|
| |
|
"30-40
postotaka svih ekoloških problema usko su povezani sa ponašanjem velike
većine potrošača."
[Umweltbundesamt (Hg.), Nachhaltige Konsummuster und postmaterielle
Lebensstile, Berlin 1997, S. 1] |
|
Kako da delujem u pravcu održivog razvoja? - Primer:
Održiva potrošnja
"Održivi razvoj kao princip ogleda
se u vezi između tri dimenzije- ekologije, ekonomije i društvene sfere ... Dovodeći u
pitanje ponašanje potrošača, ekološka dimenzija se čini najvažnijom. Ekonomski
razvoj i blagostanje su mogući samo unutar okvira u kojima se poštuje priroda
kao osnova života. Sa druge strane, ekonomski i socijalni aspekti služe
'održivosti' ekologije: ekološka proizvodnja i potrošnja su moguće samo ako su
ekonomski dopstupne potrošaču i ako ovakvi proizvodi nastaju pod prihvatljivim
društvenim uslovima."
[Deutscher Bundestag (Hg.), Schlussbericht der Enquete-Kommission "Globalisierung
der Weltwirtschaft, S. 381 Anm. 119,
Online-Version]
Neodrživi načini potrošnje i proizvodnje predstavljaju osnovni ekološki problem
na svim nivoima - od lokalne do globalne zajednice. Zbog toga se i Agenda
21, o kojoj će više reči biti u okviru Osnovnog
kursa 3, intenzivno bavi temom
"Promene navika potrošača".
Osim toga, tema "održiva potrošnja" je - jednako kao i održivi razvoj - veoma
usko povezana sa temama kao što su (globalna) pravednost, raspodela,
globalizacija. O ovim temama reči je bilo u okviru drugih tematskih
kompleksa (do
tematskog kompleksa "Globalizacija").
|
"U tzv. bogatim industrijskim zemljama
posebno su dominantne potrošačke navike koje svojim prekomernim konzumiranjem
ni u kom slučaju ne odgovaraju trajnoj zaštiti prirodnih resursa. Dok su u
nekim delovima sveta, u pravilu, zastupljene rasipničke i prekomerne
konzumentske navike, u drugim, siromašnim delovima sveta ljudi često nisu u
mogućnosti da zadovolje ni minimum osnovnih životnih potreba. Upravo iz
ovog razloga je neophodno potrebna promena u načinu ponašanja potrošača, pri
čemu se poseban akcenat stavlja na navike potrošača u razvijenim zemljama.
Polje
delovanja koje se ne tiče samo jedne teme
Održiva potrošnja zalazi u više oblasti. Promena ponašanja potrošača je
proces u kojem učestvuje veliki broj društvenih grupacija. Pored privatnih
domaćinstava koji predstavljaju osnovu potrošačkog tržišta, ovaj proces se
tiče i privrede, vaspitno-odgojnih ustanova, nevladinih organizacija i cele
lepeze društvenih grupacija. Pritom je obaveza svih nas da stvorimo povoljne
uslove za to, a inicijativa mora da bude podstaknuta od različitih grupa
potrošača.
Promena potrošačkih navika
Promena potrošačkih navika pretpostavlja principijelnu promenu sistema
vrednosti i načina života. No, promena načina razmišljanja i delovanja
potrošača ne može da bude nametnuta od strane neke više instance. |
|
"Ne postoji
jasno određeni način ponašanja konzumenata u budućnosti.
Individualnost odluke svakog pojedinačnog potrošača je sastavni deo
svakog modernog demokratskog društva, i ona se kao takva ne dovodi u
pitanje imperativima koje postavlja održivi razvoj. Ipak, odluke
potrošača i danas i u budućnosti mnogo zavise od okvirnih
uslova. U
te okvirne uslove ubrajaju se političko okruženje, cene,
raspoloživa tehnologija, visina plata, raspodela plata, društvene norme
i norme koje vladaju unutar određenih društvenih grupacija, te uticaj
marketinga i reklame."
[Joachim H.
Spangenberg/Sylvia Lorek, Sozio-ökonomische Aspekte
nachhaltigkeits-orientierten Konsumwandels; in: Aus Politik und
Zeitgeschichte 24/2001, S. 23,
Online-Version] |
|
Novo i održivo ponašanje konzumenata zahteva,
pre svega, obiman rad na informisanju i savetovanju potrošača. Potrošačima
mora biti jasno na koji način proizvodi nastaju i dolaze do njihovih polica,
moraju im se pokazati cene koje prikazuju i "ekološku istinu" i
moraju im biti ponuđene varijante koje štite životnu sredinu.
Oblasti delovanja održive potrošnje
Tek nakon toga postavlja se pitanje koje su to konkretne mere kojima može da se
posgnei i sprovede održiva potrošnja. Sledećim oblastima pripisuje se važna
uloga:
> Izbegavanje
stvaranja suvišnog otpada
 | Unapređenje reciklaže kako na nivou
proizvodnje, tako i na potrošačkom nivou, |
| Izbegavanje dopunskih sistema i sistema
koji zahtevaju duže putanje, |
| Izbegavanje zahtevnih pakovanja za
proizvode, |
| Olakšice prilikom uvoza ekoloških
proizvoda, |
| Sortiranje otpada u domaćinstvima /
sortirani odvoz smeća, |
| Kupovina dugotrajnih proizvoda |
> Upotreba energije i vode
| Proširivanje ekoloških tehnologija, |
| Unapređenje razvoja u oblasti ekološke
energije, |
| (Više) korišćenje izvora energije koji
se obnavljaju, |
| Smanjenje upotrebe vode, |
| Češće korišćenje aparata koji štede
energiju i vodu |
> Mobilnost
| Prelazak na saobraćajna sredstava koja
koriste manje energije |
| Prelazak na sredstva javnog saobraćaja |
> Ishrana
> Ekološka nabavka
| Davanje korišćenih proizvoda na dalje
korišćenje, |
| Davanje prednosti proizvodima sa ekološkim
pečatom, |
| Roba iz druge ruke, posudba, zamena
('posuditi, a ne posedovati'), |
| Zajedničko korišćenje dugotrajnih
proizvoda ('Car Sharing'- delenje automobila)" |
|
|
"Živeti
održivim životom znači živeti zdravo, dobro, u partnerskom odnosu sa
drugima, tolerantno, čuvajući vrednost stvari, savesno uživati i
konzumirati proizvode. To znači i paziti na kvalitet i ne povinovati
se svakom modnom kriku, ali i ne prezirati modu. Održivo konzumirati
znači imati uvek na umu da je bolje neprijatelj dobrog, a ne
jeftinije, imati na umu da zajedništvo i individualizam idu jedno uz
drugo jadnako kao i partnerstvo i samostalnost. Održivi stil života je
umetnost pravilnog ponašanja unutar pogrešnih struktura. Zbog toga su za održanje i unapređenje ovakvog načina života potrebne
obe stvari -
politika odozgo i delovanje odozdo. Samo ako uspemo ostvariti sve
ovo, možemo očekivati nastanak održivih struktura proizvodnje,
potrošnje i ekonomije."
[Joachim H.
Spangenberg/Sylvia Lorek, Sozio-ökonomische Aspekte
nachhaltigkeits-orientierten Konsumwandels; in: Aus Politik und
Zeitgeschichte 24/2001, S. 29,
Online-Version] |
|
Osnove
za strategiju "Bolje - Drugačije -Manje" Instituta za klimu, energiju
i životnu sredinu iz Wuppertal-a (Vupertal):
1. Živeti dobro, umesto imati mnogo
2. Grad kao životni prostor
3. Uzeti vreme za sebe i dati vremena drugima
4. Regeneracija tla i poljoprivrede
5. Od brda smeća do kretanja materija
6. Infrastruktura koja je sposobna da se razvija i uči
7. Zelena tržišna privreda
8. "Civilizovanje" konflikata
9. Pravednost i globalno susedstvo
10. Aspekti škole budućnosti
[Institut
Wuppertal
na internetu] |
|
[Bundesministerium für Umwelt, Naturschutz und Reaktorsicherheit (Hg.),
Umweltpolitik. Lokale Agenda 21 und nachhaltige Entwicklung in deutschen
Kommunen, 10 Jahre nach Rio: Bilanz und Perspektiven, Berlin 2002, S. 127-129]
Strategija efikasnosti i suficita
Da bi se napravila prekretnica ka održivom (svetu) društvu, potrebni su nam
principi koje je imenovao renomirani
Institut iz Wuppertala.
A da bi se ovi principi i ostvarili potrebno je mnogo hrabrosti i kreativnosti.
S tim u vezi vodi se debata o dve strategije koje se nadovezuju jedna na
drugu, a predstavljene su u sledećem tekstu autora Ulricha Grobera (Ulrih
Grober):
"Strategija efikasnosti usmerena je ka drastičnom redukovanju upotrebe i
iskorišćavanja prirode i prirodnih bogatstava i to promenom smera tehnološkog
napretka. U središtu ove stretegije nalazi se povećanje produktivnosti resursa
najpre za faktor 4, a dugoročno za faktor 10. Redukovanje upotrebe prirodnih
resursa za jednu desetinu je svakako ogroman izazov za kreativne ljude. Ono
predstavlja 'novu tehnološku revoluciju koja bi po svom obimu bila slična
industrijskoj revoluciji'
(Ernst Ulrich von Weizsäcker). Uprkos tome, ovaj projekat naišao je na
odobravanje u mnogim oblastima i na njega se ne gleda toliko kontroverzno.
Ipak, strategija efikasnosti predstavlja samo jedan nivo prelaska na održivi
razvoj. Ova strategija mora da se dopuni i nju mora da iznese jedna druga
strategija koju su naučnici Instituta iz Wuppertala nazvali strategija
suficita. Ovdje se radi o potrebama i stilovima života i o novoj definiciji
kvaliteta života. Time se ne pravi novi način života, niti se sprečavaju
individualne vizije. Ključ svega je koncept 'novog modela blagostanja'.
'Upola manje, ali dvostruko bolje'- ovaj moto minhenskog eko-preduzetnika Karl Ludwig Schweisfurth-a
(Karl Ludvig Švajsfurt) najbolje opisuje gore spomenutu nameru. Ono što on
preporučuje za konzumacija prehrambenih proizvoda može se preneti i u sve
druge oblasti naše svakodnevice. Civilizacija suficita postavlja pitanje o
'pravoj meri', o balansu između materijalnih i nematerijalnih dobara,
imovinskom blagostanju, vremenskom i prostornom blagostanju.
Ona postavlja pitanje šta nam je zaista potrebno. Ona i lepotu smatra jednim
od proizvoda. Preporučuje usredsređivanje na optimalno, na bolje, na kvalitet,
dugotrajnost, a ne na maksimalno. Ona ukazuje na kulturu samoograničavanja,
eleganciju jednostavnosti, a time se vraća na put starih filozofskih
razmišljanja.
Na osnovu ideje o održivosti nastao je jedan pokret i u međuvremenu ovaj je
pokret veoma porastao, to je 'ekološki osveštena subkultura na svetskom nivou'
(Wolfgang Sachs). Ovaj pokret ima slične definicije problema, slične perspektive
i ciljeve i slične reformske principe. To je pokret koji obuhvata inicijative
građana koje se bave pošumljavanjem i ozelenjivanjem zemljišta, obuhvata
poduzetnike, delove javne administracije, naučne ustanove i u mnogobrojnim je
oblastima kroz svoje projekte pokazao veliki kapital znanja i sposobnosti koji
su osnova za neophodne promene."
[Ulrich Grober, Die Idee der Nachhaltigkeit als zivilisatorischer Entwurf;
in: Aus Politik und Zeitgeschichte 24/2001, S. 5,
Online-Version]
|
"Tek kada neki
proizvod u svim oblastima ima pozitivnu ocenu, da je, dakle, proizveden i
kupljen na način da se zadovoljava društvena pravednost, da je prilikom njegove
proizvodnje bila zaštićena priroda i životna sredina, da su (ukoliko sadrži
životinjske dodatke) prilikom njegove proizvodnje korišteni životinjski
dodaci dobijeni od životinja koje se pravilno uzgajaju, da nije prošao dug
transportni put i da je zapakovan tako da se pakovanje može reciklirati, tek
onda taj proizvod možemo nazivati održivim."
[Willi Linder, Nachdenkwochen: in: umwelt & bildung 03/2004, S.
8] |
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
