Demokratija se bazira na odlukama većine. Ona je najvažniji instrument za mirno rešavanje konflikta. Ali, kako pokazuju sledeći tekstovi većinski princip ne može zahtevati potpuno prihvatanje i važenje. On je vezan za preduslove (tekst 2) i pokazuje svoje problematične strane (tekst 1). 

[Početak stranice]

---

Problemi većinskog principa

"Volja većine biće trajno prihvaćena samo onda ako za nadglasanu manjinu pitanje o kojem se glasalo nije bilo od prevelike važnosti, i ako nadglasana manjina nije uvek jedna ista grupa. 

(...) Većina ni u kom slučaju ne može odlučivati o svemu kako joj se prohte. Konsens celokupnog postupka zahteva dogovor o tome na koje se oblasti odlučivanja uopšte može upotrebiti većinski princip, a na koje ne. 

(...) Pre svega, većina koja je postigla neku odluku ne sme te odluke proglasiti večnima time što će za budućnost suspendovati pravo većinskog odlučivanja o istom pitanju, ili u konkurentskim odnosima onemogućiti današnju manjinu da sutra postane većina. 

Sa zahtevom ka strukturalnoj otvorenosti usko je povezana pretpostavka korigovanja, odnosno revidiranja odluka kroz nove većine.

(...) Danas stojimo pred mnogim političkim područjima u kojim je potrebno naše učešće za donošenje novih odluka, ili odluka novog tipa, kao što su odluke u područjima atomske energije, tehnologije za proizvodnju  oružja (...). Odluke o kojima je ovde reč zbog istorijski nejednakih uslova stajale su od samog početka na svesti koja je činila greške. Svako danas zna da protiv atomskih centrala ukoliko i bude postignuta nova većina, ona ništa ne znači. 

(...) Većinski princip radi sa "fikcijom", fikcijom apstraktnog učešća, pravne jednakosti: ‚one man, one vote‘. Glasovi se broje, ne vagaju se. Idealno bi bilo kada bi svaki glas težio isto, kada bi iza svakog glasa stajala jednaka stručnost, jednak angažman i jednaka odgovornost. Da će ovo ostati samo puka želja jasno je već i zbog stalno rastuće kompleksnosti političkih odluka. 

Što više politika i država postaju zaduženi za sve, to mi češće susrećemo konstelacije koje pokazuju apatičnu, loše informisanu, nezaineteresovanu većinu, zbog pomanjkanja ličnih veza, i njoj suprotnu angažovanu stručnu manjinu koje se još odluke i politički procesi i tiču.

[preuzeto iz: Bernd Guggenberger/Claus Offe: Na granici većinske demokratije, Opladen 1984.]

[Početak stranice]

---

Preduslovi za većinski princip

Demokratska vlast ne počiva na tlačenju nego na podeli zadataka. Vladajući sloj se od strane onih kojima se vlada postavlja u službu, oni su odgovorni za svoj rad i moraju doprineti ono što se od njih traži u postavljenom zadatku, a u okviru opštih obavezujućih normi. Za demokratske postupke veže se kompromis i premise koje se pojavljuju u njegovoj osnovi - kompromis koji je sam po sebi miran način rešavanja konflikta jer vodi do pomirenja nepomirljivih pozicija. Dodeljivanje zadataka opštim izborom kroz glasove većine znači, da je manjina oštećena ukoliko trenutna većina ne želi da joj da šansu da postane buduća većina. Shodno tome princip obrazovanja političke volje mora počivati na mnogostrukosti koja je legitimisana i nediskriminisanoj konkurenciji; on mora osigurati kontraverzna i poziciona mišljenja i dati im šansu da učestvuju u donošenju političkih odluka, što se u praksi pokazuje kroz slobodu javne kritike i slobodu mišljenja, kao i kroz garanciju političkih bitnih oblasti. Legitimitet političkih odluka većine ne proizilazi, dakle, sam iz sebe, nego iz preduslova političke jednakopravnosti svih građana.

[preuzeto iz: Heinrich Oberreuter: Istina umesto većine? Na granici parlamentarne demokratije. München 1986.]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.