D@dalos - Politikdidaktik / Politische Bildung: Grundkurs 3

Politička didaktika

Izbor didaktičke perspektive predstavlja drugi i centralni korak prilikom pripreme nastave za predmeta građansko vaspitanje i političko opismenjavanje. Reč je o jednom veoma teškom koraku, s obzirom na to da ovde u velikoj meri dolazi do izražaja činjenica da nastava građanskog vaspitanja i politike, više nego što je to slučaj sa drugim predmetima, ima ciljeve postavljene na više nivoa.

U čemu se ogleda poteškoća?

"Politički sadržaji u pravilu [su] toliko opširni, kompleksni i apstraktni te sadrže mnogo faktora, da tokom vremena predviđenog za nastavu uopšte ne mogu da budu u potpunosti obrađeni. Nastavnici skloni ovakvom postupku i neretko je njihova nastava veoma "enciklopedijska". Iza toga stoji pretpostavka da je sve važno da ništa ne može da se izostavi. Iako je ovo sasvim razumljivo, u praksi takav pristup vodi prema umnožavanju nesistematizovanog materijala za nastavu. Učenici onda samo ostaju izgubljeni u ogromnoj lepezi materijala, a ono političko, odnosno smisao, gubi se. Nastava građanskog vaspitanja i političkog opismenjavanja time prelazi u nastavu pamćenja, u toku koje se vežba memorija učenika, ali se ne pokreću nikakvi procesi učenja. Efekti učenja politike u toku ovako sistematizovene nastave biće minimalni."

["Politička didaktika ukratko - Planska pitanja za nastavu građanskog obrazovanja i politike", Savezna centrala za političko vaspitanje, sveska 326, Bonn 1994., Str. 47]

Čemu služi didaktička perspektiva?

"Političko postaje sadržajem nastave samo onda kad uspemo da izradimo težište, stavimo akcenat, koji u lepezi činjenica, informacija i aspekata grade okosnicu, tako da važni elementi političkog budu na raspolaganju. Reflektovano i svesno stavljanje akcenta dešava se kada nastavnici razviju didaktičku perspektivu. Didaktička perspektiva sadrži pedagošku nameru, koja je u osnovi nastave, sadrži ciljeve, koji treba da se realizuju sa planiranom nastavnom jedinicom. (...) Didaktička perspektiva u nastavi građanskog vaspitanja i poličkog opismenjavanja nije ništa drugo do svesno povezivanje sadržaja i cilja."

["Politička didaktika ukratk - Planska pitanja za nastavu građanskog vaspitanja i politike", Savezna centrala za političko vaspitanje, sveska 326, Bonn 1994., Str. 47-49 ]

Kako se vrši izbor didaktičke perspektive?

"Didaktička perspektiva polazi od biti stvari koja se obrađuje na času. Ona mora da se odnosi na politički centralni aspekt oblasti problema (...). U skladu sa dvostrukim karakterom didaktičke perspektive ona ne mora da se zastupa samo sa stručno-naučnog stanovišta, već treba da doprinese i tome da se ostvare opšti ciljevi nastave građanskog vaspitanja i političkog opismenjavanja (...). Ukoliko se nastavnik nakon preispitivanja odlučio za jednu didaktičku perspektivu, onda mu je poznato šta to on sa odabranom nastavnom jedinicom želi postići kod svojih učenika i koji je sadržajni akcenat stavljen. Didaktička perspektiva namenjena je nastavnicima. Učenici s njom ne dolaze neposredno u dodir, nego je pojme samo indirektno preko nastavne jedinice koja se obrađuje upravo iz te didaktičke perspektive i koja im se predstavi na početku nastavnog procesa. Nastavnici nakon odabira didaktičke perspektive imaju sledeći zadatak, a to je da razviju temu za nastavu. Tema za nastavu je kristalizovanje didaktičke perspektive, odnosno formulisanje didaktičke perspektive shodno uzrastu učenika." [vidi: Osnovni kurs 4: Formulisanje teme]

["Politička didaktika ukratko - Planska pitanja za nastavu građanskog vaspitanja i politike", Savezna centrala za političko vaspitanje, sveska 326, Bonn 1994., Str. 51, 52, 64]

Povezanost i značaj kao pomoćno sredstvo prilikom izbora didaktičke perspektive

"Kao pomoć prilikom izbora didaktičke perspektive za planiranje konkretne nastavne jedinice iz predmeta građansko vaspitanje i političko opismenjavanje nastavnik bi trebao da koristi i stručno-didaktičke kategorije povezanosti i značaja. Povezanost je kategorija koja naglašava individuu, što bi u nastavi značilo da naglašava učenike. Individualna povezanost može imati različite izvore.

	Učenici su povezani ako politički i društveni događaji snažno utiču na njih, čak iako ih se ti događaji ne tiču direktno. Događaji koji imaju ovakav učinak su, po pravilu, katastrofe i ratovi. Tako su, na primer, smrt američkih astronauta pri eksploziji rakete ili Rat u zalivu, veoma emocionalno djelovali na učenike, pre svega u prvim danima ovih nemilih događaja. Povezanost koja je rezultat ovakvih događaja veoma je retko dugoročno održiva.
	Povezanost može da nastane i usled činjenice da se politički problemi i pitanja dotiču interesnog horizonta i sklonosti učenika, što bi značilo da ovi problemi i politička pitanja dotiču učenike u njihovom svakodnevnom životu.
	I konačno, povezanost može da nastane i zbog razvijenog osećaja empatije. Učenici se identifikuju sa drugim osobama u njihovim situacijama, te pokušavaju razumeti njihove misli i osećanja. Na taj način i učenici se emotivno vežu, odnosno javlja se osećaj povezanosti.

Ukoliko su učenici povezani sa nekim problemom, puno su otvoreniji i spremniji na razgovor o istom, nego kada se radi o stvari koja im je strana ili im se čini nevažnom za njihovu ličnu perspektivu i životnu situaciju. Kada govorimo međutim o kategoriji povezanosti, ona ni u kom slučaju ne predstavlja samo ovu motivacionu tačku za učenike, već i odgovara na pitanje kako na što manju meru svesti jaz između iskustvenog sveta učenika i "sveta politike", te koje se mogućnosti otvaraju za "otkrivanje makrosveta politike u mikrosvetu učenika". Ovakvo razmišljanje samo nam pokazuje neophodnost da se pitanje subjektivne povezanosti učenika sa datom situacijom preokrene u pitanje o značaju određenog problema za našu sadašnjost i blisku budućnost. Kategorija značaja postavlja pitanje težine političkog problema za društvene grupe, za društvo kao celinu i za čovečanstvo uopšte. Tako nastava građanskog vaspitanja i političkog opismenjavanja ima zadatak da proširi horizonat od subjektivne povezanosti do pitanja njihovog značaja za druge, za društvo i čovečanstvo i obrnuto od značaja jedne stvari koje učenici u nekim okolnostima uopšte nisu svesni do njihove lične povezanosti, konkretnih životnih situacija."

["Politička didaktika ukratko - Planska pitanja za nastavu građanskog vaspitanja i politike", Savezna centrala za političko vaspitanje, sveska 326, Bonn 1994., Str. 58, 59]

Primeri

Oblast/problem	Moguće didaktičke perspektive
Nezaposlenost	Učenici treba da analiziraju uzroke nezaposlenosti, da se upoznaju s tim kako ona djeluje na one koje pogađa, te da preispitaju njene ekonomske, društvene i političke posledice.
Nezaposlenost	Učenici treba da upoznaju pravne principe socijalne države, da razrade bitne elemente sistema socijalnog osiguranja, i da ispitaju kakav značaj ima ovaj sistem za nezaposlene.
Izbori	Učenici treba da ispitaju koliko je delotvorno učešće na izborima i koliki deo predstavlja učešće na izborima u procesu vaspitanja političke volje.
Globalizacija	Učenici treba da se pozabave odnosom ekonomije i politike, te da ocene u kolikoj meri će doći do promena uslovljenih procesom globalizacije.
Globalizacija	Učenici treba da razrade uzroke koji vode do globalizacije i da se pozabave sa ideologijom koja je u osnovi ovog procesa - neoliberalizmom.

[primeri 1-3 preuzeti iz: "Politička didaktika ukratko - Planska pitanja za nastavu građanskog vaspitanja i politike", Savezna centrala za političko vaspitanje, sveska 326, Bonn 1994., Str. 67]

... dalje do 3. koraka pri pripremi nastavnog materijala:
Formulacija teme

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije I Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode



Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.