|
| |
[Slika:
www.globalwater.org] |
Problemi koji stoje na putu
održivom razvoju:
Pravednost i konflikt Sever-Jug
Istorija odnosa između bogatih zemalja "Severa" i siromašnih zemalja "Juga"
je istorija nepravednosti. Forme nepravednosti su se menjale: od direktnog
iskorišćavanja i tlačenja tokom kolonijalnog perioda, preko indirektnog
iskorišćavanja nakon postizanja nezavisnosti u poslednjoj trećini 20.
veka, do marginalizovanja siromašnijih zemalja u današnjoj eri
globalizacije.
Ova nepravednost se zadržala i do danas, a manifestuje se time da se
siromašne zemlje nazivaju "zemljama u razvoju". Na taj se način
govori da se radi o (dosad) nerazvijenim zemljama kojima (u principu) stoji
otvoren put razvoja. Razvoj u ovom smislu znači dostizanje stepene razvoja
kakvog imaju industrijske zemlje Severa i postizanje ovog cilja (u idealnom
slučaju) brže i bolje nego što je to bio slučaj sa industrijskim zemljama
Severa (nešto više o problemima koncepta razvoja pročitajte na stranici
"Razvoj").
|
Sa globalnim problemima kao što su
promena klime (vidi Osnovni
kurs 4)
javlja se nova dimenzija nepravednosti: problemi koji uzrokuju promenu klime
uglavnom dolaze sa Severa, a njihove posedice, kao što su pustošenje i
ekstremne prirodne katastrofe, pogađaju uglavnom Jug. Ovo ide tako daleko da je
ponekad ugrožena egzistencija malih država na ostrvima koja će nestati sa lica
zemlje ukoliko se nastavi podizanje nivoa mora.
Sever živi nesrazmerno sa odnosima na planeti
"Mnoga iskustva od lokalnog do globalnog nivoa pokazuju da su resursi
(voda, drvo, nafta i prirodna bogatstva), iskoristive površine (za gradnju
naselja i infrastruktura) i propadanje zemljišta, mora i atmosfere kao prirodne
pretpostavke za ekonomski rast postali nedovoljni ili nestabilni. Posledica
toga je da je obećanje o razvoju koji će se uvek održati na današnjem nivou
propalo samo po sebi.
Tako bi, ako bi sve zemlje sveta sledile primer industrijskih zemalja i
godišnje po glavi stanovnika emitovale prosečno 11,4 tone ugljen-dioksida,
ukupna emisija šest milijardi stanovnika popela bi se na 68,4 milijarde tona,
što bi bilo pet puta više od 13 milijardi tona koje Zemlja može da apsorbuje.
Drugim rečima, ako bismo sve zemlje sveta doveli na nivo životnog standarda
kakav imaju razvijene industrijske zemlje, bilo bi nam potrebno pet planeta koje
bi nam sa svojim resursima služile kao pretpostavke za ekonomski razvoj."
[Wolfgang Sachs, Nach uns die Zukunft. Der globale Konflikt um
Gerechtigkeit und Ökologie, Frankfurt/Main 2002, S. 71]
Ono što je sasvim jasno je da "razvoj" u spomenutom smislu te reči ne
predstavlja nikakvu opciju. Ovaj principijelni konflikt koji nepravednost iznosi
na videlo prekriva pozitivnu kombinaciju pojmova "održivi razvoj". U ovoj
kombinaciji se ogleda koncept razvoja koji sadrži i hitno neophodnu dimenziju
zaštite životne sredine, a da pri tome zemlje Juga ne moraju da se odreknu
perspektive "razvoja".
Perspektiva Juga
Naravno, iznesene
činjenice ne menjaju ništa u tome da stvar sa tačke gledišta Juga izgleda
ovako: Sever je na račun Juga za sebe obezbedio visok stepen razvoja i
visok nivo blagostanja, a sada "granicu ekonomskog porasta" proglašava
dostignutom i time sprečava dostizanje istog nivoa ekonomskog razvoja od
strane Juga. Upravo ova kritika prati međunarodnu politiku zaštite životne
sredine od samog početka (vidi
Hronologiju).
Politika SAD-a
Navesti vodu na svoju vodenicu. Upravo to znači ova kritika za politiku jedine
supermoćne države koja je ostala na svetu - SAD-a koji u najvećoj
meri emituje ugljendioksid. Najbolji primeri za ovo su izjave tadašnjeg predsednika Džordža Buša
Starijeg, date neposredno pred Konferenciju u Riju, da ne može da se pregovara o američkom načinu života ili njegovoj promeni, te izlazak
njegovog sina za vreme predsedničkog perioda iz Kyoto-protokola. |
|
"Tokom
istorije debate o održivosti uvek su postojale dve tematske struje
- jedna za razvijeni svet i druga za zemlje u razvoju. U prvoj grupi
težište rasprave je bilo na kiselim kišama, ozonskoj rupi, promeni klime,
demografskoj stagnaciji, zloupotrebi droga i gubitku posebosti. Za
drugu grupu prioriteti su bili teme poput osiromašenje zemljišta,
širenje pustinja, kvalitet vode, brzi porast stanovništva, nemiri i
ratovi."
[Moss Mashishi,
Direktor der Johannesburg World Summit Company; zit. nach: Wolfgang
Sachs, Nach uns die Zukunft. Der globale Konflikt um Gerechtigkeit und
Ökologie, Frankfurt/Main 2002, S. 41] |
|
Održivost i pravednost
Ovih nekoliko primera trebalo bi da budu dovoljni za rasvetljavanje konflikta
Sever-Jug i globalne nepravednosti u ovim odnosima. Ovo je jedan od najvažnijih
problema na putu ka održivom razvoju - jaz između održivosti i pravednosti. Kako
pokazuje izvod iz teksta autora Wolfganga Sachsa(Volfgang Zaks) jedno bez drugog (održivost i
pravednost) ne mogu da postoje:
"Održivost će izostati u bilo kojoj oblasti (bez obzira da li se radi o klimi,
biološkoj različitosti ili trgovini) ako Severu ne uspe da postigne
sporazume koji poštuju ekološku politiku, a koje Jug ne smatra nepravednim. Bez
pravednosti nema ni ekologije. O održivosti ne možemo da govorimo ni onda kada se
Jug ekonomski izrabljuje. Pravednost ne ide ruku pod ruku sa zaštitom životne
sredine, osim ako joj nije dato posebno mesto u okviru ekološkog razvoja. I
zbog toga važi i obrnuta tvrdnja: bez ekologije nema pravednosti."
[Wolfgang Sachs, Nach uns die Zukunft. Der globale Konflikt um
Gerechtigkeit und Ökologie, Frankfurt/Main 2002, S. 39]
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
