Kada su izbori demokratski?
Izbori se provode i u diktaturama i u totalitarnim sistemima. Oni, istina, ne
odgovaraju kriterijima koje izbori moraju ispunjavati da bi bili demokratski
izbori. U ovom odeljku reč je o ovim "kriterijima" izbora.
Koje uslove izbori moraju ispunjavati, da bi se mogli nazvati
"demokratskim" izborima?
Najpre se mora raditi o pravom "izboru", što znači, birači
moraju imati mogućnost da odaberu između alternativa. Dodatno ovom
sadržajnom kriteriju moraju biti ispunjeni još neki tehnički uslovi:
Opšte izborno pravo
Ovaj uslov znači da principijelno svi građani jedne države
od određene starosne granice imaju jednako pravo glasanja i mogu se kandidovati. Pri tome nikakvu ulogu ne igraju rasa,
pol, jezik, lični
dohodak ili posed, zanimanje, stalež ili klasa, obrazovanje, religija i političko
ubeđenje.
Jednako izborno pravo
Pri jednakom izbornom pravu svaki glas ima jednaku težinu. To isključuje,
na primer pojavu, da glas birača koji ima veći lični
dohodak vredi više od glasa birača sa nižim dohotkom.
Značenje opšteg i jednakog izbora može se izraziti i u jednoj rečenici:
|
One man, one vote, one
value |
Tajno izborno pravo
Kod tajnog glasanja birač može dati svoj glas, da neka druga osoba ne
može ustanoviti za koga je glasao dotični birač. To je posebno važno,
jer na taj način niko ne može biti stavljen pod pritisak radi svog
izbora.
Slobodno izborno pravo
Sloboda izbora garantuje svakom čoveku da može sam odlučiti da li
će iskoristiti svoje pravo da bira i šta će, odnosno, koga birati.
Time se sprečava eventualno stavljanje birača pod pritisak.
[Početak
stranice]
| 
