"Što smo se više udaljavali, ona je postajala sve manja. Konačno je dostigla veličinu zamorčeta - najlepšeg zamorčeta koje možete da zamislite", tako je 1971. godine James Irwin (Džejms Irvin), astronaut misije Apolo 15, opisao pogled na našu planetu.  

Ovaj pogled iz galaksije na "svemirski brod Zemlju" nije se ticao samo lepote planete Zemlje, već je podstaknuo i razmišljanja o zajedništvu i ograničenjima. Oba ova aspekta -  ograničenja Zemlje i njenih prirodnih bogatstava, kao i zajedništvo unutar globalnog sistema te uzročno-posledična veza svih delova sistema - veoma su važna za temu održivog razvoja.

O pojmu održivog razvoja

Pojam održivog razvoja potiče iz šumarstva. Odnosi se na meru u kojoj su pošumljavanje novim mladicama i seča šume u direktnoj zavisnosti - stalno se omogućava novi prirast šume a da se istovremeno ne naruše životna staništa. Tako, na primer, sme da se poseče samo onoliko stabala koliko je novih mladica zasađeno. Pa bi kao moto moglo da se koristi sledeća rečenica: Treba živeti od profita, a ne od osnovne substance! (vidi Osnovni kurs 1)

Definicija komisije Brundtland

Ovaj ekološki princip može da se primeni na različita prirodna bogatstva i ekološke sisteme, pa i na Zemljinu atmosferu. Radi se o odnosu prema prirodnim bogatstvima koji je orijentisan ka budućnosti. U opštim je crtama osnovni princip održivog razvoja definisala UN-ova Komisija pod vodstvom Gro Harlem Brundtland (Brundland), bivše premijerke Norveške, 1987. godine, ali ovo je definicija koja je i danas prihvaćena: "Odgovoriti na zahteve današnje generacije a da se pri tome ne unište mogućnosti da buduće generacije odgovore na svoje zahteve." 

Na ovoj definiciji počivaju sva nastojanja međunarodne politike u vezi sa zaštitom životne sredine. Ova nastojanja formulisana su na Konferenciji u Riju 1992. godine, a docnije dopunjena na sledećim konferencijama, poslednja je dopuna bila u Johanesburgu 2002. godine. (vidi Hronologiju).

Proširenje pojma

Tokom ovog procesa razumevanje održivog razvoja proširilo se u vidu "magičnog trougla održivog razvoja", koji je pored ekološke ravnoteže obuhvatao i "ekonomsku bezbednost" i "socijalnu pravednost". Uz zaštitu životne sredine kako na lokalnom tako i na globalnom nivou zajedno su istupali i ekonomski i socijalni ciljevi. Zbog toga je često dolazilo do nejasnih tumačenja ovih pojmova, što je tadašnjeg izvršnog direktora UN-ovog programa zaštite životne sredine (UNEP) i bivšeg ministra za zaštitu životne sredine Savezne Republike Nemačke Klausa Töpfera (Tepfer) podstaknulo da izjavi: "Kada nekom više ništa ne pada na pamet, onda počne da govori o održivom razvoju". 

UN-ova dekada "Obrazovanje radi održivog razvoja"

Da bi se pozabavili ovim problemom i da bi rasvetlili apstraktni pojam "održivog razvoja" te ga preveli u konkretne obrazovne mere, Ujedinjene nacije su dekadu od 2005-2014. godine proglasile dekadom "Obrazovanja radi održivog razvoja". Ovaj tematski kompleks predstavlja jedan od načina na koji se podržava ideja održivog razvoja u okviru ove UN-ove dekade.

Pokušaćemo da se usredsredimo na jezgro održivog razvoja, dakle na zaštitu životne sredine, te na mnogobrojne odnose ekologije prema ekonomiji i društvenoj oblasti života. Pritom mora da se naglasi da je samo oblast ekologije toliko široka da u okviru ovog online-udžbenika može samo da se skicira. S obzirom na obim ove teme nezamislivo je da se na ovom mestu obuhvati sve. 

Povezivanje sa drugim temama na D@dalosu

Smernice UNESCO-a

	Ponašanje konzumenata i održivo privređivanje
	Kulturalna mnogostrukost
	Zdravlje i kvalitet života
	Snabdevanje vodom i energijom
	Rezervati biosfere - mesta za učenje
	Gradovi svetskog nasleđa - mesta za učenje
	Održivi razvoj učenja u naučnom društvu
	Učešće građana i "good governance" (dobro upravljanje)
	Smanjenje siromaštva putem održivih razvojnih projekata
	Pravednost među generacijama: ljudska prava i etička orijentacija

[Hamburška izjava Nemačke UNESCO-komisije o Dekadi Ujedinjenih nacija "Obrazovanje radi održivog razvoja", od 11. jula 2003; http://www.unesco.de/c_bibliothek/erkl_hv63.htm]
 

"Ako naš svet treba da se kreće putem održivog razvoja, onda se to tiče svih ljudi na svetu i njihovih životnih navika. Da bi sudelovali u ovim procesima traženja - jer upravo to u konkretnom slučaju znači održivi razvoj - potrebno je da svako od nas ima visok stepen sposobnosti samopoimanja, da poseduje socijalne i političke kompetencije i spremnost kao i sposobnost da deluje i izvan svoje oblasti."

[Martin K., andragog; umwelt & bildung 3/2004, S. 5]