|
| |
Pojam "vaspitanje":
Izazovi za vaspitanje
[Izvod iz UNESCO-ovog dokumenta o vaspitanju za XXI vek „Sposobnost učenja - Naše skriveno bogatstvo“]
"Moramo da se pripremimo za velike napore,
ili još bolje da ih prevaziđemo. Iako ovi napori nisu novijeg karaktera oni će
da imaju centralno značenje u XXI veku. Radi se o sledećem:
 | jaz između ‘globalnog’ i ‘lokalnog’ - Ljudi moraju
postepeno da postaju građanima sveta, a da istovremeno
ne gube dodir sa svojim korenima. Pri tome i dalje treba da igraju važnu
ulogu u životu svoje nacije i lokalne zajednice. |
| jaz između "opšteg" i
"individualnog" - Kultura postaje sve više globalna pojava. Ne smemo da
zenemarimo ni potencijalne mogućnosti
globalizacije, niti opasnosti koje nosi, a naročito ne posebnosti svakog
pojedinca. Pojedinci su ti
koji treba da biraju svoju sopstvenu budućnost i da iskoriste njen puni
potencijal unutar tekovina svoje tradicije i kulture, koje bi, ukoliko sa
njima ne postupamo pažljivo, mogle da budu narušene usljed savremenog
razvoja. |
| jaz između tradicije i modernog, pri
čemu su i jedno i drugo delovi istog problema - Kako je moguće da
se pripremimo za promenu, ako ne okrenemo leđa prošlosti? Kako se pomiri autonomija sa slobodnim razvojem ostalih
pojedinaca? Kako
se može integrisati naučni napredak? Ovde moramo da se pripremimo i za
izazove koje pred nas postavljaju nove tehnologije. |
| jaz između dugoročnih i kratkoročnih
razmišljanja - Ovaj jaz postojao je oduvek, ali je danas nešto istaknutiji
usljed dominantne neposrednosti. Živimo u svetu koji je preplavljen brzim
vestima i informacijama, što neprestalno baca novo svetlo na aktuelne probleme. Javnost
zahteva brze odgovore i rešenja,
dok mnogi problemi zahtevaju strpljivo pronalaženje rešenja i koncentrisan
rad. Upravo ovo se ogleda i u politici vaspitanja. |
| jaz između neophodnosti postojanja
konkurencije i brige da se svakom pruže jednake mogućnosti - Ovo je klasični
problem koji se od početka veka postavlja kako onima koji donose odluke u
ekonomskim ili društveno-političkim sferama, tako i ljudima koji se
bave političkim opismenjavanjem. Dosada se pokušavalo da se sprovede
nekoliko potencijalnih rešenja, ali se ni jedno nije pokazalo kao
odgovarajuće.
Komisija se usuđuje da kaže da je pritisak konkurencije mnoge
odgovorne osobe doveo do toga da iz vida izgube svoj pravi zadatak - da osposobe svakog čoveka da u potpunosti
upotrebi sve svoje
mogućnosti. Upravo nas je to potaknulo da za vreme svog mandata
ponovo razmislimo o pojmu "učenje od kolevke pa do groba", te da ga
učinimo adekvatnim. Želimo da povežemo tri stvari - izazove koje nudi
konkurencija, snagu saradnje, te solidarnost. |
| jaz između ekstremnog proširivanja
znanja i kapaciteta čoveka da ovo znanje usvoji - Komisija nije
odolela iskušenju predoženih novih oblasti učenja, kao što su
samospoznaja, samopriznanje, metode osiguranja fizičkog i psihičkog
blagostanja, metode boljeg razumevanja prirodnog okrućenja u smislu
njegovog boljeg održavanja. S obzirom na to da su nastavni planovi i programi već
pod velikim pritiskom, svaka razumna strategija reforme treba da sadrži i
karakteristike selekcije, pod uslovom da se održe najvažnije
osobine opšteg vaspitanja. Ono bi učenike trebalo da nauči kao
mogu da poboljšaju svoj život znanjem, isprobavanjem i razvojem sopstvene lične
kulture. |
| i na kraju jaz između duhovnog i materijalnog
kao faktor koji se uvek iznova javlja - Ljudi često, a da
to i ne znaju ili ne iskažu rečima, čeznu za idealom vrednosti
koje bismo mogli da okarakterišemo kao "moralne". Zbog toga je
jedan od najprijetnijih zadataka vaspitanja da svakog pojedinca ohrabri da
u skladu sa svojom tradicijom i svojim stanovištima i razmišljanjima, a poštujući
pluralizam, prigrli i srcem i dušom nivo univerzalnog i da samim tim
izraste iznad samog sebe. Ova Komisija neće preterati kada kaže da od toga zavisi
opstanak čovečanstva. |
Ljudi su danas rastrzani između
globalizacije, koju vide, a ponekad i nose na svojim plećima,
i traganja za korenima, vezama i osećajem pripadnosti. Vaspitna politika mora više
da se bavi ovim problemom, jer se i društvo rađa
uz porođajne bolove. Vaspitanje je jezgro razvoja ličnosti pojedinca i
razvoja društva. Zadatak vaspitanja je da svakoga od nas, bez izuzetka, osposobi da
razvijemo i iskoristimo svoje talente, i svoj kreativni potencijal uključujući
i odgovornost za sopstveni život, i ostvarenje svojih
ciljeva."
[[Izvod iz UNESCO-ovog dokumenta o vaspitanju za XXI vek „Sposobnost učenja - Naše skriveno bogatstvo“, Nemačka UNESCO komisija,
Neuwied; Kriftel; Berlin: Luchterhand, 1997., Str. 14-15]
[Početak
stranice]
|
