Pregled objašnjenih pojmova:

[Početak stranice]

Pojam prosvetiteljstvo označava duhovni pokret evropske inteligencije s kraja 18. veka. Karakteristika tog pokreta je poverenje u razum kao odlučujući izvor svih spoznaja, poverenje u razum kao pravac delovanja svih ljudskih jedinki i meru svih vrednosti. Kant je u svom zapisu "Šta je prosvetiteljstvo?" iz 1784. godine definisao prosvetiteljstvo kao "izlaz za čoveka iz sopstvene nedoraslosti". U razumnom razmišljanju i u delovanju koje proizilazi iz zdravog razuma prosvetitelji su videli garanciju stalnog napretka društva u savladavanju prirodnih sila i u uvođenju pravednog društvenog reda.  
Socijalno-istorijska pozadina prosvetiteljstva je privredni i socijalni uspon građanstva, čija je želja za emancipacijom kroz prosvetiiteljstvo, opet, dobijala važne impulse. Prosvetiteljstvo je bilo duhovna priprema Francuske revolucije. Idejno-duhovni koreni prosvetiteljstva leže u humanizmu, u reformaciji i u racionalno-filozofskim sistemima 16. i 17. veka (Špinoza, Dekarte).
Prosvetiteljstvo je bilo pojava koja je zahvatila celu  Evropu i dosegla čak do Severne Amerike. Prvo negovanje prosvetiteljstva i delovanje u skladu sa pokretom moglo se primetiti u Holandiji i Engleskoj, gde su filozofi i učitelji državnog prava kao H. Grotius, T. Hobs und J. Lok razvili ideju čoveku urođenog prirodnog prava (vidi tematski kompleks: (Proširena tema Prirodno pravo), ideju prirodne religije, društvenog ugovora i neotuđivih ljudskih prava. Time su doveli u pitanje poziciju kraljevstva "datog Božijom voljom", kao i zahteve crkve da u pitanjima morala, na polju nauke, literature, umetnosti i odgoja bude najviši nocilac odluka. 
Prosvetiteljstvo je i u Francuskoj razvilo svoje veliko intelektualno, političko i društveno dejstvo. Najznačajniji zastupnici bili su Volter, Monteskje, Ruso, Didero, Holbah, d'Alembert. U oblasti društvenih i državnih teorija Monteskje je po ugledu na kolege iz Engleske razvio teoriju o raspodeli vlasti na egzekutivnu, zakonodavnu i pravnu pod krovom konstitucionalne monarhije. Čak se i Volter držao ideala prosvećenog monarha i podržavao je politička prava samo za posednike. Nasuprot tome Ruso je zastupao ideju suvereniteta naroda i jednakosti svih građana. Iz toga se kod njega razvila potreba za republikom. 
Državno-pravne i građansko-pravne predstave francuskog prosvetiteljstva i njihovo podržavanje ljudskih prava preko Francuske izvršile su veliki uticaj, najpre na vođe američkog pokreta za nezavisnost (T. Džeferson, T. Pen). Na taj način se došlo do proglašenja nezavisnosti severnoameričkih kolonija "Virginia Bill of Rights" i do američkog Ustava. Iz Amerike nazad prosvetiteljstvo je izvršilo uticaj na Francusku revoluciju (vidi tematski kompleks Ljudska prava: Dokumenti).

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Checks and Balances

(engl. "Prepreke i ravnoteža"): Ovo je osnovni princip na kojem počiva Ustav predsedničke demokratije SAD-a. Prema njemu unutar sistema   raspodele vlasti  deo vlasti državnih organa  je jednak delu vlasti koju ima predsednik, dakle postignuta je ravnoteža, odnosno predsednik i državni organi se međusobno ograničavaju u korištenju ovlasti koje imaju, te se na taj način sprečava zloupotreba državne moći. 

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Egzekutiva

(iz lat. executio = izvršenje): To je deo državne vlasti koji je stvorila vlada i kojeg provodi vlada. Taj deo naziva se egzekutivna vlast (ili izvršna vlast) jer on po principu raspodele vlasti  pravne države ima zadatak da provodi, odnosno izvršava političke odluke koje je donela legislativa (ili zakonodavna vlast). Vlada pri tom ima funkciju donošenja odluka u okviru Ustava i po zakonskom principu, te funkciju vođenja države, dok uprava ima zadatak da odluke vlade pretvori u političku stvarnost.   

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Federalizam

(latinski foedus = "savez"): Savez više država pod zajedničkom vladom, pri čemu svaka država članica i dalje zadržava pravo samouprave. Pri tome se razlikuje savez država i savezna država. Zajednička značajka svih federalnih ideja je osnovni princip po kojem je članici zagarantovana samostalnost, ali je istovremeno obavezna da u okvirima svojih moći da doprinosi opštem blagostanju (princip substidiarnosti). (...) Teoretski federalizam su u Francuskoj osnovali Monteskje i Proudhon.

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Društveni ugovor

Dogovor članova jednog društva o njihovom saživotu; kao čisto teorijska potvrda i obrazloženje društva i države prije svega u svetlu učenja o prirodnom pravu (Augustinus, Tomas fon Akvin). Socijalni nagon ljudske prirode vodi do državnih jedinica, a konzens članova društva vodi do odgovarajućeg organizovanog reda.  Hobes je u "Leviatan-u" video samo jednu stranu, naime potčinjavanje društva državi, zasnovano - po njemu - na međusobnom uništavanju ljudske prirode. Nasuprot tome Pufendorf je obrazovao obe strane društvenog ugovora (slično Monteskjeu), dok je Ruso pronašao razliku između opšte i partikularne volje. Svako je samom sebi poslušan, ako se podredi državnom zakonu koji je donešen uz njegov pristanak. Nakon što državi prenosi svoja prirodna prava, čovek ih dobija natrag od države kao svoja građanska prava.  

[Početak stranice]        [Natzad na pregled]

Zakonska inicijativa

Podnošenje nacrta zakona parlamentu, povezano je sa njemu predstojećim zahtevom da se obradi nacrt zakona te da se o njemu izjasni. Pravo zakonske inicijative (inicijalno pravo) u monarhijama 19. veka posedovao je u pravilu samo monarh, u predsedničkoj demokratiji to pravo poseduju samo članovi parlamenta, a u parlamentarnoj demokratiji članovi parlamenta i vlade. 

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Raspodela vlasti

Raspodela vlasti, podela funkcija državne vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast (legislativa, egzekutiva, sudska) rađena je sa namerom da izvršenje ovih funkcija ne sme biti sjedinjeno. Ovaj princip objavili su  J. Lok ("Two treatises on government" 1690.) i pre svega, C. de Monteskje ("De l'esprit des lois" 1748.) u njihovoj borbi protiv apsolutističke države, a on važi kao osnova moderne ustavne države. Prenošenjem funkcija na parlament, vladu, službeništvo, kao i na nezavisne suce državna vlast bi se trebala održati u ravnoteži uz pomoć međusobne kontrole (balans vlasti), te bi se na taj način trebala osigurati zaštita građana od samovolje države. 
Danas je i federalizam često element raspodele vlasti. U diktaturama se ne može naći nikakav princip raspodele vlasti. Zakonodavstvo i izvršna vlast u diktaturama su uglavnom sjedinjene, osim toga nezavisnost prava uopšte je ograničena ili potpuno odstranjena. 

[Početak stranice]        [Natzad na pregled]

Ideologija

(grčki, = učenje o idejama): Učenje o socijalnoj i političkoj stvarnosti ili razvoj društva sa zahtevom opšte vrednosti. Ona se može nositi sa blizinom religioznih stavova (npr. vera u napredak) ili, kao što je to bio slučaj u marksizmu ili lenjinizmu, ona može rasti do svetskih ili istorijskih objava u vezi sa budućim, gotovo religioznim predskazanjima . Uopšteno: Ideologija je teoretski potkrepljena politička predstava, odnosno ubeđenje koje ima određen broj pristalica. 

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Legislativa

(franc. législatif = zakonodavno, od lat. legem latum = napravljen zakon): Onaj deo državne vlasti, koji ima zadatak donošenja zakona (zakonodavna vlast). Funkcija legislative je, dakle, da uspostavi pravo, što znači da razradi nove zakone, da ih donese, da menja postojeće zakone, dopunjava ih ili stavlja van snage. U pravnoj državi, organizovanoj po principu raspodele vlasti legislativa je u nadležnosti parlamenta; parlament je legislator i donosi zakone, koje onda egzekutiva mora da provede, odnosno izvrši. Činjenica da je legislativa u jednoj demokratiji u rukama poslanika u parlamentu koje je izabrao narod, daje joj najviše mesto na lestvici državne vlasti. 

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Legitimitet 

(lat. legitimus = pravno): Pravednost državne vladavine. Državna vladavina i njena provedba je legitimna samo onda kada se slaže sa predstavama o pravu i pravednosti, te sa etičkim vrednostma i normama koje leže u njihovoj osnovi i koje su opšte priznate u društvu ljudskih jedinki nad kojima država ima vlast. Svaka državna vlast treba da ima opravdanje (legitimitet) ukoliko želi da vlada i sa najmanjim odobravanjem građana, a ne samo sa fizičkom i psihičkom silom i primenjujući teror kao svoj sastavni deo. 
U demokratiji državna vlast je legitimna kada: a) ona proizilazi iz naroda i kada je stvorena sa većinom glasova "za" od samog naroda, tj. kada su oni koji su u posedu državne vlasti direktno ili indirektno izabrani od samog naroda i to samo na određeni period i kada ih i u tom periodu narod kontroliše, b) se državna vlast provodi u skladu sa principima navedenim u Ustavu, posebno principima o njenoj legalnosti, raspodeli vlasti i važenju osnovnih ljudskih prava.

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Parlamentarni sistem

Posebna je pojava reprezentativnog sistema i parlamentarizma koju karakteriše sledeće: 1. uska veza između vlade (egzekutiva) i parlamenta (legislativa), 2. kompaktibilnost vladine službe i poslaničkog mandata, tj. premijer i ministri pripadaju u svakom slučaju većinskim poslaničkim frakcijama, 3. politička odgovornost vlade prema parlamentu, koji može opozvati vladu izglasavanjem nepoverenja, 4. pravo vlade da raspusti parlament i raspiše nove izbore. Što se tiče osnovnog kriterija, tj. parlamentarne odgovornosti, izglasavanjem nepoverenja prema vladi, šefu vlade, ili prema pojedinim ministrima on može biti doveden u vezu sa odbijanjem zakona sa čijim je sadržajem povezano pitanje izglasavanja nepoverenja vladi. Ukoliko vlada u ovim slučajevima bude lišena poverenja, ona ima obavezu da se povuče. Ipak, do osnivanja nove vlade ona obavlja svoju funkciju kao vlada - vršilac dužnosti.  

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Parlamentarizam

Ustavni sistem u kojem parlament izabran od naroda kontroliše i utiče na državnu izgradnju političke volje. Parlamentu onda opet pripada osnova zakonodavstva (legislativa). Pod pojam parlamentarizam mogu se svrstati različiti tipovi vlada, npr. predsednički sistem (kao u SAD-u), parlamentarni sistem (kao u Velikoj Britaniji i Saveznoj Republici Nemačkoj). 

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Pluralizam

Po sopstvenom razumevanju zapadnjačkih demokratija pluralizam je forma njihovog društva. Pri tom su polazna tačka mnoštvo slobodno obrazovanih, političkih, privrednih, religioznih, etničkih i drugih interesnih grupa, koje, jedna nasuprot druge stoje u konkurentnom odnosu u cilju dobijanja političkog i privrednog uticaja. U pluralističkoj teoriji stoji da se ova borba između interesnih grupa ne sme odvijati u formi nesređene borbe svim sredstvima, nego u formi konstruktivnih delovanja izgrađenih na kompromisima s ciljem postizanja zadovoljavajućeg rezultata za sve. Pri tom se, ipak, ne očekuje da se ovaj proces odvija sam od sebe i tako dovede do utopije, nego je predviđeno da država uoči nedostatke konkurentnog sistema i da ih reguliše, odnosno prevaziđe (npr. podržavanjem onih grupa koje su izuzetno slabe). 

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Predsednički sistem 

Predsednički sistem je republikanska forma vladavine, koja predsedniku kao čelniku države poverava odlučujuća prava političkog odlučivanja. Dok zapadnoevropski ustavni sistem, koji je proizašao iz konstitucionalizma, predsedniku daje reprezentativnu ulogu (oduzimanje moći monarha), Ustav SAD-a npr. daje predsedniku veliku vlast, ali je shodno tome ograničio njegovo službovanje na vrlo kratak period. Predsjednik SAD-a je čelnik države i šef vlade, najviši zapovednik i u njegovom posedu je sva moć. On je nezavisan od parlamenta (to nije parlamentarni sistem) i ne obrazuje vladu u pravom smislu, nego imenuje državne sekretare kao savetnike koje on sam opet može otpustiti. Jednu drugu formu razvila je Francuska u doba Ch. de Gola (Ustav iz 1958.). To je pre svega veza sa plebiscitarnim odlukama (već se pojavljuje kod Napoleon-a I i Napoleon-a III). U oba slučaja parlament je u pozadini, a egzekutiva je u posedu pravne vlasti.

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Sudska odluka

U pravnoj državi organizovanoj po principu raspodele vlasti zadatak donošenja sudskih odluka pripada sudovima i nezavisnim sucima koji deluju u skladu sa zakonom i samo su zakonu odgovorni (...); oni u okviru svojih zakonski regulisanih nadležnosti i u toku zakonski regulisanih postupaka (sudski proces) imaju vlast donošenja sudskih odluka ili jurisdikciju (iz lat. ius = pravo, dicere = govoriti). Zbog toga je ta vlast nazvana jurisdiktivna vlast  (iz Iat. iudex = sudac, iudicatio = pravna istraga, presuda).

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Reprezentativni sistem

Nasuprot plebiscitarnoj reprezentativna demokratija je ona demokratska forma društva u kojoj građani jedino i isključivo putem parlamentarnih izbora aktivno učestvuju u izgradnji političke volje države. Reprezentativni sistem se zasniva na verovanju da je zajdničko političko delovanje većeg broja ljudi moguće samo onda ako pojedinci (reprezentanti ili poslanici) "unapred dobiju nalog i punomoć da zajednički deluju u interesu svojih nalogodavaca i da ih svojom kolektivnom odlukom obavezuju"(K. Loewenstein). Ovaj sistem zasniva se na organima, koji (po teoriji) deluju u ime naroda bez obavezujućeg naloga (slobodni mandat).  
(...) Razlikuju se čisti reprezentativni sistemi u kojima su građani jedino i isključivo samo putem parlamentarnih izbora aktivni u donošenju političkih odluka, te reprezentativni sistemi koji se više ili manje služe plebiscitarnim elementima i u kojima oni sa pravom glasa putem izjašnjavanja građana mogu uticati na zakonodavstvo (npr. Švajcarska).  

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Zahtev za izjašnjavanje građana putem glasanja o nacrtu zakona

Postupak pri donošenju određenog zakona ili neke druge državne odluke koja treba da bude izneta na parlamentu ili data na odluku građanima koji se o njoj izjašnjavaju putem glasanja. Zahtevi za izjašnjavanje građana putem glasanja o nacrtu zakona su ugrađeni u mnoge Ustave. Da bi došlo do željene odluke u određenom vremenskom roku mora se određeni procenat stanovništva sa pravom glasa izjasniti pozitivno o zahtevu davanjem svojih potpisa.  

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Izjašnjavanje građana putem glasanja po osnovu zahteva o izjašnjavanju

Odluka o pitanjima zakonodavstva donešena od strane naroda, što znači od strane svih sa pravom glasa.

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

Suverenitet naroda

Po principu suvereniteta naroda sva vlast proizilazi iz naroda. Svaka upotreba državne vlasti mora zato biti legitimisana od strane naroda. Međutim, princip suvereniteta naroda ne zahteva da svaku odluku donosi sam narod npr. putem izjašnjavanja građana glasanjem. Ono što taj princip zahteva je da su svi službenici državne vlasti postavljeni od naroda direktnim izborom (npr. poslanici u parlamentu) ili indirektnim izborom (npr. parlamentarna vlada ili službenici koje ona postavlja). 

[Početak stranice]        [Nazad na pregled]

[preuzeto iz: Savezne centrale za političko obrazovanje: Parlamentarna demokratija 1, Informacije o političkom obrazovanju Br. 227, 1993. i Bertelsmann Discovery Lexikon 1997.]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.