Principi političkog opismenjavanja

Političko opismenjavanje je prilično široka oblast. Ovde moramo da se ograničimo na neke stavke. Posebni odlomci bave se pojmovima Politika i Vaspitanje. Sledeći izvod iz teksta bavi se problemom orijentacije i povezanosti sveta sa političkim opismenjavanjem: 

"Politika i vaspitanje, a samim tim i političko opismenjavanje, oblici su međunarodnog delovanja; oni su orijentisani prema ciljevima, odnosno vrednostima. U pluralističkom društvu se, naravno, postavlja pitanje da li je uopšte moguće, i ako jeste - kako da se dođe do saglasnosti o vrednostima tog društva. Ukoliko govorimo o slobodnom obrazovanju mladih i odraslih, moguće je da se veruje da se može postići koncenzus putem javnih diskusija, ali je političkom opismenjavanju potrebna i legitimacija vrednosti.   

Moderna država ne može da odgovori na pitanje koje je to najviše dobro u pluralističkom ansamblu vrednosti. Možemo da se složimo u tome da je zadatak države da spreči zlo, a kao kulturno-socijalna država svoje delovanje mora orijentisati prema pozitivnim vrednostima. Politiku ne možemo razumeti kao ostvarivanje najviših vrednosti, već kao regulisanje konflikata i kao prstenove oko kojih se nalazi stalni zadatak održavanja opštepriznatih vrednosti društva i stvaranja boljeg uređenja. Politika nije primenjivanje istorijskog ili moralnog zakona, već delovanje u skladu sa situacijom u svrhu regulisanja interesnih i ciljnih konflikata. "Osnovne vrednosti" za politiku nisu programske tačke koje moraju da se realizuju, već regulativne ideje. Oijrentacija i proces odlučivanja idu zajedno. Političko opismenjavanje mora da se postavi u skladu sa tim."  

[Bernhard Sutor, Teoretski principi; u: Wolfgang W. Mickel (izdato), priručnik za političko vaspitanje; Savezna centrala za političko vaspitanje, sveska 358, Bonn 1999., Str. 66-67]

Šta su tačno zadaci političkog opismenjavanja, ostaje, naravno, nedefinisano do u detalje i podložno promenama. Uprkos tome, sledeći izvod iz teksta imenuje nekoliko zadataka koji mogu da važe kao zajednički, odnosno po pitanju kojih je postignut koncenzus:  

"1. vaspitanje i učvršćivanje slobodne demokratske svesti o vrednostima; 
2. razumevanje osnovne strukture politike kao rešenja aktuelnih problema, donošenje i uvođenje obavezujućih odluka o društvenim pitanjima od interesa;
3. oijrentisano znanje u bitnim i aktuelnim političkim oblastima koje imaju značaja za budućnost, npr. demokratija i njeno ugrožavanje, odnos ekonomije i ekologije, budućnost kapitalističkog društva, globalizacija, ujedinjenje Evrope; 
4. postizanje određenih veština, kao što je odnos prema informacijama, medijima itd.
Iz ovoga se neposredno izdvajaju dve oblasti zadataka sa nezaobilaznim i određenim sadržajima: 1. konkretizacija osnovnih vrednosti (...). 2. razumevanje političkog procesa odlučivanja iz obe perspektive: 
- nosioci odluka i njihova legitimacija (parlament, vlada, glasanje i izbori, federalizam);
- sadržaji odluka i njihovi izvori: interesi i njihovi agenti (građanske inicijative, savezi, partije, mediji)." 

[Klaus Rothe, Oblasti zadataka; u: Wolfgang W. Mickel (izdato), priručnik za političko vaspitanje; Savezna centrala za političko vaspitanje, sveska 358, Bonn 1999., Str. 97]

Ostali tekstovi bave se sledećim temama:

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]