|
|
|
|
Nastanak i razvoj antičke demokratije
U Atini je kolevka demokratije. Pre otprilike 2500 godina tamo je polako svoren ustavni poredak koji je postao idol svih demokratskih Ustava. Sledeći tekstovi opisuju najvažnije korake ovog razvoja: Reč "politika" dolazi od reči polis (država), čime se u prvom redu misli na zajednicu građana, a tek potom na državnu teritoriju na kojoj se nalazi ova zajednica građana. U arhajskom kraljevstvu kraljev zamak je jezgro grada oko kojeg je onda grupisano sve ostalo što spada u dotični grad. U polisu - suprotno tome - u središtu je agora, trg kao okupljalište građana. Političko odlučivanje prelazi sa kralja na skupštinu; zaključci se donose javno; oni se moraju opravdati pred građanima i potreban je glas ZA od građana da bi se neki zaključak usvojio. Time počinje proces racionalizacije političkih odluka: "Sistem polisa počiva, pre svega, na neobičnoj prednosti u vlast izgovorene reči nasuprot svih ostalih instrumenata moći. Ona postaje političkim sredstvom par excellence, ključnim autoritetom države, oruđem zapovedništva i vlasti nad drugima... Reč, o kojoj se ovde radi, nije više reč rituala, tačne formule, nego je to reč kontraverzne debate, diskusije i argumentacije. Potrebna je publika, kojoj se na kraju obraća kao sucu i koja konačno podizanjem ruke odlučuje između partija koje su nastupile pred njom; ova čisto ljudska presuda odmjerava sposobnosti onih partija da nekoga ubede u nešto i dodeljuje pobedu jednom govorniku nad njegovim protivnikom. Sva ona opšta pitanja koja su do tada bila uređivana po pravilima vladajućih moćnika i spadala u oblast vlastele sada su predmet umeća diskutovanja i o njima se mora odlučiti u okviru javne debate. Ona se potom moraju formulisati na odgovarajući način i dobiti formu entitetskih uputa koje sadržavaju elemente i jedne i druge argumentacije. Tako između politike i logosa (razumnog govora) nastaje uska obostrana veza. Umeće politiziranja je, pre svega, umeće vladanja jezikom, a logos preko svoje političke funkcije ostvaruje veću samosvest o sebi, dobija svoja pravila i delotvornost" (Jean-Pierre Vernant, Nastanak grčkog razmišljanja, Frankfurt/Main 1982., 44f.). Nastajanje političkog u Atini ovde počiva na dva kriterija, oba su u vrlo uskoj vezi jedan sa drugim: na javnosti političkih odluka i na rastućem pritisku za racionalim objašnjenjem. Tu dolazi još i treći kriterij demokratizacija. "Ovaj dupli proces demokratizacije i stavljanja odluka u javnost imaće odlučujuće konsekvence u oblasti mislilaštva" (Vernant 1982, 46). Homerov svet heroja i Periklovo doba antičke demokratije razdvojili su se u svojoj osnovi. Kako je jedan mogao nastati iz drugog? Ranija socijalna podela izgledala je otprilike ovako: na čelu socijalne hijerarhije stajali su eupatridi, oni koji su rođeni kao dobrostojeći ili sa plemićkom titulom, oni kojima je ona dodeljena zbog posedovanja velikog bogatstva, oni koji su svoja posebna prava imali zbog rođenja sa plemićkom titulom. Sledili su georgi, ratari sa relativno malim posedom u vlasništvu, i demiurgi, trgovci i obrtnici. Pored toga postojali su još theten, sezonski radnici bez sopstvene imovine, poseda ili porodice i robovi. U Grčkoj su se plemići vrlo brzo mogli probiti do vlasti kralja (basileus); kraljevska služba nije bila ukinuta, nego ograničena u svojim ovlastima, redukovana na sferu kulturno-religioznog i na nekoliko sudskih odluka. Odlučivanje je onda bilo u rukama velikih plemićkih rodova. Iz svojih redova su birali Arheote, vladajuće članove, koji su nakon isteka službe doživotno ostajali članovi Saveta, Arheopaga. Arheoti i Arheopag određivali su o sudbini grada. Ovo aristokratsko društvo ubrzo je dospelo u krizu. Pritisak stalno rastućeg stanovništva u 8. veku pokrenuo je kolonizaciju; Grci su nastanili oblasti Srednjeg mora u Maloj Aziji, Severnoj Africi, na Siciliji, Donjoj Italiji, Južnoj Francuskoj sve do Španije, te osnovali nove zajednice koje su bile ili nezavisne ili sa gradom - majkom bile samo u labavoj vezi. Mali seljaci su sve više dospevali u nezavidan položaj zavisnosti od velikih posednika; zaduživali su se; jedan deo je bio prodat u ropstvo. Intenzivirali su se trgovinski odnosi. Nastala je nova forma bogatstva: svojina stečena trgovinom metalom, loncima, žitaricama, uljem i vinom. Trgovina robom je sve više rasla; skovale su se prve novčanice. Kratko: socijalna napetost u Atini je nezaustavljivo rasla. Time je počeo proces, čiji je rezultat bio oduzimanje moći od onih koji su rođenjem nasleđivali plemićke titule. Nastao je javni život u kojem su mogli učestvovati i građani. Ovo je bio čas za velikog zakonodavca Atinjana, čas za Solona (oko 640.-560. p.H.). Solon potiče iz jedne vrlo ugledne plemićke porodice, ali je svoj imetak ostvario kao trgovac. 594./3. p.H. on je postao arhon, najviši vladar, u Atini i dobio je izuzetne ovlasti, da kao sudac, kao čovek sredine, koji je napristrasan interesima obeju grupa, ponovo uredi zajednicu. Solon je ukinuo ropstvo zbog duga, dobio je podršku u novoj podeli zemljišta. Uveo je nove mere, esencijalnu osnovu robnog saobraćaja, te postavio nove osnove kovanju novca, tako da je pravo kovanja novca postalo monopol javnosti. Obesio je važeće zakone u pisanoj formi na javna mesta. Celokupno građanstvo ponovo je podelio. Odlučujući momenat pri podeli nije više bilo poreklo nego veličina i količina privatne svojine, prihoda od žetve ili novčanog prihoda. Od pripadnosti određenoj klasi — pentakosiomedimnoi (oni koji su godišnje imali najmanje 500 mera za žito), hippei (konjanici, oni koji su sebi mogli priuštiti konja), Zeugiten (oni koji su posedovali naoružanje kao dobro naoružani vojici), i Theten (oni koji nisu imali nikakve svojine) — zavisila su politička prava učešća u donošenju odluka i visina priloga za vojsku. U svojoj reformi Ustava Solon je uveo dva nova ograna, Savet 400 (bule) kao ravnotežu aristokratkom areopagu i Narodni sud, heliaia, kao instancu kojoj su se građani mogli obratiti i žaliti zbog nepravednih mera državnih organa. Solon je vladavinu onih koji su nasledili plemićke titule zamenio vladavinom Timokratije, vladavinom onih koji svoju čast zasnivaju na veličini imetka. Solon je sam svoj Ustav nazivao eunomia ("dobro uređenje"), vladavina dobrih zakona donesenih od strane ljudi. Solon je stvorio preduslove za javnu politiku koja je podrazumevala učešće građanina. Ali, socijalne probleme on nije rešio dugoročno. Oko tridesetak godina nakon Solonovog reformskog dela vlast u Atini je preuzeo Peisistratos (ca. 600.-528. p.H.), plemić otmenog roda, i 560. postao atinskim tiraninom, pri čemu se, pre svega, oslanjao na podršku siromašnijeg sloja građana. Tiranija je državno uređenje koje je u Grčkoj imalo - posmatrano sa distance - najlošiji glas. Ona važi kao vladavina bez legitimacije, jer nije poštovala zakon, normu i ustavni poredak, a time ni oblast javnog - osnovni princip politike u polisu. Ipak, u procesu demokratizacije tiranija je igrala važnu ulogu: mobilisanjem demosa - naroda, vlast plemstva je i dalje ograničavana. Političku osnovu atičkog polisa napravio je Kleisthenes. Podaci o njegovoj godini rođenja i smrti nisu poznati. Čini se da je njegova reforma Ustava uvedena brzo nakon 510. godine p.H. I on potiče iz plemićkog roda. Motiv njegove reforme treba tražiti u svađi sa jednim drugim plemićkim rodom. On može važiti kao stvaralac demokratije koja počiva na jednakim pravima za sve građane. Ovom reformom Kleisthenes je prouzrokovao oduzimanje moći grupama koje su se obrazovale na osnovu plemićke pripadnosti ili na osnovu količine privatne imovine. On je atički teritorij ponovo podelio u tri zone (grad, selo i obala), a građane je podelio u deset Phyle-a od kojih je svaka u "Savet 500" delegirala po 50 poslanika. Svaka od Phyle-a je 36 dana (što odgovara desetini jedne godine službovanja) vodila poslove grada i imala mesto predsedavajućeg u Savetu. Verovatno je Kleisthenes bio taj koji je sa Sudom za progon (Ostrakismus) uveo novu instancu koja je mogla prognati građane, ukoliko su oni prikupljanjem većeg broja ovlaštenja pretili da postanu opasnost za demokratsko uređenje. Četdreset godina nakon Kleisthenes Perikles je dovršio proces demokratskog uređenja Atine i istovremeno ostavio plemstvo bez ikakvih ovlasti. 462. godine p.H. po naređenju Periklesa donošenje svih odluka prenelo se na "Savet 500", Narodni sud i Narodnu skupštinu (eklezija). Godinu dana kasnije uvedeno je plaćanje dnevnica za članove Saveta i suda, da bi se siromašnijim sugrađanima omogućio pristup ovim službama, a konačno 458. p.H. Zeugiten, trećoj klasi poreskih obveznika dozvoljen je pristup i rad u državnim službama. Time je zaključen proces razvoja Ustava polisa, a istovremeno i idola svih demokratskih Ustava. Na ovaj Ustav orentišu se dela političke filozofije Grčke, posebno dela Platona i Aristotelesa, začetnika evropskog političkog mislilaštva uopšte. Obojica su delovali (...) u 4. veku p.H. u doba kada je Perikles-ovo uređenje bilo zahvaćeno udarom klasičnog uređenja. U ovoj krizi demokratije delovala je refleksija. Ono što se u doba procvata demokratije smatralo samo po sebi razumljivim, te kao takvo nije zahtevalo dalja objašnjenja, postalo je predmetom istraživačkog mislilaštva. Kriza zajedništva do dana današnjeg oslikava delotvoran pokušaj da se sa sredstvima razumnog govora i traženja najbolje argumentacije ovog zajedništva pokažu, kako njegovi sastavni delovi, tako i njegove mogućnosti. [preuzeto iz: Eberhard Braun/Felix Heine/Uwe Opolka, Politička filozofija. Priručnik. Tekstovi, analize, komentari, Reinbek 1984.] Demokratija u anticiPregled:
Uvod Moderna demokratija nastala je usled gomilanja teorije koja je građena vekovima, kada se radilo o stavljanju modernog društva nasuprot plemenskog društva starog sveta. Svemu tome kumovala je antika. Nasuprot modernoj demokratiji antička demokratija nije kao moderna nastala uz pomoć teorija, dakle, uz pomoć teoretsko-fliozofskih sistema, nego je izrasla iz političke prakse. Pošto je antička demokratija forma uređenja polisa, ona se može posmatrati i razumeti samo iz perspektive procesa osnivanja polisa. Uspon, učvršćivanje i raspad polisa samim tim su u jako velikoj mjeri uticali na razvoj demokratije. Sledeća pitanja trebala bi biti razjašnjena sledećim tekstom: Šta je polis? Kako je izgledao proces osnivanja polisa? Kako je nastala demokratija? Kako se razvijala demokratija? [Početak stranice] [Natrag na pregled] Uvek ponovo pokušava se prevesti pojam "polis". Uglavnom se tada dolazi do pojmova kao grad ili država ili grad-država. Ipak, ni jedan od ovih pojmova ne odgovara organizaciji polisa. Polis se ne može definisati kao "gradsko područje" jer je ponekad uključivao i "izvangradska" naselja; a sa druge strane polis nije bio ni država, jer nije imao tipične karakteristike države, kao npr. suverenitet. Polis moramo predstaviti kao građanstvo koje je politički i ekonomski bilo nezavisno, dakle samosuficijentno, koje je bilo određeno celokupnošću svih slobodnih i jednakih građana muškog pola koji su njim i vladali. [Početak stranice] [Natrag na pregled] Tek oduzimanjem moći od starog plemstva i politizacijom celokupnog građanstva antičko društvo je postalo pravi polis. Zbog toga je građanstvo moralo samo upravljati, a počelo je i stvaranje službi i institucija. Građanima je pripadalo pravo, a službama i institucijama pripadali su sudovi. U ovo doba negovan je i klasični grčki politički pojam koji podrazumeva celokupnost svih aktivnosti građana koje se tiču polisa, npr. osnivanje polisa, uređenje i održavanje, te aktiviranje polisa. Političko kod Grka bazira se na odvajanju javnog i privatnog. Sveukupne materijalne i ekonomske prilike stavljaju se u privatni život - oikos. Tamo su bile ustaljene vladarske navike: čuvari despota vladali su ženama koje su se morale držati podalje od javnih mesta i prilika, jednako kao što su vladali decom i robovima za koje je važio isti princip. Politička oblast nosila je značajku zajdničkih susreta Slobodnih i Jednakih, dakle, ni u kom slučaju nije bilo podređenih ili nadređenih odnosa. Sastanci su se održavali u Narodnoj skupštini i diskutovalo se o kolektivnim ciljevima i aktivnostima, formama i institucijama zajedništva itd. Politika se sastojala u učešću građana u organizaciji i samoupravi u polisu, koji se delio u nekoliko različitih podela (Demen, Trittyen, Phratrien) i koji se stabilizovao različitim institucijama, kao na primer, Narodnom skupštinom, Savetom 500 ili Arheonatom. Ono što je sada interesantno je kako je nastao polis i i s njim demokratija. Ovom pitanju hteli bismo se približiti sledećim odeljkom. Pošto je do sredine 5. veka demokratija u pravom smislu te reči postojala samo u Atini, a svi ostali demokratski Ustavi razvijeni su po ugledu na atinski, razvoj Atine će nam poslužiti kao primer. [Početak stranice] [Natrag na pregled] Razlog za politizaciju širokih slojeva društva s jedne strane su bile socijalne i ekonomske promene, a s druge borbe za vlast i moć u koje su se sve više uvlačili plemići. U 8. veku došlo je do procvata privrede koji se ogledao u unapređenju trgovine i obrtništva, te u nastajanju širokog srednjeg staleža. Istovremeno je došlo do ogromnog porasta broja stanovnika, osiromašenja već ionako siromašnih slojeva, što je za sobom dovelo uvođenje ropstva zbog duga. Nešto ojačani srednji sloj bio je već sit samovolje aristokrata i zahtevao je vladavinu zakona (eunomia). Mali seljaci hteli su da se oslobode ropstva zbog duga i zahtevali su agrarnu reformu. Plemstvo je već ionako bilo zauzeto svojim internim borbama za prevlast, te je došlo do stvaranja različitih grupa i frakcija. Politička situacija bila je napeta i zahtevala je stabilne forme uređenja. Iz tog razloga neki plemići su se okrenuli narodu i zatražili podršku naroda. 594. godine p.H. Solon je izabran za Arkonte-a Atine. Njegov zadatak je bila provedba reforme polisa, da bi sprečio preteći građanski rat i oslabio borbu među staležima. Solon je ukinuo ropstvo zbog duga, ali njegove dalje reforme nisu bile uspešne. Ubrzo je opet došlo do novih borbi. Donji i srednji slojevi primetili su da se oni sami moraju angažirati i ubrzo su izborili učešće i svoj uticaj u donošenju odluka. [Početak stranice] [Natrag na pregled] Tek je Kleisthenes (508./7. p.H.) uspeo svojim reformama odgovoriti zahtevima za novim institucijama. Sledeće mere bile su provedene:
Konsekventno reformama oduzeta je moć plemstvu. Plemstvo je moralo da u lokalnim zajednicama (Demenima) raspravlja sa "običnim narodom". Osim toga sada su i siromašniji mogli da učestvuju u političkom životu. Učešće u političkom životu postalo je zadatak i obaveza svakog građanina. Ko se protivio i opirao tome izgubio bi svoja građanska prava i bivao je isključen iz društva. Kleisthenes-ovim reformama institucionalisana je građanska samouprava i uvođenjem jednakopravnosti uvedena je jedna određena forma demokratije. [Početak stranice] [Natrag na pregled] Pod uticajem ustanka Ilona (500.-494. p.H.) i pod uticajem perzijskih ratova (490.-479. p.H.) učvrstio se građanski identitet. Pobeda nad daleko nadmoćnijim Perzijcima nije osigurala samo slobodu nego je i dokazala da su polisi bili sposobni da se održe, te da su napravljeni sa dosta razmišljanja, te ih je obasjala u sasvim novom svetlu. Građani su se zbog toga još više angažovali, a politika je postala oblast u kojoj se moglo dobiti veće priznanje, dobar glas i čast, nego radom na polju materijalne produkcije. Konačnim oduzimanjem moći od starog Saveta plemstva (Areopag) pod Ephialtes-om (462. p.H.) oslobođen je put u radikalnu demokratiju. Sa Perikles-om, naslednikom Ephialtes-a, vladavina naroda se i dalje stabilizovala, a Atina je vođena ka vrhuncu moći. Slobodni građani vodili su dvostruki život: pored privatnog života razvio se i politički u kojem se zastupalo blagostanje grada, pri čemu se vodilo računa o interesima zajednice. Uvođenje ograničenja trajanja državne službe i princip glasanja sa listićima osigurali su da većina građana u životu može, odnosno mora bar jedanput stupiti u službu. Tek kada je došlo do rata između Atine i Sparte demokratija i njena forma uređenja - polis došli su u pitanje. Perikes-ovom smrću i dolaskom Epigona, novih "vođa naroda" čiji su interesi bili samo njihova sopstvena moć, nestalo je i poverenje u demokratski donešene zakone. Značenje polisa bilo je uzdrmano i zavladala je sveopšta nevoljkost za bavljenje politikom. U roku od samo osam godina atinski Ustav je promenjen četiri puta, a 411./10. p.H. demokratija je zamenjena oligarhijom, da bi 403. p.H. opet bila restituisana. [Početak stranice] [Natrag na pregled] Teoretske refleksije, koje su pozivale na novi angažman, koje su objašnjavale smisao i neophodnost učešća i tražile čvrste forme, koje bi individualnom i socijalnom životu dale novi smisao i održivost, bile su neophodne. Platon i Aristoteles su spadali u red onih koji su pokušavali da ponovo vrate u život poljuljani polis. Nećemo se sada baviti pojedinostima njihovih učenja, nego ćemo nastaviti skicirati dalju sudbinu demokratije. U vremenu nakon polisa dominiraju rat i pustošenja, još otprilike dva veka, kada je Grčku osvojio kralj Makedoniens, Philipp i 338. godine p.H. nakon pobede na bojnom polju Chaironeia uvrstio stari polis u kasniju Aleksandriju. Time je demokratija pala. Na njeno mesto stupila je oligarhija ličnosti. Vladavina naroda koja je ostvarila takve uspehe postala je dželat sama sebi. Nekontrolisana volja za moći terala je Atinjane u rat sa Spartom i tako dovela do njihovog poraza. Dve ere demokratija je nestala sa svetske scene, da bi u 18. veku počela borba teoretičara da modernu demokratiju prizovu u sećanje.
|
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
