Osnovni elementi demokratske države (III): Vlada 

Vlada i uprava po tradicionalnom razumevanju egzekutiva ubrajaju se u važne elemente države. Kako treba da izgledaju vlada i uprava u jednoj demokratskoj državi? O tome se govori u sledećem tekstu. 

[Početak stranice]

---

Vlada i uprava: Instrumenti vlasti

(...) Svuda, gde god egzistiraju ljudske zajednice postoji potreba za upravom. Po iskustvima iz istorije ovaj zadatak mogu obavljati ili samo pojedinci ili jedan vrlo mali krug ljudi. Samo tada je moguće da se u okviru zajednice donose odluke i da se raspravlja. Veći gremij, kao što su parlament ili celokupni građani jedne države, može kontrolisati ove procese, te određivati pravila delovanja i pravce odluka, ali oni ne mogu zameniti vladu. 

Vlada je opet sposobna da pronađe rešenja i da vlada samo pod uslovom da se njene odluke ispunjavaju. U toku porasta država i porasta državnih zadataka, te komplikovanja pitanja saživota ljudi, razvio se još jedan državni aparat, podređen vladi – državna uprava, koja je u međuvremenu dobila toliko zadataka i toliko na značaju da se na egzekutivnom nivou vlada i uprava razlikuju i institucionalno. U modernim demokratijama zajednički zadaci uprave i vlade su svakodnevnica. U obe institucije građani sreću državnu vlast.

[Početak stranice]

Istorija nam je pokazala zaista različite forme vlade. Tek u poslednja dva veka uvrežilo se mišljenje da vlade moraju biti uspostavljane na vremenski ograničen rok, te da podležu kontroli. U doba apsolutizma kraljevi i knezovi vladali su suvereno bez obveze/obaveze pravdanja svojih odluka pred svojim potlačenima. Zbog toga se tu govori o autokratskim vladama, nasuprot republikanskih i konstitucionalnih, kakve poznajemo iz modernih demokratskih sistema. Nastajenjem i jačanjem parlamenata na mesto Bogom datih kraljeva i knezova stala je vlada koja je bila odgovorna parlamentu. U sadašnjosti ona nije ništa drugo do vladavina vodeće većine u parlamentu, koja proizilazi iz parlamenta i na taj način i zauzima određene procente mesta u vladi. Ali, čak i kada vlada proizilazi iz direktnog izbora naroda, kao što je slučaj sa američkim sistemom, gde vladu predstavlja predsednik, ipak se zadržava kontrola od parlamenta, tako da američki predsednički sistem nije ništa drugo do varijacija vlade koja je ograničena u svojim moćima i izabrana samo na određeni period.

Ako neko sa dobrim razlozima tvrdi da Tip parlamentarne ili predsjedničke demokratije predstavlja najatraktivniju formu političkog vodstva, mora ipak priznati da se čak i u našem veku doživljavaju padovi u autokratske forme vladavine. To ne važi samo za vojne diktature koje se uvek ponovo pojavljuju kao u slučaju poljskog Pilsudski u doba između dva svetska rata, nego i za nove forme totalitarnih režima , kakvi su se izgradili u nacionalističkoj  Nemačkoj i staljinističkoj Rusiji.

Ovde se čak postigao novi nivo autokratske vladavine, jer je uz pomoć modernih tehničkih sredstava potpuno uspela centralizacija svih državnih instanci i gotovo potpuna manipulacija društvenog života. Kontrola dotoka informacija putem aparata državne bezbednosti ugušila je svaki pokušaj nezavisne izgradnje mišljenja i volje kod stanovništva, te prisilila stanovništvo na prilagođavanje i pokoravanje.

[Početak stranice]

I danas (...) neki delovi sveta žive pod autokratskim režimima. (...) Ali, nema sumnje da opozicione snage uvek kao nit vodilju uzimaju sliku političkog uređenja u kojem je vlada izabrana na određen period, podložna promenama i gde ju je moguće pozvati na odgovornost. Volja čoveka da sam određuje svoju sudbinu, te da ima jednakopravnost i socijalnu sigurnost okreće se sve više protiv samovolje i apsolutizma, što po demokratskim merilima nisu dozvoljene forme državnog uređenja. Zato za diktatore više nigde na svetu nema sigurne budućnosti, kako god da se činio jakim njihov sistem vladavine.

(...) Demokratsko-konstitutivno političko vodstvo i stručna uprava deluju svakodnevno jedna sa drugom i jedna pored druge iz čega proizilazi praktičan deo državne delatnosti i državne vlasti. Ona, državna vlast, odgovorna ja volji naroda i uslovima života njenih građana. Time dolazi do permanentnog konflikta između demokratskih impulsa i zahteva za državnim uslugama. Taj konflikt mora se stalno rešavati u korist obe strane jer obe pripadaju državi i obe su pretpostavka za demokratsku zajednicu (...).

[preuzeto iz: Waldemar Besson/Gotthard Jasper, Vodič kroz moderne demokratije, Sastavni delovi slobodnog državnog uređenja, Bonn 1990.]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.