|
| |
Pojam "vaspitanje"
Onaj ko se bavi
političkim opismenjavanjem mora jasno da kaže kako shvata pojmove "politika" i "vaspitanje". Na ovoj
stranici ćemo se baviti pojmom "vaspitanje", a naše
shvatanje politike, naći ćete na stranici Politika.
|
|
"Biti
čovečan (ili jednostavno 'biti čovek'),
karakterističan je cilj učenja svakog oblika klasičnog
vaspitanja, bez obzira da li je reč o Istoku ili Zapadu."
[Mostovi u budućnosti,
manifest za dijalog kultura, inicijativa Kofi Annana] |
|
Šta je vaspitanje? Ovim pitanjem bavila se komisija stručnjaka sazvana
od strane UNESCO-a pod vodstvom Žaka Delorsa (Jaques Delors), nakon čega je predstavljen
veoma uticajan izveštaj pod naslovom: "Sposobnost učenja -
naše sakriveno bogatstvo" ("Learning - the Treasure Within").
Ovaj dokument skicira široki pojam vaspitanja koji počiva na
četiri stuba:
"Koncept učenja od kolevke, pa do groba počiva na četiri stuba:
'učenje radi sticanja znanja', 'učenje kako da se deluje',
'učenje kako da se živi zajedno', 'učenje za celi život'.
- Učenje radi sticanja znanja pretpostavlja veome široko opšte
vaspitanje sa mogućnošću povezivanja malog broja disciplina
koje se onda mogu da se detaljnije izučavaju i studiraju. U određenoj
meri to znači i naučiti učiti, kako bi se izvukla
korist za sebe iz mogućnosti kojima se nudi učenje od kolevke
pa do groba. |
|
"Svaka
osoba bez obzira da li je reč o detetu, mladoj osobi ili
odraslom čoveku mora da bude u stanju da iskoristi priliku koja
joj se nudi za
vaspitanje i koja je orijentisana prema njenim osnovnim
potrebama. Ove potrebe sadrže tehnike učenja (kao što su
čitanje, pisanje, usmeno izražavanje, računanje i
rešavanje
problema), ali i osnovne sadržaje učenja (kao znanje,
sposobnosti, vrednosti i stanovišta), koji su potrebni čoveku
da bi opstao, razvio svoje sposobnosti u potpunosti,
dostojanstveno živeo i radio, učestvovao u
razvoju društva, poboljšao kvalitet življenja, doneo
osnovne odluke, te kako bi se dalje vaspitvao."
[Svetska deklaracija o
vaspitanju za sve, član 1, stavka 1] |
|
- Učenje kako da se deluje odnosi se ne samo na stručnu
kvalifikaciju, već i na sposobnost da se prilagodimo novoj situaciji i da
radimo u timu. Ova tačka obuhvata i praktičnu primenu naučenog u
okviru najrazličitijih iskustava koje ima mlad čovek u socijalnom i
poslovnom kontekstu (...).
- Učenje da se živi zajedno je nezaobilazno za razvijanje
razumevanje za druge, te za shvatanje međusobne i globalne zavisnosti, npr.
tokom zajedničkih projekata ili razvijanja
strategija za mirno rešenje konflikta. Pri tom moraju da se poštovatuju osnovne
vrednosti kao što su pluralizam, međusobno razumevanje i mirovni
poredak. - Učenje za celi život podrazumeva da se uči kako da
se razvije sopstvena individualnost sa što više autonomije, kako da se
procenjuju i prihvataju odgovornosti. Da bi se ovo postiglo vaspitanjem se ne
smeju zapostaviti potencijali pojedinca, sposobnost pamćenja,
sećanja, procenjivanja, smisao za estetiku, manulene veštine,
komunikativne sposobnosti. - Dok formalni obrazovni sistemi daju
prednost sticanju znanja, a zanemaruju ostale vrste učenja, neophodno je,
posebno danas, da se vespitanje shvati u celini. Zato reforme vaspitanja i vaspitna politika u budućnosti treba
da obrate pažnju podjednako i na sadržaje i na metode učenja."
[[Izvod iz UNESCO-ovog dokumenta o vaspitanju za XXI vek „Sposobnost učenja - Naše skriveno bogatstvo“, Nemačka UNESCO komisija, Neuwied;
Kriftel; Berlin: Luchterhand, 1997., Str. 83]
Ostali delovi iz dokumenta
"Sposobnost učenja - naše skriveno bogatstvo":
[Autor: Ragnar Miler]
[Početak
stranice]
|
