|
| |
Osnovni kurs 5: Koji problemi stoje na putu održivom
razvoju?
U Osnovnom
kursu 1 pojasnili smo da je održivost zahtevan koncept, s obzirom na to da
zahteva principijelne promene u svim oblastima - političkoj, društvenoj,
ekonomskoj. Osnovni kurs
2 pokazao je šta bi svaki pojedinac mogao da učini da bi se dostigla
prekretnica u smeru održivog razvoja. U okviru
Osnovnog kursa
3 predstavljen je do sada najuspešniji model sprovođenja koncepta
održivog razvoja, Agenda 21, odnosno lokalna Agenda 21.
Osnovni
kurs 4 bavio se jednim od najakutnijih globalnih problema - promenom klime.
U završnom,
Osnovnom kursu 5 biće predstavljeni neki problemi s kojima se susrećemo na
putu ka održivom razvoju, problemi o kojima je već bilo reči u ostalim
osnovnim kursevima. To su principijelni problemi. Nije, dakle, dovoljno i
dalje da se ponašamo po već ustaljenim normama i da izmenimo neke pokvarene
delove tog mehanizma. Mnogo više je potrebna principijelna promena -
potpuna promena načina razmišljanja i zamena lokomotive i kompletnog plana
vožnje.
Polazna tačka nije baš najsjajnija. Dok je tokom 80-tih godina debata
o ekološkim problemima (setite se katastrofa iz Sevesoa, Bhopala,
Černobila, Basela) bila u vrhu interesovanja i svoj vrhunac dostigla 1992.
godine tokom sastanka na vrhu u Riju de Žaneiru (vidi
Hronologiju), od polovine 90-tih
godina debata o globalizaciji preuzima primat:
"Bez ikakvih iluzija u bilansu koji pravimo moramo da ustanovimo da je
ubrzo nakon Konferencije u Riju održivost zasenjena uspešnim pričama
globalizacije. Ovakve priče i do danas vladaju načinom razmišljanja
privrednika i vlada. (...).
Tek odnedavno zagovornici globalizacije su izloženi kritikama. Misao o
socijalnoj i globalnoj pravednosti ponovo dobija na značaju. Istovremeno, u
samom društvu postaje popularno i politički delotvorno 'razmišljanje o
utvrđivanju'. |
|
Prepreke na
putu ekološkog delovanja i ponašanja
 |
Poteškoće prilikom shvatanja: o
ekološkim problemima može da se sazna samo neposredno. |
|
Teškoće informisanja:
uzročno-posledične veze se teško shvataju. |
|
Prepreke na emocionalnom nivou:
strahovi, potiskivanja, izgovori. |
|
Poteškoće prilikom posredovanja:
nedostaje pristup informacijama i slikama. |
|
Antropološke
prepreke: ekološko civilizovanje je u suprotnosti sa
elementarnim šemamama ponašanja. |
|
Socio-kulturološke prepreke:
ekološko ponašenje teško može da se pomiri sa važećim sistemom
vrednosti. |
|
Poteškoće zbog prebacivanja krivice: ekološko-socijalna dilema.
|
|
Poteškoće zbog vremenske
perspektive: posledice savesnog ponašanja pojedinac ne može
sam da doživi
|
[Horst
Neumann, Agenda 21. Aspekte einer nachhaltigen Entwicklung; in:
Politik & Unterricht 4/1999, S. 21] |
|
Ovakav način razmišljanja pojačao se nakon
šokantnog vala terorističkih udara u SAD-u i artikuliše se kroz jak poziv na
obezbeđivanje sigurnosti ograđivanjem i upozorenjima o vlasničkim odnosima:
hoću da danas - i možda još i sutra - sve u mom "malom" ograđenom svetu ostane
tako kako jeste, pa čak ako sve oko mene potone u bedu i pribegne nasilju. A
onda kada se poseku sve šume, Golfska struja bude zaustavljena i valovi
izbeglica postanu nepregledni, onda će biti kasno da se uvidi da je 'sustainable
development' verovatno bio bolji put za ostvarivanje globalne i individualne
bezbednosti."
[Ulrich Grober, Konstruktives braucht Zeit. Über die langsame Entdeckung
der Nachhaltigkeit; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 6,
Online-Version]
Tržišna privreda i održivost
Nekoliko faktora upućuje na to da su održivost i kapitalizam - bar u svojoj
sadašnjoj formi - nekompatibilni. Erich Fromm (Erih From), psihoanalitičar i
sociolog, u svom svetski poznatom bestseleru iz 1956. godine "Umeće ljubavi"
dijagnosticira:
[Erich Fromm, 1900-1980] |
"Modernom
kapitalizmu potrebni su ljudi koji u velikom broju funkcionišu bez nekih
poteškoća, koji sve više konzumiraju. Njemu su potrebni ljudi koji smatraju
da su slobodni i nazavisni, koji smatraju da za njih ne postoji nikakav
autoritet, nikakvi principi i nikakva savest, a koji su uprkos tome spremni
da dozvole da im se komanduje šta da rade, da im se tačno kaže šta se od
njih očekuje i koji su spremni da se bez poteškoća uklope u društvenu
mašineriju. Šta iz svega toga proizilazi? Moderni čovek je otuđen od samog
sebe, od svojih sugrađana i od prirode ..." On "svoje nesvesno očajanje
prikriva i prevazilazi rutinom zadovoljstava i zadovoljavanjem samog sebe
prilikom kupovine novih stvari i menjanjem tih novih za još novije. Naš
karakter je satkan tako da stvari oko sebe stalno menjamo za nove, da
trgujemo i konzumiramo. Sve i svako postaje objektom trgovine i
konzumiranja."
[Erich Fromm, Die Kunst des Liebens, München 2000, S. 100-102] |
Ako razmislimo o imperativu razvoja kojeg je neophodno
da postignemo, onda
ova analiza u potpunosti odgovara trenutnom stanju. Naše se ekonomsko
razmišljanje zaista bazira na maksimi "Brže, više, dalje", na veri u
to da problemi mogu da se reši ekonomskim i razvojnim porastom. Nasuprot tome, novi
modeli blagostanja kao što je "Sporije, manje, bolje, lepše" ne nailaze na
veliki broj pristalica (vidi
"Vizija o eri
korišćenja sunčeve energije").
Promena svesti: od mehanističke slike sveta ...
Po Fritjofu
Capri (Kapra), poznatom fizičaru i zagovorniku pogleda na svet kao na jednu celinu, neophodna je promena svesti i sistema vrednosti. Ova promena
je već počela, ali još uvek nije dovedena do kraja. U oblasti je nauke promena počela početkom 20. veka izuzetnim otkrićima u fizici. U društvenoj oblasti
Capra vidi ekološki pokret i pokret žena kao nosioce ovih promena.
Osnovni problem na putu ka održivom razvoju po Capri je naše nastojanje
da zadržimo sliku sveta koja je već prevaziđena, mehanističku sliku života koja se bazira na Njutnovoj fizici. Ovu prevaziđenu paradigmu Capra je u svojoj
uticajnoj knjizi "The
Turning Point" (Prekretnica, 1982) okarakterisao na sledeći način:
[Fritjof Capra,
www.fritjofcapra.net] |
"Slika sveta
ili paradigma koja se sada lagano povlači vladala je našom kulturom
nekoliko vekova i tokom ovog perioda je imala jak uticaj na celi svet.
Ona sadrži nekoliko ideja i pretpostavki vrednosti - između ostalog i
stanovište da je univerzum mehanistički sistem koji se sastoji od
materijalnih delova, sliku tela čoveka predstavljenog kao mašina,
predstavu života u društvu kao stalne borbe za održanje egzistencije, veru
u neograničeni materijani napredak koji može da se ostvari ekonomskim i
tehnološkim porastom, i na kraju, ali ne i manje bitno da društvo u kojem
je sve što je žensko uvek podređeno onom što je muško proizilazi iz
prirodnih zakona. Svi ovi principi su se tokom poslednjeg desetleća
pokazali kao veoma ograničeni i hitno im je potrebna radikalna promena."
[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine für ein neues Weltbild, Vorwort
zur deutschen Taschenbuchausgabe, München 1991, S. IX] |
... do slike sveta kao jedne celine
Ova nova formulacija sledi novu paradigmu, paradigmu jedne celine i ekološkog
pogleda na svet. Capra upotrebljava i pojam "sistematsko razmišljanje":
"Teorija koju su u poslednjoj dekadi razvile prirodne nauke o živim
sistemima predstavlja idealan naučni okvir za formulisanje novog ekološkog
razmišljanja i poimanja (...).
Živi sistemi su integrisane celine čije se karakteristike ne mogu da se redukuju
na manje jedinke. Umesto na materijalne delove celine, sistemska teorija se
usmerava na osnovne principe organizacije. Primera ovakvih sistema ima na
pretek u prirodi. Svaki organizam - od najmanje bakterije, preko biljaka i
životinja pa do ljudi - povezan je u celinu i time predstavlja živi
sistem. Isti aspekti celine pokazuju se i u socijalnim sistemima, na primer
unutar porodice ili društva, i u ekosistemima, koji se sastoje od velikog
broja organizama koji stalno deluju jedni na druge i na neživu materiju,
jednako kao što i ona deluje na njih."
[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine für ein neues Weltbild, Vorwort zur
deutschen Taschenbuchausgabe, München 1991, S. X]
Najvažnije za sistemsku teoriju je saznanje da je celina uvek nešto više od
pukog zbira pojedinačnih delova. U tom smislu prihvatljive su samo one mere
koje su održive, dakle one koje ni u kom slučaju ne štete celom sistemu.
Na taj se način osniva nova ekološka paradigma koja predstavlja idealnu
osnovu održivog razvoja. Neke od promena u sistemu vrednosti koje su
prouzrokovane novom paradigmom predstavljene su na dijagramu koji sledi:
Ostali tekstovi u okviru Osnovnog kursa 5
| Globalizacija i The Tragedy of the
Commons: Samo tržište je nedovoljno kao upravljački instument. Tržište
ne brine o zaštiti životne sredine. Ovaj zadatak ostaje politici. Mnogi su
problemi, međutim, dostigli globalni nivo, dok je politika ostala u granicama
nacionalnih država... [... više]
|
| Razvoj - težak koncept:
Mnogi zagovornici koncepta održivosti kritikuju činjenicu da se govori o "održivom
razvoju", jer problem razvoja smatraju problematičnim... [...
više]
|
| Pravednost
i održivost usko su povezane jedna s drugom. Konflikt Sever-Jug predstavlja
važnu prepreku na putu ka održivom razvoju. Ovde se u igru uvodi i uloga
poslednje preostale velesile... [...
više]
|
|
"Neophodna je
holistička etika koja obuhvata celokupno stvaranje, a antropocentrična
etika mora da se napusti. Da bi se ovo ostvarilo u pitanje moramo da dovedemo
osnove današnjeg ekonomskog razmišljanja i sistema vrednosti."
[José Lutzenberger,
učesnik Konferencije u Riju] |
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
