|
|
|
|
"Policy" - ciklus U "Policy"-ciklusu radi se o konceptu iz "Policy"-analize (vidi dole), u čijoj je osnovi da se pri "Policy-Making", tj. pri procesima odlučivanja i pri sprovođenju autoritativnih vrednosti, razlikuje nekoiliko faza, onako kako je to predstavljeno na dijagramu:
Javno mnenje postaje
svesno problema kao takvog, te na osnovu zahteva određene grupe i
dominantnih društvenih vrednosti definiše ovaj problem kao relevantno
delotvoran (Definicija problema). Problem dospeva na dnevni red političkog
odlučivanja, gde se raspravlja i odlučuje o tome ko će, kada i u kojoj formi
da se bavi ovim problemom (pravljanje
plana rada).
Problem se obrađuje tako što se prati da li postoji i
koliki je uticaj javnog mnenja na njega, a rasprava o
problemu odigrava se po pravilima igre koja propisuje dotični sistem, nakon
toga od
strane određenih aktera treba da usledi formulisanje politike, na čijem kraju
se svakako pojavljuje autoritativna sprovedba u formi zakona, odredbe ili
programa (formulisanje politike). Potom, u procesu sprovođenja
odluka, formulisanje politike posredstvom
određenih političkih i
administrativnih aktera dobija
konkretnu dimenziju (implementacija ili sprovođenje). Rezultati
do kojih se došlo nakon toga, tzv. "Policy"-rezultati, izazivaju političke reakcije
odobravanja
onoga što se postiglo ili negodovanja
zbog istog. Time se ponovo pokreće celi krug
uzročno-posedičnih veza, koje vode do produbljavanja, promene ili
kraja politike (Policy) – novo formulisanje politike, političko
određanje. Šta nam donosi ovaj – naravno, idealno predstavljen – koncept? Najpre
nam pomaže u strukturisanju empirijske analize. No, pre svega, pokazalo se da
se
prilikom poređenja sistema na ovaj način najbolje
prepoznaju posebnosti i tokovi i procesi odlučivanja, te da je na taj način moguće
da se preciznije obrade u nastavi.
"Policy"-analiza
je priznat i značajan deo političkih
nauka. Njen
interes je
najpre
vezan za sadržajnu dimenziju politike (Policy) u svim njenim formama odlučivanja,
kao što su nacrti, zakoni ili odredbe.
Važan cilj bavljenja politikom
je da se prepoznaju višeslojni oblici pojavljivanja politike,
pa da
se sistematski posmatraju, kako bi se na taj način stvorile pretpostavke
za sveobuhvatnost.
Pri tome je moguće da se klasifikuje u
u tri dimenzije: delovanje, princip upravljanja i kompozicija politika.
Samo bavljenje političkim sadržajima, ipak, ne predstavlja svrhu i smisao
poltičke analize, nego se u najužem povezuje sa pokušajima identifikacije faktora centralnog
uticaja koji određuju forme politike.
Polazeći od premise da je politika, u smislu rešenja problema putem državnih
politika, određena okvirnim uvetima u određenim oblastima, a uzimajući
u obzir i izuzetnu kompleksnost materije pravila i propisa koji su u vezi sa
funkcionalnom diferencijacijom, "policy"-analiza sasvim svesno bira neke političke
oblasti kao polaznu tačku za određenje uticaja na politike.
Ona se pri tom trudi da obuhvati sve
faktore, kao što su
strukturalne pojedinosti, specifičnost toka procesa, elementi političke
kulture, interesi i stanovišta aktera, ekonomski faktori i mnogi drugi. U
smislu procene
sopstvene težine i uređenja,
"policy"-analiza
će
da
se posluži celim nizom različitih teorijskih koncepata. Drugi
važan element "policy"-analize predstavlja činenica, da se
politike analiziraju u dinamičnoj perspektivi, koja ne obraća pažnju
samo na nastanak, već i na
sprovođenje dotične nove formulacije državne
politike. Drugim rečima, radi se o ciklički organizovanom načinu
posmatranja, pri čemu
postaju vidljive faze koje u praksi protiču jedna paralelno s
drugom ("policy"-ciklus). Ciklički
orijentisana perspektiva povezuje se najuže sa drugim imenovanim elementima
"policy"-analize, kada se unutar njenog okvira istražuje da li se, i ako da, koliko
se promenila politika i koji su faktori odgovorni za to. [Autori: Ragnar Müller, Prof. Dr. Wolfgang Schumann] |
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
