Zaštita ljudskih prava u Africi Banjul-povelja o ljudskim pravima i pravima naroda   (27. Juni 1981.)

Afričke države-članice Organizacije afričkog jedinstva (OAU), države-potpisnice ovog sporazuma, “Banjul-povelje o ljudskim pravima i pravima naroda”,

pozivajući se na odluku br. 115 (XVI) Šesnaeste redovne sednice Skupštine šefova država i vlada održane 17. do 20. jula 1979. u Monroviji, da se izradi nacrt Afričke povelje o ljudskim pravima i pravima naroda, koja bi, između ostalog, predviđala i organe za unapređenje i zaštitu ljudskih prava i prava naroda;

uzimajući u obzir Povelju OAU-a, prema kojoj su “sloboda, jednakost i dostojanstvo bitni ciljevi ostvarenja opravdanih želja afričkih naroda”;

ponovno potvrđujući svečano obećanje iz člana 2. pomenute Povelje da će biti uklonjeni svi oblici kolonijalizma, da će se koordinirati i intenzivirati saradnja i trud radi poboljšanja životnog standarda afričkih naroda, kao i da će se unaprediti međunarodna saradnja uz dužno poštovanje Povelje Ujedinjenih nacija i Opšte deklaracije o ljudskim pravima;

uzimajući u obzir snagu svoje tradicije i vrednosti afričke civilizacije, koja bi trebalo da bude karakteristična za njen odnos prema ljudskim pravima i pravima naroda te da ga vodi;

spoznajući da s jedne strane fundamentalna  ljudska prava proizilaze iz unutarnjih ljudskih osobina, što opravdava njihovu nacionalnu i međunarodnu zaštitu, a da s druge strane realnost i poštovanje prava naroda treba da bezuvetno garantuju ljudska prava;

smatrajući da uživanje prava i sloboda sa sobom donosi i preuzimanje obaveza;

u ubeđenju da će pravo na razvoj u budućnosti dobiti posebnu pažnju, da građanska i politička prava ne mogu biti odeljena od ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava ni u koncepciji ni u univerzalnosti, te da ostvarenje ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava predstavlja garanciju za uživanje građanskih i političkih prava;

svesne svoje obaveze za ostvarenjem potpune slobode Afrike, čiji se narodi još uvek bore za svoje dostojanstvo i istinsku nezavisnost, i koji su odlučili da će ukloniti kolonijalizam, neokolonijalizam, aparthejd i cionizam, strane vojne baze koje predstavljaju agresiju, kao i svaki oblik diskriminacije, posebno one rasne, etničke, diskriminacije zbog boje kože i pola, jezika, religije ili političkog nazora;

ponovno potvrđujući svoje pridržavanje principa prava i sloboda čoveka i naroda, koje sadrže deklaracije, konvencije i ostali dokumenti koje su prihvatile OAU, Pokret nesvrstanih zemalja i Ujedinjene nacije;

čvrsto ubeđene da su zaštita i unapređenja prava i sloboda čoveka i naroda obaveza, uz neophodnost da se pri tome uzme u obzir i značaj koji tim pravima i slobodama u Africi tradicionalno pripada;

I deo: Prava i obaveze

I glava: Ljudska prava i prava naroda

Član 1

Države-članice OAU-a, potpisnice ove Povelje, priznaju u njoj sadržana prava, obaveze i slobode i poduzimaju mere za njihovo ostvarenje.

Član 2

Svako ima pravo da uživa prava i slobode priznate i zajamčene ovom Poveljom, bez obzira na rasu, etničku grupu, boju kože, pol, jezik, religiju, političke ili druge nazore, imovinu ili bilo koji drugi status.

Član 3

(1)   Svi su ljudi jednaki pred zakonom.

(2)   Svi ljudi imaju isto pravo na zakonsku zaštitu.

Član 4

Svaki je čovek nepovrediv. Svako ima pravo na poštovanje života i telesne netaknutosti. Nikome ovo pravo ne sme biti samovoljno oduzeto.

Član 5

Svako ima pravo na poštovanje svoga ljudskog dostojanstva i priznanje svoje pravne ličnosti. Svaki oblik izrabljivanja, mučenja, surovih i neljudskih tretmana je zabranjen.

Član 6

Svako ima pravo na ličnu slobodu i sigurnost. Nikome ne sme biti oduzeta sloboda, sem iz razloga ili pod uslovima koji su ranije utvrđeni zakonom. Posebno niko ne sme biti samovoljno uhapšen ili zatvoren.

Član 7

(1)    Svako ima pravo da bude zaštićen pravom. To obuhvata:

a)  pravo na pravnu zaštitu, koju provode nadležni sudovi u državi, od svih radnji, koje povređuju njegova osnovna prava koja čoveku pripadaju na osnovu sporazuma, zakona, uredbi ili običajnog prava;

b)  pravo da čovek bude smatran nevinim, sve dok neki nadležni sud  ne utvrdi njegovu krivicu;

c)   pravo na odbranu, koje uključuje i pravo na odbranu od strane lično odabranog branioca;

d)   pravo da protiv njega u primerenom roku bude donesena presuda  nepristrasnog suda;

(2) Niko ne sme biti osuđen zbog radnje ili propusta, koji u vreme činjenja, odnosno nečinjenja, nisu predstavljali krivično delo. Ne sme biti dosuđena kazna koja nije bila predviđena u momentu radnje. Kazna je lična i može biti dosuđena samo počiniocu.

Član 8

Jamči se sloboda savesti i zanimanja kao i slobodno praktikovanje. Niko ne sme biti ograničen u praktikovanju ovih sloboda, sem iz razloga javne sigurnosti i javnog reda.

Član 9

(1)   Svako ima pravo na informisanje.

(2)   Svako ima pravo da u okviru zakona izražava i širi svoje mišljenje.

Član 10

(1) Svako ima pravo da se u okviru zakona slobodno udružuje sa drugima.

(2) Niko ne sme na osnovu u čl. 29 utvrđene obaveze na solidarnost biti prisiljen da se priključi nekom udruženju.

Član 11

Svako ima pravo da se zajedno sa drugima slobodno okuplja.Ostvarenje ovog prava može biti podvrgnuto samo zakonski utvrđenim ograničenjima, posebno u interesu nacionalne i javne sigurnosti, narodnog zdravlja, morala i prava i sloboda drugih.

Član 12

(1)  Svako ko redovno boravi u području koje je u nadležnosti jedne države, ima pravo, da se tu slobodno kreće.

(2) Svako ima pravo da napusti svaku zemlju, uključujući i vlastitu. Ovo pravo može biti ograničeno samo zakonima sa svrhom zaštite nacionalne sigurnosti, javne sigurnosti i javnog reda, narodnog zdravlja ili morala.

(3) Svako ima pravo da u drugim zemljama zatraži i uživa azil zbog progona, ukoliko je to u skladu sa zakonima zemalja koje pružaju azil, te sa međunarodnim sporazumima.

(4) Stranac koji redovno boravi u oblasti za koju je nadležna jedna država-potpisnica ove Povelje  može biti proteran iz te oblasti samo na osnovu pravovaljane odluke.

(5) Masovno proterivanje stranaca je zabranjeno. Ovim se misli na proterivanja nacionalnih, rasnih, etničkih ili religioznih grupa.

Član 13

(1) Svaki državljanin ima pravo da učestvuje u upravljanju javnim poslovima svoje države, neposredno ili putem predstavnika, koji se slobodno biraju uz poštovanje zakonskih propisa.

(2) Svaki državljanin ima pod istim uslovima pravo na dozvolu za obavljanje javnih poslova u svojoj državi.

(3) Svako ima pravo na pristup javnim ustanovama i uslugama uz najstrože poštovanje jednakosti svih ljudi pred zakonom.

Član 14

Jamči se pravo na vlasništvo. Diranje u to pravo je dopušteno samo u javnom interesu ili u interesu opšteg dobra i mora biti u skladu sa propisima zakona o oduzimanju poseda.

Član 15

Svako ima pravo da radi pod pravednim i zadovoljavajućim uslovima, te pravo na jednaku naknadu za jednak rad.

Član 16

(1) Svako ima pravo na najveću moguću meru telesnog i duhovnog zdravlja koju može postići.

(2) Države-potpisnice ove Povelje će preduzeti neophodne mere za zaštitu zdravlja  svoga naroda te za osiguranje medicinske brige za svakoga u slučaju bolesti.

Član 17

(1)   Svako ima pravo na obrazovanje.

(2)   Svako može bez sprečavanja učestvovati u kulturnom životu svoje države.

(3)   Obaveza je države da štiti i unapređuje moral i tradicionalne vrednosti zajednice.

Član 18

(1) Porodica je prirodna osnovna ćelija društva. Država je mora štititi i brinuti se za njeno zdravlje i moral.

(2) Država je obavezna da podržava porodicu kao čuvara društveno priznatog morala i tradicionalnih vrednosti.

(3) Država mora osigurati da se odstrani svaki oblik diskriminacije žena i te da se zaštite prava dece i žena koja su utvrđena međunarodnim poveljama i sporazumima.

(4) Stari i invalidi imaju pravo na posebne mere pomoći u skladu sa njihovim telesnim i moralnim potrebama.

Član 19

Svi ljudi su jednaki, pripada im jednako poštovanje i imaju jednaka prava. Vladavina jednog naroda nad drugim ne može se ničim opravdati.

Član 20

(1) Svi narodi imaju pravo na egzistenciju. Oni imaju neosporivo i neotuđivo pravo na samoopredeljenje. Oni slobodno odlučuju o svom političkom statusu i oblikuju svoj ekonomski, socijalni i kulturni razvoj u skladu sa politikom koju su sami slobodno izabrali.

(2) Narodi koji žive pod kolonijalnom vlašću ili tiranijom imaju pravo da se oslobode okova strane vladavine služeći se svim sredstvima koje priznaje Međunarodna zajednica naroda.

(3) Svi narodi imaju pravo da od država-potpisnica ove Povelje budu politički, ekonomsko ili kulturno podržani u svojoj oslobodilačkoj borbi.

Član 21

(1) Svi narodi slobodno raspolažu svojim vlasništvom i rudnim blagom. Ovo pravo oni ostvaruju isključivo u interesu svog stanovništva. Ni u kom slučaju narodu ne sme biti oduzeto ovo pravo.

(2) Ukoliko se nekom narodu nešto nelegalno oduzme, on ima pravo na pravni povrat svoje imovine, te na primerenu odštetu.

(3) Bogatstvima i rudnim blagom se slobodno raspolaže uprkos obavezi na unapređenje međunarodne ekonomske saradnje na osnovu međusobnog poštovanja, pravilnog uravnoteženja i principa međunarodnog prava.

(4) Države-potpisnice ove Povelje ostvaruju pravo na slobodno raspolaganje svojim bogatstvoma i rudnim blagom u pogledu jačanja afričkog jedinstva  i solidarnosti.

(5) Države-potpisnice ove Povelje će ukloniti sve oblike stranog ekonomskog izrabljivanja, posebno oblike međunarodnog monopola, da bi njihovi narodi mogli ostvariti punu korist iz svojih nacionalnih resursa.

Član 22

(1) Svi narodi imaju pravo na vlastiti ekonomski, socijalni i kulturni razvoj uz primereno poštovanje njihove slobode i identiteta kao i ravnomernog učešća u zajedničkom nasleđu čovečanstva.

(2) Države su obavezne, pojedinačno ili zajednički, da osiguraju ostvarenje prava na razvoj.

Član 23

(1) Svi narodi imaju pravo na  nacionalni i međunarodni mir. Odnosi između država počivaju na principima solidarosti i prijateljstva, koji su implicitno potvrđeni u Povelji OAU-a.

(2)  Da bi države-potpisnice ove Povelje ojačale mir, solidarnost i prijateljske odnose, one jamče da:

a)  onaj ko uživa pravo na azil u skladu sa članom 12 ove Povelje, ne sme učestvovati u subverzivnim aktivnostima protiv svoje domovine.

b)  njihove zemlje neće biti baza za subverzivne delatnosti ili terorističke aktivnosti protiv nekog naroda države-potpisnica ove Povelje.

Član 24

Svi narodi imaju pravo na čovekovu okolinu koja je ukupno gledano pogodna i zadovoljavajuća za njihov razvoj.

Član 25

Države-potpisnice ove Povelje su obavezne da kroz nastavu, obrazovanje i publikacije podstiču i osiguravaju poštovanje prava i sloboda sadržanih u ovoj Povelji, nadalje su obavezne da se pobrinu da ova prava i slobode kao i obaveze koje sa njima korespondiraju budu shvaćene.

Član 26

Države-potpisnice ove Povelje su obavezne da osiguraju nezavisnost sudstva kao i da dozvole ustanovljavanje i poboljšanje pogodnih nacionalnih ustanova kojima se poverava unapređenje i zaštita prava i sloboda zajamčenih u ovoj Povelji.

II kapitel: Obaveze

Član 27

(1) Svako ima obaveze prema svojoj porodici i društvu, prema državi te ostalim zakonski priznatim zajednicama kao i prema međunarodnoj zajednici.

(2) Svako ostvaruje svoja prava i slobode uz primereno poštovanje prava drugih ljudi, kolektivne sigurnosti, morala i zajedničkih interesa.

Član 28

Svako je obavezan da poštuje ljude oko sebe, da ih posmatra bez diskriminacije i  da sa njima održava odnose usmerene ka unapređenju, očuvanju i jačanju međusobnog poštovanja i tolerancije.

Član 29

Osim toga svako je obavezan da:

1.   štiti harmoničan razvoj porodice, da radi na dobrobit zajedništva i poštovanja porodice; da u svako doba poštuje svoje roditelje i da ih izdržava ukoliko su siromašni;

2.  služi svojoj nacionalnoj zajednici tako što će joj staviti na raspolaganje svoje telesne i duhovne snage;

3.  ne ugrožava sigurnost zemlje čiji je državljanin ili u kojoj boravi;

4.  čuva i jača nacionalnu i socijalnu solidarnost, posebno ako je ova poslednja ugrožena;

5.  čuva i jača nacionalnu nezavisnost i teritorijalni integritet svoje zemlje te da u okviru zakona daje svoj doprinos odbrani;

6.  radi uz puno korištenje snage i sposobnosti i plaća nametnute poreze u interesu društva;

7. u odnosu sa drugim članovima  društva čuva i jača pozitivne afričke kulturne  vrednosti u duhu tolerancije, dijaloga i saradnje i da, uopšteno izraženo, doprinosi unapređenju moralnog zdravlja društva;

8.  daje sve od sebe da se unapredi  i dostigne afričko jedinstvo, u svako doba i na svim razinama.

II deo: Mere za zaštitu ljudskih prava i prava naroda

I glava: Ustanove i organizacije Afričke komisije za ljudska prava i prava naroda

Član 30

Afrička komisija za ljudska prava i prava naroda, u daljem tekstu “Komisija”,  ustanovljena je u okviru OAU-a, s ciljem unapređenja ljudskih prava i prava naroda te jamčenja njihove zaštite u Africi.

Članovi 31 – 44

(bliže odredbe u vezi sa Komisijom)

II glava: Zadaci Komisije

(…)

III glava: Postupci pred Komisijom

(…)

IV glava: Primenljivi principi

Član 60

Komisija se rukovodi međunarodnim pravom na polju ljudskih prava i prava naroda, a posebno odredbama različitih afričkih dokumenata o ljudskim pravima i pravima naroda kao, i Poveljom Ujedinjenih nacija, Poveljom OAU-a, Opštom deklaracijom o ljudskim pravima i ostalim dokumentima, koje koriste Ujedninjene nacije i afričke države na polju ljudskih prava i prava naroda, kao i odredbama različitih posebnih organizacija Ujedninjenih nacija, čiji su članovi države-potpisnice ove Povelje.

Član 61

Komisija se, dalje, kao pomoć pri utvrđivanju pravnih principa služi drugim opštim ili posebnim međunarodnim sporazumima, koji izričito utvrđuju pravila priznata od strane država-članica OAU-a, nadalje afričkom praksom, ukoliko je ona u skladu sa  međunarodnim normama o ljudskim pravima i pravima naroda, regionalnim običajnim pravom i opštim pravnim principima koji su se razvili kroz sudstvo i pravno učenje.

Član 62

Države-potpisnice se obavezuju da će svake dve godine počevši od dana stupanja na snagu ove Povelje pripremiti izveštaj o zakonskim i drugim merama koje su poduzele radi ostvarenja prava priznatih i garantovanih ovom Poveljom.

Član 63

(1) Ova Povelja je otvorena za potpisivanje, ratifikovanjeu ili pristupanje članicama OAU-a.

(2) Povelje o ratifikaciji ili pristupanju pohranjuju se kod generalnog sekretara OAU-a.

(3) Ova Povelja stupa na snagu tri meseca nakon što je generalni sekretar dobio Povelje o ratifikaciji ili pristupanju od većine država-članica OAU-a.

III deo: Opšte odredbe

(…)

[Pocetak stranice]    [Pocetna stranica - Ljudska prava]    [Pregledni dijagram]