Osnovni kurs 5
Nach oben Osnovni kurs 2 Osnovni kurs 3 Osnovni kurs 4 Osnovni kurs 5

 

Globalizacija
Razvoj
Pravednost


 

Održivi razvoj

Osnovni kurs 5: Koji problemi stoje na putu održivom razvoju?

U Osnovnom kursu 1 pojasnili smo da je održivost zahtevan koncept, s obzirom na to da zahteva principijelne promene u svim oblastima - političkoj, društvenoj, ekonomskoj. Osnovni kurs 2 pokazao je šta bi svaki pojedinac mogao da učini da bi se dostigla prekretnica u smeru održivog razvoja. U okviru Osnovnog kursa 3 predstavljen je do sada najuspešniji model sprovođenja koncepta održivog razvoja, Agenda 21, odnosno lokalna Agenda 21. Osnovni kurs 4 bavio se jednim od najakutnijih globalnih problema - promenom klime.

U završnom, Osnovnom kursu 5 biće predstavljeni neki problemi s kojima se susrećemo na putu ka održivom razvoju, problemi o kojima je već bilo reči u ostalim osnovnim kursevima. To su principijelni problemi. Nije, dakle, dovoljno i dalje da se ponašamo po već ustaljenim normama i da izmenimo neke pokvarene delove tog mehanizma. Mnogo više je potrebna principijelna promena - potpuna promena načina razmišljanja i zamena lokomotive i kompletnog plana vožnje.

Polazna tačka nije baš najsjajnija. Dok je tokom 80-tih godina debata o ekološkim problemima (setite se katastrofa iz Sevesoa, Bhopala, Černobila, Basela) bila u vrhu interesovanja i svoj vrhunac dostigla 1992. godine tokom sastanka na vrhu u Riju de Žaneiru (vidi Hronologiju), od polovine 90-tih godina debata o globalizaciji preuzima primat: 

"Bez ikakvih iluzija u bilansu koji pravimo moramo da ustanovimo da je ubrzo nakon Konferencije u Riju održivost zasenjena uspešnim pričama globalizacije. Ovakve priče i do danas vladaju načinom razmišljanja privrednika i vlada. (...).

Tek odnedavno zagovornici globalizacije su izloženi kritikama. Misao o socijalnoj i globalnoj pravednosti ponovo dobija na značaju. Istovremeno, u samom društvu postaje popularno i politički delotvorno 'razmišljanje o utvrđivanju'.  

Prepreke na putu ekološkog delovanja i ponašanja
 

bullet

Poteškoće prilikom shvatanja: o ekološkim problemima može da se sazna samo neposredno.

bullet

Teškoće informisanja: uzročno-posledične veze se teško shvataju.

bullet

Prepreke na emocionalnom nivou: strahovi, potiskivanja, izgovori.

bullet

Poteškoće prilikom posredovanja: nedostaje pristup informacijama i slikama.

bullet

Antropološke prepreke: ekološko civilizovanje je u suprotnosti sa elementarnim šemamama ponašanja.

bullet

Socio-kulturološke prepreke: ekološko ponašenje teško može da se pomiri sa važećim sistemom vrednosti.

bullet

Poteškoće zbog prebacivanja krivice: ekološko-socijalna dilema.

bullet

Poteškoće zbog vremenske perspektive: posledice savesnog ponašanja pojedinac ne može sam da doživi
 

[Horst Neumann, Agenda 21. Aspekte einer nachhaltigen Entwicklung; in: Politik & Unterricht 4/1999, S. 21]

Ovakav način razmišljanja pojačao se nakon šokantnog vala terorističkih udara u SAD-u i artikuliše se kroz jak poziv na obezbeđivanje sigurnosti ograđivanjem i upozorenjima o vlasničkim odnosima: hoću da danas - i možda još i sutra - sve u mom "malom" ograđenom svetu ostane tako kako jeste, pa čak ako sve oko mene potone u bedu i pribegne nasilju. A onda kada se poseku sve šume, Golfska struja bude zaustavljena i valovi izbeglica postanu nepregledni, onda će biti kasno da se uvidi da je 'sustainable development' verovatno bio bolji put za ostvarivanje globalne i individualne bezbednosti."

[Ulrich Grober, Konstruktives braucht Zeit. Über die langsame Entdeckung der Nachhaltigkeit; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 6, Online-Version]

Tržišna privreda i održivost

Nekoliko faktora upućuje na to da su održivost i kapitalizam - bar u svojoj sadašnjoj formi - nekompatibilni. Erich Fromm (Erih From), psihoanalitičar i sociolog, u svom svetski poznatom bestseleru iz 1956. godine "Umeće ljubavi" dijagnosticira:



[Erich Fromm, 1900-1980]

"Modernom kapitalizmu potrebni su ljudi koji u velikom broju funkcionišu bez nekih poteškoća, koji sve više konzumiraju. Njemu su potrebni ljudi koji smatraju da su slobodni i nazavisni, koji smatraju da za njih ne postoji nikakav autoritet, nikakvi principi i nikakva savest, a koji su uprkos tome spremni da dozvole da im se komanduje šta da rade, da im se tačno kaže šta se od njih očekuje i koji su spremni da se bez poteškoća uklope u društvenu mašineriju. Šta iz svega toga proizilazi? Moderni čovek je otuđen od samog sebe, od svojih sugrađana i od prirode ..." On "svoje nesvesno očajanje prikriva i prevazilazi rutinom zadovoljstava i zadovoljavanjem samog sebe prilikom kupovine novih stvari i menjanjem tih novih za još novije. Naš karakter je satkan tako da stvari oko sebe stalno menjamo za nove, da trgujemo i konzumiramo. Sve i svako postaje objektom trgovine i konzumiranja."   

[Erich Fromm, Die Kunst des Liebens, München 2000, S. 100-102]

Ako razmislimo o imperativu razvoja kojeg je neophodno da postignemo, onda ova analiza u potpunosti odgovara trenutnom stanju. Naše se ekonomsko razmišljanje zaista bazira na maksimi "Brže, više, dalje", na veri u to da problemi mogu da se reši ekonomskim i razvojnim porastom. Nasuprot tome, novi modeli blagostanja kao što je "Sporije, manje, bolje, lepše" ne nailaze na veliki broj pristalica (vidi "Vizija o eri korišćenja sunčeve energije").

Promena svesti: od mehanističke slike sveta ...

Po Fritjofu Capri (Kapra), poznatom fizičaru i zagovorniku pogleda na svet kao na jednu celinu, neophodna je promena svesti i sistema vrednosti. Ova promena je već počela, ali još uvek nije dovedena do kraja. U oblasti je nauke promena počela početkom 20. veka izuzetnim otkrićima u fizici. U društvenoj oblasti Capra vidi ekološki pokret i pokret žena kao nosioce ovih promena. 

Osnovni problem na putu ka održivom razvoju po Capri je naše nastojanje da zadržimo sliku sveta koja je već prevaziđena, mehanističku sliku života koja se bazira na Njutnovoj fizici. Ovu prevaziđenu paradigmu Capra je u svojoj uticajnoj knjizi "The Turning Point" (Prekretnica, 1982) okarakterisao na sledeći način:



[Fritjof Capra,
www.fritjofcapra.net]

"Slika sveta ili paradigma koja se sada lagano povlači vladala je našom kulturom nekoliko vekova i tokom ovog perioda je imala jak uticaj na celi svet. Ona sadrži nekoliko ideja i pretpostavki vrednosti - između ostalog i stanovište da je univerzum mehanistički sistem koji se sastoji od materijalnih delova, sliku tela čoveka predstavljenog kao mašina, predstavu života u društvu kao stalne borbe za održanje egzistencije, veru u neograničeni materijani napredak koji može da se ostvari ekonomskim i tehnološkim porastom, i na kraju, ali ne i manje bitno da društvo u kojem je sve što je žensko uvek podređeno onom što je muško proizilazi iz prirodnih zakona. Svi ovi principi su se tokom poslednjeg desetleća pokazali kao veoma ograničeni i hitno im je potrebna radikalna promena."

[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine für ein neues Weltbild, Vorwort zur deutschen Taschenbuchausgabe, München 1991, S. IX]

... do slike sveta kao jedne celine

Ova nova formulacija sledi novu paradigmu, paradigmu jedne celine i ekološkog pogleda na svet. Capra upotrebljava i pojam "sistematsko razmišljanje": "Teorija koju su u poslednjoj dekadi razvile prirodne nauke o živim sistemima predstavlja idealan naučni okvir za formulisanje novog ekološkog razmišljanja i poimanja (...).

Živi sistemi su integrisane celine čije se karakteristike ne mogu da se redukuju na manje jedinke. Umesto na materijalne delove celine, sistemska teorija se usmerava na osnovne principe organizacije. Primera ovakvih sistema ima na pretek u prirodi. Svaki organizam - od najmanje bakterije, preko biljaka i životinja pa do ljudi - povezan je u celinu i time predstavlja živi sistem. Isti aspekti celine pokazuju se i u socijalnim sistemima, na primer unutar porodice ili društva, i u ekosistemima, koji se sastoje od velikog broja organizama koji stalno deluju jedni na druge i na neživu materiju, jednako kao što i ona deluje na njih."

[Fritjof Capra, Wendezeit. Bausteine für ein neues Weltbild, Vorwort zur deutschen Taschenbuchausgabe, München 1991, S. X]


Najvažnije za sistemsku teoriju je saznanje da je celina uvek nešto više od pukog zbira pojedinačnih delova. U tom smislu prihvatljive su samo one mere koje su održive, dakle one koje ni u kom slučaju ne štete celom sistemu. Na taj se način osniva nova ekološka paradigma koja predstavlja idealnu osnovu održivog razvoja. Neke od promena u sistemu vrednosti koje su prouzrokovane novom paradigmom predstavljene su na dijagramu koji sledi:




Ostali tekstovi u okviru Osnovnog kursa 5

bulletGlobalizacija i The Tragedy of the Commons: Samo tržište je nedovoljno kao upravljački instument. Tržište ne brine o zaštiti životne sredine. Ovaj zadatak ostaje politici. Mnogi su problemi, međutim, dostigli globalni nivo, dok je politika ostala u granicama nacionalnih država... [... više]
 
bulletRazvoj - težak koncept: Mnogi zagovornici koncepta održivosti kritikuju činjenicu da se govori o "održivom razvoju", jer problem razvoja smatraju problematičnim... [... više]
 
bulletPravednost i održivost usko su povezane jedna s drugom. Konflikt Sever-Jug predstavlja važnu prepreku na putu ka održivom razvoju. Ovde se u igru uvodi i uloga poslednje preostale velesile... [... više]

 

"Neophodna je holistička etika koja obuhvata celokupno stvaranje, a antropocentrična etika mora da se napusti. Da bi se ovo ostvarilo u pitanje moramo da dovedemo osnove današnjeg ekonomskog razmišljanja i sistema vrednosti."

[José Lutzenberger, učesnik Konferencije u Riju]

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]

 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.