|
| |
|
Kako da delujem u pravcu održivog razvoja? - Primer:
Održivi razvoj turizma
Od 1998. godine međunarodni turizam je sa profitom od preko 500 milijardi
američkih dolara najveća izvozna industrija sveta. Činjenica je da ova
grana privrede donosi još veću dobit, jer uz 700 miliona putovanja u
inostranstvo moramo da dodamo i 2,3 milijarde turista koji svoj odmor provode
kod kuće.
Svetska organizacija za turizam (WTO,
ne smemo je mešati sa Svetskom trgovinskom organizacijom koja ima
istu skraćenicu!) procenjuje da je ukupna godišnja dobit iz ove grane
privrede 1,7 biliona američkih dolara.
Upravo zbog toga ova branša u usponu igra veliku ulogu na putu ka održivom
razvoju. I zaista, od pre nekoliko godina velika turistička preduzeća
reklamiraju "ekoturizam" ili "meki turizam".
Međutim, ovo ne sme da nam zamagli pogled na činjenicu da, kako kaže Norbert Suchanek
(Suhanek), "u razvijenim zemljama sve više dolazi do porasta opisanog
turističkog trenda, neovisno o socijalnoj ili ekonomskoj situaciji". Naime,
radi se od sveprisutnom trendu ka dalekim putovanjima, putovanjima koja
uključuju sve i krstarenjima.
[Norbert Suchanek, Die dunklen Seiten des globalisierten Tourismus. Zu
den ökologischen, ökonomischen und sozialen Risiken des internationalen
Tourismus; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 47/2001, S. 32,
Online-Version] |
|
"Jedan putnik
u prosečnom putničkom avionu prouzrokuje tokom svog jednočasovnog leta
emisiju štetnih gasova koja je jednaka godišnjoj emisiji štetnih gasova
prouzrokovanoj od strane jednog stanovnika Bangladeša, ako se u obzir
uzmu sve njegove godišnje aktivnosti."
[Manfred Treber von Germanwatch;
http://www.germanwatch.org/rio/c7-aviad.htm, 11.05.05] |
|
Sve više dalekih putovanja
Sve više turista prelazi sve veće razdaljine avionom. Interkontinentalni
turizam je od 1985. do 1996. godine porastao za 73%. Svetska organizacija
za turizam polazi od toga da svaki treći turista putuje avionom.
IPCC (Intergovernmental
Panel on Climate Change) u izveštaju "Aviation and the Global Atmosphere"
koji se pojavio 1999. godine navodi da je godišnji porast otpadnih gasova u
atmosferi izazvan avionskim saobraćajem porastao za 3%. Što bi značilo
udvostručavanje ovih otpadnih gasova svake 23 godine!
Posledice
Pored porasta buke koju izazivaju avioni, ovakav razvoj sa sobom donosi i
druge posledice:
 |
izduvni gasovi aviona, a prvenstveno
ugljen-dioksid, su veoma štetni za klimu jer se izbacuju na velikim
visinama (vidi Osnovni kurs
4 o zaštiti klime). |
|
prilikom pravljenja aviona upotrebljavaju se
energetske sirovine |
|
korišćenje slobodnih površina se povećava
izgradnjom novih aerodroma ili proširivanjem postojećih |
|
granice opterećenja tih egzotičnih mesta za
putovanje su veoma niske- "dolazi do gubitka plaža zbog erozije i poplava,
zagađenja izvora pitke vode, povećanog stresa za životnu sredinu i
ekosisteme, oštećenja infrastrukture izazvanog tropskim olujama i velikog
gubitka prirodnih staništa, što predstavlja pretnju održanju turizma na
mnogim malim ostrvima."
[IPCC, Special Report. The Regional
Impacts of Climate Change: Summary, 1997; zit. nach: Norbert Suchanek, Die
dunklen Seiten des globalisierten Tourismus; in: Aus Politik und
Zeitgeschichte 47/2001, S. 33,
Online-Version] |
|
Sve više putovanja koja
uključuju sve
Pored putovanja avionom - a često i u kombinaciji s njima - putovanja koja
uključuju sve se ubrajaju u problematične trendove turističke branše. Njihov
broj na tržištu sve više raste, jer sa sobom donose veliku dobit, ali i niz
problema. Neki od tih problema predstavljeni su u tekstu autora Norberta Suchaneka:
"Sve više turističkih preduzeća se odlučuje da ponudi konzumentima ograđena
geta za odmor u kojima možete da jedete i da pijete koliko god želite. Izvan ovog geta
prave se samo kratki izleti u klimatizovanim autobusima ili kratke posete
javnim kućama. Na taj način domaće stanovništvo biva potpuno isključeno iz
dobiti koju donosi ovakva vrsta turizma, s obzirom na činjenicu da se u ova geta
čak i hrana uvozi iz razvijenih industrijskih zemalja. Lokalno stanovništvo se
upotrebljava samo kao šarena kulisa ili kao dostavljač jeftinih usluga u javnim
kućama."
[Norbert Suchanek, Die dunklen Seiten des globalisierten Tourismus. Zu den
ökologischen, ökonomischen und sozialen Risiken des internationalen Tourismus;
in: Aus Politik und Zeitgeschichte 47/2001, S. 33,
Online-Version]
Sve više krstarenja
"Velika dobit za turističke agencije koja se ostvaruje tokom putovanja koja
uključuju sve još je veća prilikom organizovanja krstarenja. Lepe plaže i
ostrva zemalja 'Trećeg sveta' uglavnom ostaju samo stovarišta smeća koje se
izbacuje sa velikih brodova.
Transport,
noćenje i ishrana predstavljaju najveći deo izdataka za svakog turistu.
Prilikom krstarenja ovaj deo izdataka ostaje gotovo 100% u rukama međunarodnih
turističkih agencija koje organizuju putovanja. Njihovi brodovi uglavnom vrlo
rano napuštaju luke i bivaju usidreni kasno u noć.
Ekonomija tih ostrva snova pored kojih prolaze brodovi i plaže Kariba,
Sredozemnog mora, Indijskog okeana profitira samo od kratkih izleta tokom kojih
se organizuju mali obroci i korišćenja usluga prostitutki. Međutim, neki od
organizatora krstarenja ne dozvoljavaju ni ovaj minimum zarade zemljama kroz
koje prolaze, te već duže vreme i na samom brodu mogu da se nađu ovakve usluge.
Za zemlje kroz koje se putuje uglavnom jedini izvor zarade
ostaju porezi koji se plaćaju prilikom ulaza u njihove luke. I na sreću
turističke industrije koja organizuje ovakva krstarenja nisu sve zemlje uvele
poreze, pa su velikim turističkim preduzećima omiljene one u čije se luke može
da se
usidri bez plaćanja i minimalnog poreza.
Neka od preduzeća koja organizuju krstarenja čak više i ne posećuju
zemlje duž obale, već koriste 'ostrva iz snova' koje poseduju firme. Tako se, na
primer, pored Bahama nalazi privatno ostrvo Salt Cay
koji je omiljen kod svih turističkih preduzeća za krstarenja. Tri takva
preduzeća 'dele' ovo ostrvo, posećuju ga različitim danima u sedmici i daju mu
imena koja odgovaraju njihovim prospektima, pa je tako agencija Dolphin Cruise
otok krstila u 'Dolphin Cove'
ili 'Blue Lagoon',
a agencija Majesty Cruise Lines
naziva ga
'Royale Isle', dok se agencija Premier Cruise Lines
zadovoljila sa imenom 'Salt Cay'."
[Norbert Suchanek, Die dunklen Seiten des globalisierten Tourismus. Zu den
ökologischen, ökonomischen und sozialen Risiken des internationalen Tourismus;
in: Aus Politik und Zeitgeschichte 47/2001, S. 34,
Online-Version]
Održivi turizam
Primeri pokazuju da se branša u razvoju - turizam razvija u svakom drugom
pravcu samo ne putem održivog razvoja. Pritom moramo da napomenemo da uopšte nije
bilo reči o veoma problematičnim granama turizma kao što su golf-turizam ili
seks-turizam. Norbert Suchanek kaže:
"Da li prirodni-turizam ili eko-turizam mogu da budu alternativa
trenutno aktuelnom, društveno sumnjivom i ekološki neprimerenom turizmu?
Jednostavan odgovor glasi: 'Ne, pod ovdašnjim strukturama i odnosima moći,
nažalost ne.' 'Eko-turizam' se u velikim turističkim preduzećima trenutno
posmatra kao dodatni posao, a pravi bi eko-turizam, ukoliko bi bio
kontrolisan od strane domaćeg stanovništva, mogao da predstavlja bolju
priliku za
zaštitu biodiverznosti. Nažalost, samo u slučaju ako ovaj eko-turizam
zameni dosadašnje forme turizma, umesto da ih dopunjava."
[Norbert Suchanek, Die dunklen Seiten des globalisierten Tourismus. Zu den
ökologischen, ökonomischen und sozialen Risiken des internationalen Tourismus;
in: Aus Politik und Zeitgeschichte 47/2001, S. 36-37,
Online-Version]
 |
Ostale informacije i linkove što vode do
teme "Etički turizam" naći ćete, između ostalog, i u online-ponudi britanske
organizacije
Tourism Concern:
http://www.tourismconcern.org.uk
|
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
