Demokratija u antičkom dobu

O počecima demokratije u antičkoj Grčkoj ne raspolaganju Vam stoji nekoliko tekstova i hronološki pregled:  

	Uvodni pregledni tekst pod naslovom "Počeci demokratije u grčkom polisu".
	Kratki tekst za "razumevanje države" u antici.
	Detaljan tekst o nastanku i razvoju polisa u Atini, koji pojašnjava izgradnju demokratije reformama Solon-a, Kleisthenes-a i Perikles-a.
	Dva teksta o nastanku i razvoju antičke demokratije.
	Hronologija nastanka demokratije.

[Početak stranice]

Počeci demokratije u grčkom polisu

Počeci demokratije povezani su sa nastankom grčkog polisa. Pošto se moderni pojam države može preneti u antiku pod polisom treba podrazumevati zajednicu, a pod politikom regulisanje javnih stvari. Polis je sačinjen od primarnih zajednica čovek - žena, gospodar - rob. Više porodica čine plemenski savez, a nešto veći broj porodica čine polis. U ovim zajednicama nastalim u devetom veku pre Hrista razvilo se građanstvo (Demos) koje je obuhvatalo sve slobodne građane kao politički jednakopravne. 

Vlada koja je u različitim polisima bila različita proizilazila je iz Narodne skupštine. U procvatu grčke demokratije, u petom i četvrtom veku pre Hrista, Narodna skupština je odlučivala o zakonodavstvu, vanjskoj i unutarnjoj politici, finansijama i vojnim pitanjima. Antička demokratija počivala je na jednakosti svih građana pred zakonom, na slobodi govora i slobodnom pristupu javnim službama. Narodna skupština iz svojih redova birala je porotnike koji su funkcionisali kao sud. Javne službe opsuživali su pojedinci samo na određeno vreme i mogli su biti pozvani na javnu odgovornost.

[Početak stranice]

Ukoliko kritički posmatramo, nedostaci ove forme vladavine se ne mogu prevideti. Pre svega, sva prava i obaveze važile su samo za potpune građane koji su predstavljali manjinu stanovništva polisa. Žene, stranci, robovi i drugi građani koji nisu bili potpuni građani delom nisu imali nikakvih prava, a delom su njihova prava bila ograničena. Oni nisu imali pravo na privatnu svojinu, nisu mogli obavljati dužnost u javnim službama i nisu imali pravo glasa. Sve u svemu, u polisu je postojala vladavina manjine. Pošto je Narodna skupština direktno vladala postojala je opasnost da pod uticajam trenutnih raspoloženja ili demagogije dođe do pogrešnih odluka. 

Iako je ova kritika na mestu, antički polis ipak ima svojih zasluga, jer se u njemu po prvi put može primetiti značenje čoveka kao jedinstvenog bića, provodi se samovlada, ostvarena je sloboda od tiranije i istovremeno je sve to filozofski potkrepljeno (...). 

I izvan Grčke bilo je demokratskih formi i pokušaja ostvarivanja demokratije, ali se oni nisu provodili na isti način kao u Grčkoj i za njih ne postoji argumentacija u filozofiji države. 

[Početak stranice]

U Rimskoj republici moć je bila u rukama patricija. Tu se radilo o aristokratskoj vladi. Nakon žestokih borbi demokratski princip je dobio na značenju, materijalno stanje i političko značenje siromašnijih građana (plebejaca) se popravilo, Narodna skupština je bez dokazivanja dobila moć. 

Političko uređenje severnoevropskih germanskih naroda počivalo je na jednakopravnosti svih slobodnih građana, tako da je i ovde Narodna skupština bila najviši organ. Osim toga i ovde je važio princip po kojem su sva prava bila rezervisana samo za poglavare porodica koji su imali i pravo na privatnu svojinu. Članovi njihovih porodica, te veliki broj "napola" slobodnih i neslobodnih bili su bez političkog uticaja. 

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.