Nevoljkost

U dosadašnjim Osnovnim kursevima u našoj "televizijskoj porodici" sve je funkcionisalo bez zastoja. Možda je nekome već odavno zasmetala ova slika, jer je imao osećaj da ona mnogo odstupa od realnosti. Za ovakva odstupanja u osnovi postoje samo dve mogućnosti. Ili pravila unutar porodice ne odgovaraju našoj idealnoj slici ili se članovi porodice ne pridržavaju pravila.

Primer za prvu mogućnost bi bio da član porodice koji ima daljinski upravljač sa baterijama za njega dobije toliko moći da se jednostavno distancira od ostatka porodice i njihove želje za ovim ili onim televizijskim programom više ne shvati ozbiljno. Drugi primer bi bio predavanje daljinskog upravljača jednom od članova porodice na neograničeno vreme. U oba slučaja osnovni demokratski princip raspodele vlasti bio bi povređen, to je ono što poznajemo iz Osnovnog kursa 3. Ostalim članovima porodice nedostajala bi mogućnost kontrole nad onim koji poseduje daljinski upravljač.

I za drugu mogućnost ima dovoljno primera. Bio bi, na primer, prekršaj nepisanih pravila kada bi onaj ko ima daljinski upravljač, recimo da je to kćerka, odlučila da se ne drži dogovora, te ne bi odabrala program za koji se većina složila da će ga gledati, nego bi jednostavno odabrala svoj omiljeni program ili očev omiljeni program jer je on podmitio komadom torte.

U ovom odeljku biće reči o ovim problemima sa kojima se svaka demokratija mora konfrontirati. Slično kao u našoj porodici, stvari se odvijaju i u demokratskoj državi. Idealna slika polazi od odnosa između birača i izabranog, i to odnosa koji funkcioniše. To je odnos koji je promenljiv, tako da su grupe jedna drugoj potrebne. Ali i ovde postoje odstupanja od idealne slike. S vremena na vreme dođe do slučaja gde se izabrani jednostavno ne pridržavaju zakona ili dogovora. Time oni razočaravaju svoje birače. Kod birača onda nastaje utisak da nemaju nikakvog uticaja na izabrane, a samim tim i nikakvog uticaja na politiku.

Isto tako političari koji se ne drže dogovorenog i koji ne poštuju zakone, koji se dozvole podmititi, rade samo za svoju vlastitu prednost, a ne u interesu birača, ti političari izazivaju nepoverenje kod naroda (ima ljudi koji smatraju sve političare lopovima). Tako se može desiti da delovi stanovništva prestanu da se interesuju za politiku, prestanu ići na izbore i prestanu sa svojim političkim angažmanom. U ovakvim slučajevima reč je o nevoljkosti ili nezainteresovanosti za politiku. Međutim, demokratija ne može funkcionisati zadovoljavajuće ako nije ispunjen uslov participacije građana.

U našoj porodici bi to značilo da jedan ili više članova porodice ne žele više da učestvuju u odluci koji televizijski program će se gledati i ne žele više da daju svoje baterije potrebne za daljinski upravljač. Ako je nevoljkost za politiku velika onda to predstavlja problem za odabranog političara, odnosno za njegovu vladavinu, koju nije odobrio veliki broj stanovništva tako da njegova legitimacija samim tim opada. Ako nema dovoljno baterija koje su date na korištenja onda daljinski upravljač ne funkcioniše dobro.

Međutim, iz toga ne priozilaze samo problemi za izabrane zastupnike, nego i za birače, odnosno za one koji nisu učestvovali na izborima. Oni ne mogu ni učestvovati u donošenju odluka. Time oni sigurno neće biti zadovoljniji nego ranije. Kratko rečeno: Institucije i pravila u demokratiji moraju biti postavljeni tako da građanima ne bude samo omogućeno učešće, nego da im se to učešće i olakša. A građani sami trebaju da iskoriste ovu mogućnost. To im ne može nadoknaditi nekakva rafinisana konstrukcija demokratije.