Političko opismenjavanje na početku XXI veka suočava se sa jednom prelaznom situacijom u društvu, koja ga prisiljava na nove perspektive pri definisanju samog sebe i svojih zadataka. Ova nova prelazna situacija u društvu je višeslojna i postavlja nove izazove ne samo pred političko opismenjavanje, nego pred celokupno vaspitanje u modernim društvima. Ovde ćemo da pokušamo da imenujemo neke tačke koje služe kao polazište za diskusiju o socialno-naučnoj i političkoj publicistici društvenih promena:  

'Društvo informacija, znanja i usluga': Industrijsko doba se privodi kraju; u modernom društvu opada procenat radnih mesta u industriji, uslužna delatnost i delatnosti koje se bave prenošenjem znanja dobijaju na značaju. Samim tim bledi i industrijski model rada - model koji je u velikoj meri uticao na način učenja u školama. Moderna škola i školska obaveza istorijski su se uspostavile paralelno sa industrijalizacijom, a sličnosti školskog modela učenja sa industrijskim modelom rada su očigledne: tejlorizam rada i mesto rada u stručnoj nastavi; masovna proizvodnja i jednoobraznost nastave (kako je to slučaj sa proiznosti koja je iz godine u godinu ista, tako i iz razreda u razred, u razrednoj nastavi primjenjuje se princip svaki učenik u određeno doba treba da uči iste stvari); stroga vremenska ritmika radnih procesa i školskog dana; ravnodušnost prema predmetu rada i slika materije kroz koju se mora da se prođe; proiuvod bez greške i jedno jedino "pravo rješenje"; rad u prvom redu zbog novca i učenje u prvom redu zbog ocene; hijerarhijsko i centralno upravljenje procesima rada i radnim postupcima i birokratsko upravljanje školom. 

Pretpostavke koje se često vežu za pojam "nastave" u školskoj svakodnevnici i očekivanja javnosti sa kulturalnim "scenarijem" (a koje su potpuno drugačije od onih u pedagogiji i stručnoj didaktici), stajale su pod velikim uticajem modela rad - nastava kao "prenošenje materijala" u procesu koji se kontroliše teče po planu i po kojem se usmerava. (...) 

'Medijsko društvo': U poslednje vreme, primera radi,, političko opismenjavanje počelo je da istražuje "digitalnu revoluciju" u medijima, da definiše zadatke nastavnog predmeta u novonastaloj situaciji, te da se suočava sa mogućnostima korištenja medija u izučavanju ovog nastavnog predmeta. Uprkos akutnoj krizi u branši digitalnih medija (koja u mnogome podseća na krizu pregrejavanja s početka rada željeznice 1870. godine) digitalna revolucija je, ipak, još uvek na samom početku. Još nisu jasno vidljive njene ekonomske, političke i posledice u kulturi i još uvek postoji mnogo otvorenih pitanja kada je reč o uključivanju digitalnih medija u nastavne potencijale političkog opismenjavanja.  

'Pluralizacija i posttradicionalno društvo': Sa krajem industrijskog doba počela je i erozija socijalnih klasa i struktura miljea koje su negovale i na svojim leđima iznele sve kulturne, socijalne i političke konflikte od IXX veka na ovamo. Proboj pluralizacije i individualizacije omogućava postindustrijskom društvu mnogo više nego ranijem industrijskom da postane posttradicionalno društvo, u kojem čovek svoj lični identitet definiše sa mnogo manje zavisnosti (nego je to bio slučaj prije nekoliko desetleća) od političko-kulturnog miljea u kojem je odrastao. (...) 

U korak sa pluralizacijom idu i kulturalna delovanja migracija. Ovo za političko opismenjavanje ne predstavlja neku novu temu, pošto u političkom opismenjavanju postoji tradicija obrađivanja migracionih procesa i problema. Ipak je  sasvim jasno da nedostaje materijala i koncepta kojim bi ljudi koji migriraju kao ciljna grupa bili bolje obrađeni unutar političkog opismenjavanja.  Ovo je predmet kojem prilikom izučavanja politike u nastavi političkog opismenjavanja mora da se posveti posebna pažnja, posebno nakon događaja koji su se desili 11. septembra 2001. godine. 

'Evropeizacija i globalizacija': Globalizacija je ključna reč aktuelnih političkih debata i socijalno-naučnih diskusija, posebno u pogledu kompleksnih procesa internacionalizacije kulture, ekonomije i politike. Unutar procesa globalizacije u poslednjim desetlećima u zapadnoj Evropi se razvio jedan poseban proces evropeizacije, koji je Evropsku uniju učinio četvrtim nivoom odlučivanja. Nasuprot tome se političko opismenjavanje i dalje veže za institucionalnu i kulturalnu bit nacionalnih država, iako se tematski obrađuje i Evropska unija. To je samo po sebi razumljivo, pošto je moderna forma političkog opismenjavanja nastala u kontekstu nacionalnih država i pošto treba da da svoj doprinos za te nacionalne. Pre je izuzetak, nego pravilo da se multiperspektivnost i kontraverznost kod političkog opismenjavanja shvate kao sistematsko preuzimanje političkih pozicija iz drugih društava u političkbati, tamo gde je to ponuđeno stepenom internacionalizacije politike. Političko opismenjavanje do sada nije steklo međunarodni karakter, a isto važi i za političku didaktiku, ukoliko se povuče paralela sa ostalim naučnim disciplinama.  

[Wolfgang Sander, Političko vaspitanje nakon kraja 20. veka, perspektive i zadaci modernizacije,Iz politike i istorije B 45/2002., Savezna centrala za političko vaspitanje, Str. 37-38]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.