Primer održivog razvoja poljoprivrede

Ipak, ne smemo da zaboravimo da se velika pažnja mora da se pokloni i ekonomskoj i socijanoj funkciji. Ova dva posljednja faktora zahtevaju poštovanje određenih pravila igre koja se tiču pravilne međugeneracijske raspodele nematerijanih i materijanih resursa. Ekonomska komponenta zahteva posebnu pažnju jer je za održivi razvoj od izuzetne važnosti povezivanje i regulisanje ekonomskih interesa. Ekonomska dobit, koja se u današnje vreme postiže u veoma kratkom periodu, ali na štetu životne sredine ili zahvaljujući socijalnoj nepravdi, nikako ne može da se toleriše na daljem putu održivog razvoja.  

Ukoliko gore spomenute principe primenimo na agrarnu politiku, doći ćemo do zaključka da održiva agrarna politika mora da se oblikuje tako da omogući poljoprivredu koja

1. u ekonomskom smislu je obeležena preduzetničkom trgovinom, ne zavisi od subvencija te je samim tim i konkurentna. Zaposleni u agraru ne ostvaruju svoje prihode samo proizvodnjom zdravih namernica, njihovom daljom obradom i plasiranjem na tržište, već i uključivanjem ostalih mogućnosti za dobit u svoj rad kao što je sektor turizma, proizvodnja sirovina koje mogu da se iskoriste i energije iz biomase. Pored toga, postoje i druge mogućnosti dobiti i to honorarima od strane države kojima se podstiče zaštita prirode i životne sredine;  

2. kad je u pitanju ekološka dimenzija prirodne resurse tla, vode i vazduha koristi tako da se i dugoročno spreči negativan uticaj na iste. Ovo konkretno znači da se đubrivo, pesticidi i herbicidi koriste u najmanjoj mogućoj meri kako ne bi zagadili okolna tla i vodu. Ovakvim odnosom bi trebalo da se zaštite prirodna bogatstva, da se održi priroda i genetski potencijal biljnih i životinjskih kultura;

3. u socijalnom smislu obezbeđuje radna mesta u oblasti poljoprivrede (...);

Traže se zdravi, hranjivi proizvodi koji su nastali pod ekološkim i aspektima zaštite životinja. Izjave potrošača i njihovi zahtevi prema proizvođačima doprinose promeni stava od nepovjerljivog do potpunog poverenja između proizvođača i potrošača. Svaki potrošač je dužan da svojim ponašanjem prilikom kupovine nagradi održivu agrarnu politiku i da prekine zatvoreni krug dominirajućih konkurentskih proizvođačkih kuća."

[Holger Meyer/Wilfried Gaum, 10 Jahre nach Rio – Wie nachhaltig ist die Agrarpolitik?; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 28-29, Online-Version]


Biodinamična poljoprivreda

"Oni uzgajaju različite kulture i to po principu menjanja mesta sadnje, tako da insekti koji se nakupe na jednoj kulturi nestaju tokom sledećeg perioda sadnje. Oni znaju da nije pametno u potpunosti eliminisati štetočine, jer bi to značilo da se narušava ravnoteža jednog zdravog ekosistema. Umesto veštačkog đubriva ovi poljoprivrednici tlo đubre ostacima biljaka i time tlu vraćaju organske materije i ne narušavaju prirodno biološko kretanje."  

[Fritjof Capra, Verborgene Zusammenhänge. Vernetzt denken und handeln - in Wirtschaft, Politik, Wissenschaft und Gesellschaft, Bern u.a. 2002, S. 248]

Biodinamična proizvodnja je održiva jer je u skladu sa ekološkim principima. Ovakva proizvodnja u obzir uzima celokupnu kompleksnost ekosistema u kojem se nalazi i od kojeg živi i priključuje se prirodnim ciklusima. Ovakav način razmišljanja i delovanja sastavni je deo svake proizvodnje koja teži tome da bude održiva.

"Biopoljoprivrednici znaju da je plodno tlo živo tlo koje je u svakom svom kubnom centimetru puno milijardama živih organizama. To je, dakle, kompleksan ekosistem u kojem se sve substance stalno ciklično izmjenjuju od biljaka do životinja, đubriva, biobakterija. Sunčeva energija je prirodni materijal za sagorevanje koji pokreće ove cikluse."  

[Fritjof Capra, Verborgene Zusammenhänge. Vernetzt denken und handeln - in Wirtschaft, Politik, Wissenschaft und Gesellschaft, Bern u.a. 2002, S. 248-249]

Često se naglašava da održivi način proizvodnje ne može da obezbedi dovoljne količine potrebne hrane za ukupno svetsko stanovništvo koje je u stalnom porastu. Nakon istraživanja koja su sprovedena tokom proteklih godina i zahvaljujući dosadašnjem iskustvu ovakav stav može da se argumentovano pobije. Fritjof Capra sažeo je nekoliko interesantnih rezultata u jednom izlaganju na međunarodnoj konferenciji o održivom razvoju poljoprivrede, održanoj u talijanskom gradu Bellagio (Belađo) 1999. godine: 

U Bellagio-u su naučnici izneli izveštaj koji kaže "da je upotreba eksperimentalnih tehnika širom sveta - promena kultura na mestu sadnje, upotreba prirodnih đubriva i komposta, proizvodnja na terasama i vodenim površinama -  na različitim područijma koja su do tada smatrana neadekvatnim za proizvodnju viška hrane donela spektakularne rezultate.

Na primer, agro-ekološki projekti u kojima je sudelovalo oko 730.000 porodica u Africi doprineli su porastu proizvodnje od 50 do 100%, dok su troškovi proizvodnje bili drastično smanjeni, čime je obezbeđeno proširenje proizvodnje. Prilikom sprovođenja ovih projekata uvek i iznova se pokazivalo da biodinamična proizvodnja ne samo da povećava produkciju i nudi veliki broj ekoloških prednosti, već i da je isplativa za poljoprivrednike."  

[Fritjof Capra, Verborgene Zusammenhänge. Vernetzt denken und handeln - in Wirtschaft, Politik, Wissenschaft und Gesellschaft, Bern u.a. 2002, S. 250]

Ovaj izveštaj u celosti možete da nađete u pdf-formatu [750 kb] na različitim stranicama na internetu, a između ostalog i na stranici: http://www.rodaleinstitute.org/international/conference/bellagio.pdf

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]