|
| |
 |
Problemi koji stoje na putu održivom razvoju:
Globalizacija i The Tragedy of the Commons
Globalizacija u biti znači - ili
je bar tako bilo do sada - tendenciozno širenje kapitalizma i slobodne
trgovine na celi svet. Svetska ekonomija je iza sebe ostavila granice
nacionalnih država i regulatornu vlast. Zbog toga je došlo do disbalansa u
odnosima između političkih i ekonomskih oblasti. Politika kaska za
ekonomijom...
(... više informacija na ovu temu možete da nađete u okviru
tematskog kompleksa
globalizacija).
|
Zaštita životne sredine kao dovođenje
vlastitog položaja u rizik
Šta to znači za put ka održivosti? Ako sve više država i regija veruje tržištu
kao (najvažnijem) instrumentu usmeravanja, onda preti opasnost da na
konkurentnom tržištu zaštita životne sredine postane problem za vlastiti
položaj jer će poskupiti proizvodnja koja je u skladu sa ekološkim standardima.
Regije ili države u kojima se neguje visok nivo zaštite životne sredine biće
izbegavane od strane investitora. Iz toga proizilazi da samo tržište nije u
stanju da razvoj usmeri u pravcu održivosti, te da je zaštita životne sredine
suprotna slobodnoj tržišnoj privredi.
[Adam Smith, 1723-1790] |
Deficiti
"nevidljive ruke"
Adam Smith (Smit) formulisao je osnovne principe slobodne tržišne privrede u
18. veku i time osnovao disciplinu nacionalne ekonomije. Njegovo glavno
delo "An Inquiry into the Nature and Causes of the
Wealth of Nations" (Priroda i uzroci blagostanja nacija, 1776) i danas predstavlja osnovnu referentnu tačku
debate. Pored ostalih interesantnih razmišljanja, on je u ovom djelu postavio
i hipotezu "nevidljive ruke":
Čovek prati maksimu ostvarivanja svojih individualnih ciljeva i pri tome ga
vodi "nevidljiva ruka, koja unapređuje svrhu koju on (čovek) ni u kom
slučaju ne planira da ostvari". Ova svrha je opšte dobro. Što bi značilo da
egoistične težnje svakog učesnika na tržištu vode do povećanja opšteg
blagostanja. Ovo je i do danas osnovna misao slobodne tržišne privrede.
Nažalost, ova "nevidljiva ruka" nije svemoćna, što pokazuju velike diskusije
oko problema tržišne privrede. Tako, na primer, ova "nevidljiva ruka" ne
vodi računa o tome da se ekonomija razvija u smislu održivosti. I u ovom
slučaju postoji klasična figura argumentacije, The Tragedy of the
Commons. |
The Tragedy of the Commons (tragedija
zajedničkog)
"Kolektivno korišćenje slobodnih dobara kao što su livade i šume u srednjem
veku je za siromašno stanovništvo predstavljalo garanciju egzistencije, ali
samo onoliko dugo dok ova slobodna dobra nisu bivala korišćena do te mere da
više ni za koga nisu predstavljaja obezbeđivanje egzistencije. Teoretski argument
da je "nevidljiva ruka" najbolji regulator korišćenja slobodnih dobara glasi:
Razlog za preveliko iskorišćavanje slobodnih dobara (zajedničkog zemljišta) leži
u tome da, na primer, u slučaju prevelike eksploatacije zemljišta za ispašu
svaki stočar teži ka tome da ima što veće stado da bi povećao svoje prihode. On
ovo čini čak i nakon što se ustanovi da je zemljište suviše korišćeno za
ispašu, jer to poboljšava njegovu dobit, a posledice preterane ispaše na
zajedničkom zemljištu osećaju svi.
On se, dakle, ponaša sasvim racionalno, smanjenjem jednog dela kolektivnog
dobra on povećava svoju ličnu dobit. On će, shodno tome, stalno pokušavati
da poveća svoje stado i da što više iskorištava zajednička dobra.
Međutim, pošto se
svi stočari ponašaju na isti način, tragedija se na kraju sastoji u tome da zbir
individualnih racionalnih ponašanja na kraju znači uništenje svih. Nevidljiva
ruka u ovom slučaju, drugačije nego što je slučaj kod Adama Smita, vodi do 'bede nacija' umesto do zajedničkog blagostanja."
[Ulrich Menzel, Die postwestfälische Konstellation, das Elend der Nationen
und das Kreuz von Globalisierung und Fragmentierung; in: ders. (Hg.), Vom Ewigen
Frieden und vom Wohlstand der Nationen, Frankfurt/Main 2000, S. 170]
Ograđivanje zajedničkog zemljišta kao rešenje?
Ova klasična argumentacijska slika može i danas da se prenese na "prekomerno
iskorišćavanje" zajedničkih dobara kao što su vazduh i voda. Zajedničko zemljište
je tada bilo ograđeno i svaki stočar je dobio ograđen deo nekadašnjeg
zajedničkog zemljišta. S obzirom na to da je onda morao sam da snosi posledice
prekomernog korišćenja zemljišta za ispašu, u njegovom je vlastitom interesu
bilo da pazi na veličinu svog stada i da je drži na toj granici koja omogućava
održivi razvoj i primerenu eksploataciju zemljišta.
Samo je po sebi razumljivo da današnja slobodna dobra kojima preti opasnost
- na primer zemljina atmosfera - ne mogu da se ograde. Dodatni problem predstavlja
činjenica da su danas u opasnosti uglavnom globalna dobra. Da bi se
rešili globalni problemi potrebna su rešenja na globalnom nivou. Međutim, kako je
na početku napomenuto, politika je u procesu globalizacije u zaostatku. Politika
se još uvek vodi na nivou nacionalnih država.
"Ono što je neophodno je povezivanje međunarodnih javnih dobara sa
svetskim novcem, globalnim pravom, svetskom regulacijom finansijskih tržišta,
svetskim socijalnim poretkom, svetskim ekološkim poretkom, itd. No ovo je
nespojivo sa osnovnim principima zapadnjačkih državnih sistema, koji počivaju na
teritorijalnom razgraničenju, potvrđivanju suvereniteta, na principu nemešanja
u unutrašnje stvari.
Jezgro problema leži u razilaženju nivoa. Tržišta, mediji, reklama, ekološka
problematika, pa čak i socijalne oblasti su se globalizovali, dok su državni
kapaciteti regulacije ostali izvan procesa globalizacije."
[Ulrich Menzel, Die postwestfälische Konstellation, das Elend der Nationen
und das Kreuz von Globalisierung und Fragmentierung; in: ders. (Hg.), Vom Ewigen
Frieden und vom Wohlstand der Nationen, Frankfurt/Main 2000, S. 172]
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
