Osnovni kurs 4
Na gore Materijali Osnovni kurs 2 Osnovni kurs 3 Osnovni kurs 4 Osnovni kurs 5

Savezi Partije Mediji Dijagram Skandali


 

Demokratija

Osnovni kurs 4: Šta sve spada u jedno demokratsko društvo?

Nakon što smo se u Osnovnom kusru 1 bavili pitanjem "Šta je demokratija?", u Osnovnom kursu 2 se posvetili razvoju demokratije, počev od njenih korena u antičkoj Grčkoj pre 2500 godina, a u Osnovnom kursu 3 govorili o elementima demokratske države - vlada, parlament, opozicija, pravna država, raspodela vlasti, itd. - sada ćemo malo više pažnje obratiti na demokratsko društvo

Pri tom, naravno, uvek moramo misliti na činjenicu da se u jednoj demokratiji država i društvo ne mogu razdvojiti jedno od drugog, oni deluju zajedno, permanentno pokušavajući da se približe idealu demokratije. Uprkos tome, postoje neki bitni sastavni delovi moderne demokratije koji se najpre mogu svrstati u društvenu oblast.  

U te delove spadaju tzv. intermedijarne organizacije koje stoje između građana i države i povezuju ih. U biti ovdje se radi o partijama, savezima i medijima.

Sva tri dela su neophodna za demokratiju. Oni predstavljaju intermedijarni sistem između naroda i ustavnih organa. A šta to znači u konkretnim slučajevima? Koje funkcije ispunjavaju partije, savezi i mediji u demokratskom političkom sistemu? O ovome će biti reči u Osnovnom kursu 4. 

Političke partije kao dio intermedijarnog sistema i kao jedan od sastavnih delova demokratije su jako važne i stoga smo im posvetili poseban tematski kompleks (...do Tematskog kompleksa Partije). U okviru ovog Osnovnog kursa pronaći ćete neke osnovne informacije o ulozi i zadacima partija, a ko želi da se iscrpno pozabavi ovom temom, treba pogledati Tematski komplaks Partije.

Partije i savezi:

Posrednici u procesu obrazovanja političke volje

Odnos između birača i izabranih ne može se opisati kao obaveza birača da samo da svoj glas, te prepuštanje svega ostalog predstavniku koga je izabrao. Samo kratki pregled zapadnjačke demokratije osvedočiće svakog da ovakvo karakteriziranje uloge birača ni u kom slučaju nije tačno. Političko delovanje pojedinca seže i dalje ukoliko u clelokupnu sliku, pored partija i saveza, još uključimo i građanske inicijative, te socijalne pokrete, u kojima pojedinac može delovati. Kao što je to slučaj u radnom i privrednom životu jednog industrijskog društva, tako su organizirane grupe i u politici odlučujuće sredstvo koje pojedinca oslobađa njegove nemoći i omogućava mu da deluje kao član kompliciranog društva. Partije i savezi, građanske inicijative i socijalni pokreti pokušavaju uticati na proces obrazovanja političke volje shodno svojim ubeđenjima i interesima, i to direktno ili uticajem na javno mnjenje, te pokušavaju izneti svoje brige i želje vladama i parlamentima ili preuzeti zadatke državnih organa i provesti ih u sopstvenoj režiji.  

[iz: Waldemar Besson/Gotthard Jasper, Vodič kroz modernu demokratiju. Sastavni elementi slobodnog državnog poretka, BpB Bonn 1990.]

Osim toga, u okviru Osnovnog kursa 4 na raspolaganju su Vam sledeći tekstovi i materijali o demokratskom društvu: 

Tekst o ulozi medija i javnog mišljenja u političkom sistemu.

Schaubild

Dijagram, u kojem su predstavljene najvažnije značajke partija i saveza i u kojem je ukazano na njihove razlike.

Presseartikel

Novinski članak o skandalima u demokratiji.

[Početak stranice]

 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.