[Izvod iz UNESCO-ovog dokumenta o vaspitanju za XXI vek „Sposobnost učenja - Naše skriveno bogatstvo“]

Vaspitanje ne može da se  ograniči samo na to da zbližava ljude uz uslov da zadrže zajedničke vrednosti svoje istorije. Zadatak vaspitanja je i da odgovori na pitanja zašto i zbog čega mi živimo zajedno. Zadatak vaspitanja je da svakom pojedincu pruži priliku da tokom celog života igra aktivnu ulogu u stvaranju budućnosti društva.

Zbog toga svaki obrazovni sistem ima jedan eksplicitni i jedan implicitni zadatak, da svakog pojedinca pripremi za njegovu ulogu u društvu. U našem današenjem, modernom društvu učešće u oblikovanju budućnosti znači mnogo više od političkog posmatranja. Svaki pojedinac unutar društva svakodnevno mora da preuzme nove odgovornosti u radu, u kulturnim aktivnostima, u savezima ili sindikatima. Objašnjavanjem i učenjem svojih prava i obaveza u školi, te razvijanjem socijalnih sposobnosti u timskom radu, vaspitanje priprema svakog pojedinca za njegovu buduću ulogu.

Stanovište da je zadatak škole da pripremi pojedinca za aktivno učešće u životu društva proširilo se sa proširivanjem demokratskih principa na celu zemaljsku kuglu. U tom pogledu postoji više nivoa delovanja, koji se međusobno dopunjuju sa modernom demokratijom.

Prvi i minimalni cilj je da se pojedinac vežba u ulozi ponašanja po pravilima društva. Ovo je zadatak osnovnog vaspitanja u vidu socializacije kao političke abecede. Ali tolerancija ne može da se predstavi kao izoliovani predmet pored ostalih školskih predmeta. Cilj svega ni u kom slučaju nije predavati moralističke principe kao kruta pravila, što bi ličilo na indoktrinaciju, već uvesti demokratsku praksu u škole. Učenici treba da uz pomoć praktičnih primera razumenu svoja prava i obaveze i na koji način je ograničena njihova sopstvena sloboda slobodom drugih. Nastava razumevanja demokratije treba da bude podržana od strane već određenih praktičnih delatnosti, kao što su uspostavljanje novog školskog reda, uspostavljanje školskog parlamenta, simulacija i da se pokaže kako funkcionišu demokratske institucije putem školskih novina i uređivanja sekcija za mirno rešenje konflikta. Pošzo se demokratski odgoj i demokratsko razumevanje ne ograničavaju samo na školsko doba, posebno je važno da se u celokupan proces uključe članovi porodice i drugi članovi društva. 

Za učenike su građansko vaspitanje i političko opismenjavanje sveobuhvatni predmeti pomoću kojih moraju da uče kako da zauzmu kritički stav prema nekoj stvari, odnosno moraju da uče kako se to sudeluje u javnom životu. Zbog toga nastava ne može da se posmatra kao ideološki neutralna; moguće je da se u toku nastave zahteva uključivanje savesti učenika. Kako bi se razvila i učvrstila savest, odgoj i učenje od početka detinstva moraju da se  zasnivaju na razumu, kao pretpostavci slobodnog razmišljanja i delovanja. Kad onda od takvih učenika jednom postanu punoletni, aktivni građani dalje obrazovanje će da bude njihov stalni pratilac na veoma teškom putu, na kojem moraju da se usklade njihove jasne slobode i osnovna prava sa obavezama i odgovornošću prema drugima i društvu. Zbog toga je zadatak vaspitanja da razvije i učvrsti sposobnosti prosuđivanja. Iz toga nastaje problem izjednačavanja individualne slobode i principa autoriteta, koji se pojavljuje u svim formama i modelima nastave. Ovaj konflikt još jednom naglašava neophodnost učenja i razvijanja veštine donošenja nepristrasnih procena koje su neophodne za učešće u javnom životu.   

Ukoliko zaista postoji uzajamna veza između vaspitanja i prakse, neophodno je da svako ko ostvaruje svoja prava u jednakoj meri ispunjava i svoje obaveze. Zbog toga bi učenje kao doživotni proces trebalo da pomogne aktivnom učešću u stvaranju društva. Ovakvo društvo bi predstavljalo vezu između pojedinca i političkog autoriteta. Time bi trebalo da se svakom pojedincu omogući da preuzme dio odgovornosti u društvu i da se približi ostvarivanju cilja stvarne solidarnosti. Zbog toga vaspitanje mora da prati svakog građanina do kraja njegovog života i da postane osnovni deo građanskog društva i demokratije koja živi. Vaspitanje i odgoj biće demokratski samo onda kada svi postanu delom društva koje je izgrađeno uz pomoć međusobne odgovornosti i pomoći, te će na taj način da osigurava osnovna prava svim svojim građanima. 

[Izvod iz UNESCO-ovog dokumenta o vaspitanju za XXI vek „Sposobnost učenja - Naše skriveno bogatstvo“, Nemačka UNESCO komisija, Neuwied; Kriftel; Berlin: Luchterhand, 1997., Str. 50-52]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.