Edmund Burke, engleski politički pisac i parlamentarac (1729.-1797.); do 1790.  bio je u grupi oko Lorda Rockingham-a; zalagao se za slobodu severnoameričkih kolonija. Burke se oštro protivio Francuskoj revoluciji čije jezovitosti je predvidio. U njegovom delu "Reflections on the Revolution in France" (1790.) zastupao je organski napravljenu državu nasuprot one umetno stvorene, te je bio tvorac konzervativnog državnoh uređenja Novog doba. 

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

Thomas Hobbes, engleski filozof (1588.–1679.), jedan od najvećih sistematičara racionalizma upoznat sa Descartes-ovom filozofijom. Da bi izbegao englesku revoluciju emigrirao je u Paris (1640.–1651.) , ali se pod Cromwell-om opet vratio.  Hobbes-ova filozofija je strogo nominalistička i mehanistička i isključuje teologiju. Ona se bavi samo predmetima, umetnim i prirodnim, to znači onim koje je čovek napravio, koji su dostupni zdravom rasuđivanju. Najuticajnije je bilo njegovo učenje o prirodnom stanju i društvenom ugovoru (prirodno pravo). 
Svojim glavnim delom "Leviathan" (1651.) postao je osnivač državne filozofije Novog doba. Pošto u prirodnom stanju vlada"rat jednog protiv drugog", ljudi zaključuju ugovor i svoje moći prenose na državu čija se legitimacija ogleda u tome da ponudi sigurnost. 

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

John Locke, engleski filozof (1632.–1704.). Obrazovanje je stekao u Westminster-školi, studij medicine i prirodnih nauka na Oxford-u; sekretar, lečnik i vaspitač u kući grofa Shaftesbury; boravak u Francuskoj i Holandiji, sa Wilhelm (III.) od Oranien vratio se u Englesku i do 1700. godine bio zaposlen u kolonijalnom ministarstvu. 
Njegovo najznačajnije delo "An Essay Concerning Human Understanding" (nacrt 1671., prvi put objavljeno 1689./90.) bilo je osnova engleskog empirizma. 
Locke-ova državna filozofija uči - nasuprot Hobbes-ovoj - da je državu napravio čovek, da bi putem međusobnih ograničenja garantovala slobodu, jednakost i privatno vlasništvo. Time je određen karakter države u smislu suvereniteta naroda, tako da ni patrijarhalne ni apsolutističke forme vladavine ne mogu biti priznate. Narod ima pravo otpora protiv svake vlasti koja se protivi Ustavu. 
Svojim delom "Two Treatises of Government" (1690.) Locke je postao osnivač liberalne političke filozofije koja je imala dosta istorijskog uticaja u Engleskoj i Sedinjenim Američkim Državama (vidi tematski kompleks Ljudska prava, pre svega  Osnovi kurs 2).

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

Karl Marx, filozof i revolucionar (1818.-1883.), osnivač marksizma. Marx je u Bonn-u i Berlinu-u studirao pravo i filozofiju, a u Berlin-u se priključio krugu radikalne omladine. 1842./43. bio je šef-urednik liberelno opozicionih novina "Rajnske novine" u Koeln-u; nakon njihove zabrane odlazi u Paris. Pod uticajem Ludwig Feuerbach-a došao je do filozofskog materijalizma, a pod uticajem francuskih utopista do revolucionarnog socijalizma. Zajedno sa Engels-om razvio je svoje materijalističko viđenje istorije. Deportiran iz Paris-a, Marx je 1845.–1848. živio u Briselu.  1847. on i Engels su pristupili Savezu komunista i za njega sastavili programski spis "Komunistički manifest" (1848.), u kojem je predskazana proleterska revolucija kao rezultat zakonskog procesa istorije.   
Revolucija 1848. Marx-u je odobrila povratak u Nemačku. 1848./49. bio je šef-urednik radikalno demokratskih novina "Nove rajnske novine" u Kelnu. 1849. godine Marx je ponovo morao emigrirati; ostatak života proveo je u Londonu. U početku živeći u vrlo oskudnim prilikama, stalno podržavan od Engels-a je radio kao novinar za više listova, ali se, pre svega, posvetio istorijskim i ekonomskim studijama. Njegova najvažnija dela iz oblasti ekonomije, "Kritika političke ekonomije" (1859.) i "Kapital" (1. svezak 1867.) ostala su nedovršena; bitni delovi objavljeni su tek nakon pregledavanja njegovih rukopisa. Praktičnoj politici Marx se vratio tek 1864. godine: U velikoj meri je učestvovao u osnivanju Internacionalne asocijacije radnika (Internacionala), napravio je nacrt njenog programa, u velikoj meri je odredio njenu politiku, a 1872. njeno faktično razrešenje. 
Njihovo najveće dejstvo Marx-ove ideje postigle su tek nakon njegove smrti. One su uticale u različitom stepenu na mnoge socijalističke programe i na programe svih komunističkih partija, a u 20. veku na socijalno-naučno mislilaštvo. Svetsko značenje doživele su u tome da su se i da se još uvek vladajuće partije u komunističkim zemljama u svojoj političkoj praksi i raspravama pozivaju na učenje Marx-a.  

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

John Stuart Mill, britanski filozof i nacionalni ekonom (1806.-1873.); 1823.–1858. sekretar u Indian House, 1866.–1868. poslanik liberala u parlamentu. Mill se stalno dopisivao sa Auguste Comte-om, čiji je pozitivizam modifikovao u smeru engleskog empirizma, što znači pred psihološkim preduslovima. Posle Mill-a filozofija počiva na psihologiji. Njegovo glavno delo je "Sistem deduktivne i induktivne logike" (2 sveska 1843.) u kojem se mogu naći detaljne teorije indukcije i analize uzročno-posledičnog pojma. Njegova spoznajna teorija (samo iskustvo vodi do saznanja) predstavljena je tek 1865. godine.
Mill je autor mnogobrojnih eseja, borac za emancipaciju žena, teoretičar ulitarizma i jedan od najvažnijih utemeljitelja liberalizma. On je izgradio učenje Adam Smith-a i David Ricardo-a (između ostalog Teorija internacionalne vrednosti, teorija fonda za plaće).

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

Charles de Secondat Montesquieu, Baron de La Brčde et de Montesquieu, francuski pisac, pravni i državni filozof (1689.–1755.); 1714. većnik u parlamentu, 1716.–1726. predsednik parlamenta u Bordo-u; 1728. član francuske Akademije. Njegovo glavno delo državne i kulturne filozofije je "De l'Esprit des lois", u kojem je razvio antropologijsko-socijalno.istorijsko učenje o zakonu u tri državne forme - u republici (demokratiji), monarhiji i despotiji. Dok republika i monarhija počivaju na pravnom osnovu, despotija(tiranija) se održava samo uz pomoć straha i zavisna je od različitih navika (ne od zakona). Iz toga Montesquieu razvija i podržava  raspodelu vlasti kao princip unutarnjeg uređenja države, čime se postiže sprečavanje bilo kakve samovolje od bilo koje grupe u državi; ta raspodela vlasti razvila se na primeru engleskog Ustava. U ovoj formulaciji ideja raspodele vlasti postaje osnovni princip Ustava Severne Amerike (1776.–1787.) i svih kasnijih Ustava po kojima postoji raspodela vlasti. Montesquieu je pored toga pisao i romane i novele i važi kao prvi francuski prosvetitelj. 

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

Jean-Jacques Rousseau, francuski pisac i filozof švajcarskog porekla (1712.–1778.), vodio je nestalan život koji je bez okolišanja opisao u "Confessions" (1782.). Pripadao je krugu enciklopedista. 1750. postao je poznat svojim delom - koje je kasnije bilo nagrađeno - o (negativnom) uticaju umjetnosti, i nauke na navike i običaje ("Discours sur les sciences et les arts"). Tada podignuta optužba protiv kulture da ona čoveka otuđuje od njegovog prirodnog stanja, te mu uzima slobodu, vrline i nevinost je početak razvoja moderne kulturne kritike. 

Njegov spis "Državni ugovor" (1762.) državu posmatra kao ujedinjenje sklopljeno slobodnom voljom pojedinaca (volonté générale); iz toga proizilazi suverenitet naroda. Sve u svemu, Rousseau je pripremio tlo za romantiku, a pored toga bio je zagovornik Franacuske revolucije i demokratije, te je izvršio veliki uticaj na modernu pedagogiju.  
U političkoj filozofiji Rousseau važi kao začetnik teorije identiteta i direktne demokratije (suprotne principu reprezentacije). 

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.