narodi sarađuju u dobroj nameri i u duhu partnerstva prilikom ispunjavanja principa koje sadrži ova Povelja, kao i prilikom daljeg razvoja međunarodnog prava u oblasti trajnog razvoja.

[Pocetak stranice]    [Pocetna stranica-Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]