|
|
|
|
Zadaci i ciljevi političkog opismenjavanja U tematskom kompleksu "Demokratija" kao važan zaključak izdvojili smo da demokratija nije mašina koja se jednom napravi i pokrene, pa potom funkcioniše sama od sebe. Demokratija je proces koji se uvek iznova mora da se puni životom. Zato je demokratija zavisna od aktivnih građana. Punoletan građanin predstavlja glavni i dugoročni cilj za oblast političkog opismenjavanja. Političko opismenjavanje pokušava da probudi interes za politiku i da stvori mogućnosti da učenici postanu punoletni, aktivni građani, time što pokušava učenike da nauči samostalnoj veštini analize i procenjivanja. Za to je, naravno, neophodno i osnovno znanje, pa se u zadatke političkog opismenjavanja ubraja i prenošenje osnovnih znanja o politici. Ono što su u nastavi jezika strane reči, to je u političkom opismenjavanju vladanje osnovnim pojmovima kao što su demokratija, podela vlasti, izbori, političke partije, mir, moć itd. "Osnovni cilj političkog opismenjavanja je da se kod učenika podstakne razumevanje za politiku, te da im se omogućiti uvid u političke uzročno-posledične veze" ("Politička didaktika", Savezna centrala za političko vaspitanje, Bonn 1994., Str. 17). Demokratsko političko opismenjavanje prilikom prenošenja osnovnih znanja ne miruje - ono samo sebi stvara nove osnove, neophodne osnove za nastavak političkog opismenjavanja i postizanje željenih ciljeva. Onaj koji se ne snalazi u političkom sistemu, koji ne uspeva da sagleda funkcije i veze, nije ni u mogućnosti da iskoristi priliku da sudeluje, nedostaje mu demokratska kompetencija (vidi tekst koji sledi), on ostaje građanin, ali ne možemo ga nazvati punoletnim, aktivnim građaninom. Iz onoga što je do sad rečeno možemo da izvedemo niz ciljeva koji se međusobno nadopunjuju i nadograđuju jedan na drugi. Sledeći dijagram pokušava to pokazati:
"Pojmom kongitivna kompetencija označava se zahtev za određenim nivoom znanja i sposobnosti učenja, pri čemu se znanje odnosi na poznavanje institucionalnog uređenja političkog sistema i funkcionalnih veza unutar sistema sve do zavisnosti na svetskom nivou u sferi politike i ekonomije. Građanin pored toga treba da poznaje i sadržaje aktuelnih političkih odluka. Proceduralna kompetencija su znanja i veštine koji su potrebni kako bi se shvatile političke mogućnosti uticaja i mogućnosti za sudelovanje. Zbog toga građanin mora da ima i znanje o administrativnim nadležnostima i pravnim postupcima. On mora da raspolaže i strategijskim sposobnostima kako bi ostvario svoje ili ciljeve koje je prepoznao kao opšte. Habitualna kompetencija su stanovišta - ili u tradicionalnoj terminologiji - vrline koje građani moraju da donesu sa sobom u društvo u cilju opstanka tog društva. Ova kompetencija mora da bude čvrsto ukorenjena kako bi mogla delovati motivacijski. Moderne demokratije posebno mnogo očekuju od njihovih habitualnih kompetencija. Kao državnom biću demokratijama je, naravno, potrebno pokoravanje pravnim normama, ali pored toga i spremnost na žrtvovanje, kako bi se zajedništvo branilo od pretnji s vana. Kao liberalnom biću demokratijama je potrebna fer igra i tolerancija u posmatranju svakodnevnih prilika. Kao demokratskom biću potrebno im je učešće građana koje je, ukoliko je to moguće, racionalno, odgovorno i redovno. Kao socijalno-državno biće one ne mogu opstati bez smisla za socijalnu pravednost i solidarnosti." [Joachim Detjen, "Kompetencije demokratije građana, izazovi za političko vaspitanje", Iz politike i istorije B 25/2000, Savezna centrala za političko vaspitanje, Str. 12-13] [Autor: Ragnar Müller] |
|
Teme: Ljudska
prava I Uzori I Demokratija I Partije I Evropa
I Globalizacija I Ujedinjene
nacije I
Održivi razvoj
|
