Osnovni kurs 4
Nach oben Osnovni kurs 2 Osnovni kurs 3 Osnovni kurs 4 Osnovni kurs 5

 

Gasovi u staklenoj bašti
Zaštita klime
Klimatska politika
Hronologija
Golfska struja


 

Održivi razvoj

"U svakom slučaju će postajati toplije, ostaje samo pitanje kada i koliko toplije."
[Peter Usher, meteorolog Ujedinjenih nacija, 1986]

Osnovni kurs 4: Kako mogu da zaštitim klimu?

Imamo, nažalost, mnogo ekoloških problema koji su povezani jedni s drugima. Nakon anketiranja stručnjaka sprovedenog 2000. godine, zaključuje se da je jedan od najakutnijih problema problem promene klime. Zbog toga ćemo se u sledećim redovima baviti ovim problemom.




Film "Dan posle sutra" – samo vizija strave i užasa ili nešto drugo?

U svom filmu "The Day After Tomorrow" (Dan posle sutra) producent i režiser Roland Emmerich (Emerih) priča priču jednog istraživača klimatskih promena koji, kao i ostatak sveta, biva zatečen naglim promenama klime. Dolazi do snažnih oluja, Los Anđeles biva opustošen tornadima,  Njujork biva potopljen pod snažnom navalom plime i na severnoj polulopti zemaljske kugle zavlada ledeno doba. U filmu skretanje Golfske struje prouzrokuje nastupanje ledenog doba u Evropi i Americi. 

Osnovni pojmovi

Vreme je stanje atmosfere oko nas čije karakteristike su promena temperature, vazdušnog pritiska, vlažnosti, vetra unutar kratkog vremenskog perioda (sati, dani). 

Pod pojmom klima se podrazumeva srednje stanje atmosfere i učestalost ekstremnih promena vremena u dužim vremenskim periodima (godine, stoleća, milenijumi).

Da li bi tako mogla da izgleda i naša budućnost?

Kao i u svakom tipičnom holivudskom proizvodu i u ovom filmu se pomalo preteruje. Ali film svakako ima istinito jezgro. Mi se uistinu krećemo ka klimatskoj katastrofi. Ona se - po mišljenju istraživača - neće desiti u sedećih nekoliko dekada i neće biti tako katastrofalna. Istraživači polaze od toga da bismo mogli da usporimo globalno zagrejavanje i da time smanjimo posledice katastrofe.  

Dobar primer

Produkcija filma The Day After Tomorrow stavila je akcenat na to da se prouzrokuje što manja emisija ugljen-dioksida. Neizbežna emisija ugljen-dioksida do koje je ipak došlo prilikom produkcije filma je oporezovana i ova stredstva su usmerena na redukciju emisije ugljen-dioksida u nekim drugim oblastima.  

Naša klima se mijenja


 

Tokom istorije planete Zemlje klima se oduvek menjala, delimično veoma drastično. Dolazilo je do smene toplih i ledenih doba. Doduše, u poslednjih 10.000 godina klima je bila izuzetno stabilna. U tom periodu se razvila ljudska civilizacija. U poslednjih 100 godina, otkad je počela industrijalizacija, globalna srednja temperatura se povisila za ca. 0,6 °C brže nego u prethodnih 1000 godina. Gornji dijagram IPCC-a (Intergovernmental Panel on Climate Change) prikazuje ovaj porast.

Osnovni je razlog promene klime, koji više niko ne dovodi u pitanje, zagrejavanje Zemljine površine. To za sobom povlači još neke promene u globalnom klimatskom sistemu: glečeri i polarni ledenjaci se otapaju, raste nivo mora, povećava se intenzitet kruženja vodene mase na Zemlji, padavine su jače i češće dolazi do tzv. prirodnih katastrofa.

Iz izveštaja IPCC-a (2001)

Devedesete godine su bile najtoplija dekada. Godina 1998. bila je najtoplija godina u proteklom stoleću.

Najnovije analize korala, ledenih vrhova i fosila su pokazala da je zagrejavanje u proteklom stoleću bilo najviše u proteklih 1000 godina.

Globalni porast nivoa mora u poslednjem veku iznosio je ca. 10-20 cm.

Snežni pokrivač u srednjim i visokim severnim delovima Zemlje od 1960. godine otopio se za ca. 10%, a primetno je i otapanje glečera.

[Izvor: www.bmu.de/klimaschutz/doc/2914.php]

Kakve posledice sa sobom nosi zagrejavanje Zemljine površine?



[Slika: Hurricane Lilly, Liam Gumley, Space Science and Engineering Center, University of Wisconsin-Madison]


bulletGlečeri i polarni ledenjaci se otapaju
 
bulletPovećava se temperatura okeana i raste nivo mora (gubi se tlo, malim ostrvima preti potapanje).
 
bulletPojačava se intenzitet globalnog kruženja vodene mase: u tropskim predelima ispari više vode nego što ima padavina na severu; promenjena šema padavina.
 
bulletNivo soli u Atlanskom okeanu se povećava, Golfska struja i prenos toplote ka Evropi slabe, ne mogu da se isključe nagle klimatske promene.
 
bulletČešće dolazi do tzv. prirodnih katastrofa: oluje, poplave, suša.
 
bulletŠire se pustinje (gubitak površina za stanovanje, izbeglice).
 
bulletPromena vegetacije: može da dođe do odumiranja velikih šuma. Time bi došlo do velikog oslobađanja ugljen-dioksida, što bi još više povečalo efekat staklene bašte (vidi dole) i dovelo do još bržeg zagrejavanja Zemljine površine ("galopirajući efekat staklene bašte"). 
 
bulletMoguća oštećenja ozonskog omotača: sluti se da zagrejavanje Zemljine površine sa sobom povlači hlađenje stratosfere (deo atmosfere na 15 do 25 km visine), što pojačava brzinu razgradnje ozonskog omotača.

Zašto se Zemlja zagrejava? - Efeket staklane bašte

Visoke temperature unutar staklenika postižu se tako što u staklenik nesmetano ulazi sunčeva svjetlost, zagrejava se tlo, a onda se sprečava gubljenje toplote koju oslobađa tlo. Isto tako se ponaša i naša atmosfera. Ovde deluju infracrveni gasovi koje je atmosfera apsorbovala kao staklenik. Ovi gasovi se nazivaju gasovi staklene bašte, a više informacija o tome naći ćete na drugoj stranici.

Para koja se zadržava u atmosferi i prirodni gasovi poput ugljen-dioksida, azotnog dioksida, metana i ozona dozvoljavaju plasiranje sunčeve energije na Zemlju, ali apsorbuju toplotu koju oslobađa Zemlja. Gasovi staklene bašte delimično emituju ovu energiju i u suprotnom pravcu, ponovo na Zemljinu površinu. Zbog toga je došlo do zagrejavanja Zemljine površine na prosečnu temperaturu od ca. 15°C (umesto ranijih ca. –18°C) što je omogućilo život ljudima na našoj planeti. Ovo se naziva prirodnim efektom staklene bašte.


 

Aktivnostima čovečanstva, a posebno od početka perioda industrijalizacije koncentracija prirodnih gasova staklene bašte u atmosferi, a pre svega ugljen-dioksida, bitno se povećala. Pored toga, u atmosferu se emituju i dodatni sintetički gasovi na bazi halogenih hidrogena koji bitno utiču na klimu. Time se pojačava efekat staklene bašte, a globalna srednja temperatura raste. U tom slučaju govorimo o antropogenom (prouzrokovanom od strane ljudi) efektu staklene bašte.  

Važno je da se uvidi da klimatski problemi koje smo imenovali zavise jedni od drugih i da međusobno utiču na pojačavanje klimatskih promena. Tako, na primer, seča šuma utiče na to da one više ne mogu u dovoljnim količinama apsorbovati ugljen-dioksid, pa se efekat staklene bašte povećava.

Zašto ljudi od pre 100 godina proizvode više gasova staklene bašte nego ranije?

Tokom industrijalizacije i sa porastom stanovništva na Zemlji, te porastom saobraćaja, povećala se i potreba za energijom.To je dovelo do povećane upotrebe fosilnih goriva. Pored toga, porasla je potreba za hranom, te neophodnost obezbeđenja životnog standarda koji je bio na nešto višem nivou nego ranije. Zbog toga je u poljoprivredi intenzivnije dolazilo do preobražavanja prirodnog zemljišta u zemljište zasađeno monokulturama. Ovakav trend se i danas nastavlja. 

Drugi primer bi bilo povećavanje efekta staklene bašte i oštećenje ozonskog omotača: Zahvaljujući efektu staklene bašte Zemljina atmosfera se zagrejava. Ovo prouzrokuje pad temperature stratosfere, čime se doprinosi oštećenju ozonskog omotača. Pojačava se UV-zračenje na Zemlju, što nije štetno samo za ljude, već dovodi do odumiranja morskih planktona. Time, opet, dolazi do povećanja emitovanja ugljen-dioksida, što povećava efekat staklene bašte. Atmosfera tik uz Zemlju se još više zagrejava i tako se zatvara (začarani) krug.  

Kako može da se spreči klimatska katastrofa?

Koncentracija gasova staklene bašte u atmosferi ne sme više da se povećava. Ovo može da se postigne samo drastičnim smanjenjem emitovanja štetnih gasova. Sagorevanje fosilnih resursa (nafta, zemni gas, ugalj) mora da se smanji i to:

bulletsmanjenjem upotrebe energije,
bulletprelaskom na korišćenje alternativnih izvora energije (sunce, vetar, voda, biomasa).

Pored toga, atmosferi može da se oduzme određena količina ugljen-dioksida i to pošumljavanjem. Velike šumske površine koje vrše ovu funkciju moraju da se očuvaju, seča šume mora da bude zaustavljena.

Ipak, sudeći po izveštaju IPCC-a iz 2001. godine, čak iako bismo istog momenta prestali sa emitovanjem štetnih gasova i ukoliko bi prestalo zagrejavanje Zemljine površine i povećavanje nivoa mora, klimatske promene bi se i dalje nastavile i to desetlećima ili čak stolećima.  

Ostali tekstovi u okviru Osnovnog kursa 4

bulletGasovi u staklenoj bašti: O kojim se tačno gasovima radi, odakle dolaze i na koji način se razgrađuju ... [... više]
 
bulletZaštita klime: Od presudnog je značaja da svaki pojedinac pomogne da se deluje u cilju sprečavanja klimatskih promjena. Kako treba da se ponašamo da bi se zaštitila klima ... [... više]
 
bulletKlimatska politika: Koje korake preduzima politika na globalnom, nacionalnom i lokalnom nivou da bi smanjila emitovanje štetnih gasova u atmosferu ... [... više]
 
bulletHronologija: Hronološki pregled važnih datuma u međunarodnoj politici zaštite životne sredine ... [... više]
 
bulletGolfska struja: Da li može da dođe do skretanja Golfske struje i prestanka "grejanja Evrope toplom vodom" i da li to može da dovede do novog ledenog doba kao što pokazuje film The Day After Tomorrow ... [... više]

 
... dalje do Osnovnog kursa 5: S kojim problemima se susrećemo na putu ka održivom razvoju?

[Autorica: dipl.biol. Marietta Enss, Redakcija: Ragnar Müller]

[Početak stranice]

 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.