Sastavni delovi apartheid-režima (II): Pokušaji rasističkog klasifikovanja: Registracija po rasama 

1950.godine donešen je "Zakon o registraciji stanovništva", "Population Registration Act". Svi stanovnici Južne Afrike unešeni su u tzv. rasne registre. Osnovano je telo za "klasifikovanje rasa", koje je nadgledalo ovaj proces. Kriterij klasifikovanja i pripisivanja u jednu ili drugu rasu usledio bi prema vanjskoj pojavi, opštem prihvatanju i izgledu. Pošto su ovo delom bili i socijalni kriteriji, moglo se biti i nekvalifikovano. Određivanje u jednu ili drugu etničku grupu odlučivalo je o kasnijim političkim pravima, socijalnoj oznaci, šansama za obrazovanje i ekonomskom statusu. 

Ipak, mnoga određenja bila su jednostavno oportunistička, kao u slučaju Japanaca ili Izraelaca. Pošto je Južna Afrika imala dobre odnose sa Japanom i Izraelom, pripadnici ovih etničkih grupa bili su klasifikovani kao belci. Možete sebi predstaviti kako je izopačen bio ovaj sistem, pre svega u jednoj multikulturnoj mešavini kakva je Južna Afrika, gde su prisutne sve boje kože u svim nijansama. Da bi se izbegle ove poteškoće uvedena je obaveza pasoša. Nakon toga svaki građanin Južne Afrike bio je obavezan da sa sobom nosi i pasoš u kojem je bila upisana njegova rasna pripadnost.  

Tri primera pokazuju svu apsurdnost pokušaja da se društvo rasno klasifikuje: 

• Kako se postaje Coloured (obojen)?
• Raymond Du Proft
• Preklasifikovanje

Kako se postaje Coloured (obojen)?

Carol — slatka, svetle kose, dugonoga — na jednoj od otmenih, rasno izmešanih zabava u Kapstadtu fotografisaja sa jednim obojenim američkim pop pevačem. Fotografija koju su dan kasnije objavile novine naterala je krv u venama Bura, koji su po zanimanju bili uzoriti Buri, da kola brže. Plavuša Carol sa visoko podignutom mini suknjom, ispred nje američki pevač, koji je klečeći stavljao svoj autogram na njenu golu butinu. To je bila sramota za rasu. Štampa pod kontrolom Bura bila je puna ogorčenih članaka o događaju. "Tu se tačno vidi dokle ćemo stići sa ovom vladom." - dovikivao je nacionalistički poslanik u Parlamentu svom jednako nacionalističkom premijeru. "Sad crnci u belim hotelima koriste naše žene kao podlogu za pisanje!"  

Ipak, pre nego je uopšte moglo doći do sukoba, državna rasna služba smirila je tenzije zbog pomenutog skandala. Služba je objavila saopštenje, da je kompletan događaj zapravo u skladu sa zakonom, jer je gospođica Busch Coloured (obojena). Celi slučaj je sasvim naglo iščezao iz novinskih stupaca burskih novina. Još samo nekoliko listova koji su izlazili na engleskom jeziku poklonili su celom slučaju još koji komentar.  

[preuzeto iz: Erich Wiedemann, "Jašemo, dok ne utonemo u krv", Rasna država u Južnoj Africi, Hamburg 1981, 27]

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

Raymond Du Proft

Od 1950. godine svakom građaninu Južne Afrike bivala je po slovu "Population Registration Act" određena etnička grupa. Jer, pošto je trebalo odvojiti rase, bilo je neophodno da se zna ko pripada kojoj rasi. I konačno, svako je sa sobom morao nositi pasoš koji je sasvim jasno određivao pripadnost ovoj ili onoj rasi. 

Od samog početka  pokušaji da se stanovništvo koje je tako izmešano, kao što je to slučaj sa stanovništvom Južne Afrike, su se pokazali kao izuzetno teški. Kao što je to gotovo svakom poznato u Južnoj Africi su zastupljene sve boje kože, od bele do crne, sa mnogo varijacija između te dve boje. Kriteriji po kojima se neko klasifikovao u ovu ili onu grupu trebali su biti: izgled, opšte prihvatanje tog izgleda i sama pojava čoveka, ali neke od prvih procedura klasifikovanja bile su izuzetno grubo urađene. Beli službenici u centrima za klasifikaciju trebali su povremeno koristiti tehniku "olovke u kosi". Kada bi se, dakle, stavila olovka u kosu onoga kojem je trebalo odrediti rasnu pripadnost, ukoliko bi ona ostala u kosi, jer ju je kovrčava kosa zadržavala, onda bi osoba bila klasifikovana kao Afrikanac, ali ukoliko bi olovka ispala jer je kosa bila ravna i glatka, osoba bi bila klasifikovana kao Coloured (obojena)... 

Od svih priča o strahovima i brigama koje su izazvali rasni zakoni, verovatno nije ni jedna tako tipična kao priča o iskustvu Raymond Du Profta, Južnoafrikanca rođenog u Belgiji. 

"Godine 1950.nakon uvođenja Immorality Act i novih registracijskih zakona(...) on je upoznao konobaricu, Diane Bassick, koja je radila u jednom od restorana u Kapstadtu. Zaljubili su se, ali pošto je ona važila kao Coloured - njena majka je bila belkinja, a otac nepoznat - mogli su se sastajati samo tajno. Du Proft se seća koliki je bio njen strah da će ih neko otkriti (...), ali nakon nekog vremena ona je prihvatila rizik, te su odlučili da žive zajedno. Kad je nakon 6 godina na svet došao njihov prvi sin, oni su uzeli kuću u četvrti gde su živeli Buri i izdavali su se za belački bračni par. Konačno dobili su petero dece, od kojih su sva klasifikobana kao Coloured (obojena). Po zakonu deca su morala pohađati školu u drugom delu grada, zajedno sa drugom obojenom decom, ali da bi zadržali privid da pripadaju belcima Du Proftovi su zadržali decu kod kuće i oni su ih učili što su bolje mogli. Redovno su predavali zahteve da se Diane i deca priznaju kao belci i isto tako redovno je njihov zahtev odbijan. Tako da je zaključenje braka između njih dvoje (po tadašnjim zakonima) bilo nemoguće. Kad je njihov najstariji sin Graham imao 19 godina počeo je da se viđa sa jednom Burkinjom. Devojčica je ostala trudna. Ipak, venčanje je i dalje bilo isključeno, pošto su bili pripadnici različitih rasa. Grahamov odgovor na ovakvu situaciju bio je samoubistvo bacanjem pod voz. Bio je mrtav na licu mesta.  

Nekoliko sedmica kasnije preostalo četvero dece Du Proftovih registrovani su kao belci.(...)"

Diane Bassick je tek krajem 1980. godine prihvaćena kao neko kome se može napraviti reklasifikovanje, nakon što je molila svoje bele prijatelje da joj pismeno potvrde da je ona kao belkinja prihvaćena i nakon što je tu pismenu potvrdu predočila sudu. 

[preuzeto iz: D. Harrison, The White Tribe of Africa. South Africa in Perspective, Berkeley 1982, 173f.]

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

Još 1986. godine došlo je do velikog broja preklasifikovanja: 

[preuzeto iz: André E.A.M. Thomashausen, Uništavanje apartheida, Bilans/Bilanca reformi 1978-1986, Deutsch-Südafrikanische Gesellschaft e.V., o.O., o.J., 3]

[Početak stranice]        [Natrag na pregled]

[Ostali sastavni delovi apartheid-režima: Homelands, Društvo, Privreda, Politika]