D@dalos - Održivi razvoj: Osnovni kurs 1

Održivi razvoj

"Da li se možemo pouzdati u to da će se u kratkom roku uspjeti promijeniti dovoljan broj ljudi kako bi se spasio savremeni svijet? Ovo pitanje se često postavlja, ali kako god da glasi, odgovor mogao bi dovesti do pogrešnih zaključaka. Potvrdan odgovor bi mogao dovesti do samodopadljivosti, a odričan do očajanja. Poželjno je da se traženje odgovora na pitanje ostavi po strani i da se fokusiramo na rad."

[Fritz Schumacher (Fric Šumaher), Eko-filozof i jedan od osnivača ekološkog pokreta, autor knjige koja se pojavila 1975. godine "Small is Beautiful"]

Pregled Osnovnih kurseva

Osnovni kurs 1: Šta znači održivi razvoj?

Osnovni kurs 2: Kako da djelujem u pravcu održivog razvoja?

Osnovni kurs 3: Kako funkcionira lokalna Agenda 21?

Osnovni kurs 4: Kako možemo da zaštitimo klimu?

Osnovni kurs 5: Koji problemi stoje na putu održivom razvoju?

Osnovni kurs 1: Šta znači održivi razvoj?

Svemirski brod Zemlja

"Zamislimo da je Zemlja ogromni svemirski brod. Sa svim ljudima koji žive na zemlji ovaj brod putuje svemirom. Veze sa njihovim matičnim planetama su prekinute. Nema povratka. Putnici moraju da se zadovolje zalihama hrane, vode, kisika i energije koje su preostali na brodu.

S porastom ljudi na brodu smanjuju se zalihe. Istovremeno se povećavaju količine otpada i štetnih materija. Život postaje sve teži, zraka za disanje je sve menje.

Neke od putnika ovog svemirskog broda hvata panika. Oni predviđaju skori dolazak smrti uzrokovan gušenjem, nedostatkom vode i hrane, smrzavanjem. Ostali troše zalihe koje se bliže svom kraju i ne obaziru se na upozorenja. Oslanjaju se na to da će nekom nešto u posljednjoj minuti pasti na um, što će dovesti do spasenja svih."

[Hans-Georg Herrnleben/Jochen Henrich, Thema im Unterricht 7/1997: Umweltfragen, Bundeszentrale für politische Bildung, Bonn]

"Za čitanje teksta 'Svemirski brod Zemlja' trebao Vam je otprilike jedan minut. Tokom jednog minuta ...

	... desi se emitovanje ugljen-dioksida u ukupnoj količini od 38.000 tona.
	... ljudi unište 3,5 kvadratnih kilometara šume.
	... proizvedemo preko 15.000 tona smeća.
	... 90 novih automobila dodatno optereti našu životnu sredinu.
	... oko 60.000 tona zemlje biva naplavljeno
	... broj stanovnika na zemlji se poveća za 165.
	... skoro jedan kvadratni kilometar prirodnih površina se izgubi gradnjom ili ograđivanjem.
	... oko 40 ljudi umire od gladi."

[Hans-Georg Herrnleben/Jochen Henrich, Thema im Unterricht 7/1997: Umweltfragen, Bundeszentrale für politische Bildung, Bonn]

Pojam "održivi razvoj" (sustainable development)

Ukoliko održivi razvoj shvatimo ozbiljno, rezlutat toga će biti drastični zahtjevi za promjenom u gotovo svim oblastima života. Ne samo da se moraju promijeniti naše potrošačke navike, što je samo po sebi već dovoljno teško, već mora doći do promjene svijesti u oblastima ekonomije, društva i politike.

"Nakon konferencije o životnoj sredini i razvoju održane u Rio de Žaneiru u ljeto 1992. godine, pojam „Sustainable Development“ postao je vodeći pojam u oblasti politike o životnoj sredini. To svakako predstavlja napredak za ekološku politiku, jer se na taj način pojašnjava veza između ekoloških, ekonomskih i socijalnih problema unutar koje se moraju postaviti problemi zaštite životne sredine, ako želimo da ih riješimo stručno i na društveno prihvatljiv način. (…) Velike promjene u ekonomskoj, socijalnoj i političkoj oblasti biće neophodne.

U oblasti ekonomije se moraju uvesti novi načini privređivanja koji prilikom proračunavanja cijene uzimaju u obzir faktor prirode kao faktor dalje proizvodnje. Pritom se ne postavlja samo pitanje na koji način bi ovo trebalo da se ostvari u pojedinačnim slučajevima političkim ili administrativnim upravljanjem ili samim ekonomskim obavezama, već se razgovara i o tome kolika je mogućnost da se ekonomija prilagodi decentraliziranom svjetskom tržištu ako se već ne mogu dogovoriti koraci na putu održivog razvoja na međunarodnom nivou.

U oblasti socijalnog postavljaju se sasvim novi izazovi principima i praksi pravedne raspodjele - i to sa tri stanovišta: osnovna slika održivog razvoja koja potiče iz razvojno-političke debate je, prije svega, stvaranje jednakih prilika za razvoj u okviru problematike Sjever-Jug. Nadalje, radi se održivosti ekološke modernizacije unutar društva koja je povezana ne samo sa novim mogućnostima, već i sa mnogobrojnim opterećenjima. Kako se može garantirati da će životne, radne i potrošačke mogućnosti biti bar djelimično pravedno raspoređene?

Ove dvije oblasti proširuju se i trećom, koja se može nazvati "integrativna pravednost prilikom raspodjele". Tokom današnje raspodjele prilika i mogućnosti mora se misliti na interese budućih generacija. Dakle, misao vodilja mora da bude to da je naša sadašnjost neizbiježno prošlost budućih generacija i da se o njihovim mogućnostima u toj budućnosti odlučuje već danas.

No, odlučujuće pitanje tiče se spremnosti društva da utiče na ekonomiju i na svakog pojedinca u smislu promjene ponašanja, konzumiranja i promjene životnog i produkcionog stila. To, opet, znači da se najveća promjena očekuje u oblasti politike:

Već i samo formulisanje ciljeva održivog razvoja pokazuje karakteristike kojima nisu dorasli sadašnji politički sistemi programirani na kratkoročni uspjeh na izborima i trajno povećavanje blagostanja, a sve u cilju održanja moći. Prilikom implementiranja ovih ciljeva očituje se velika potreba za promjenom u oblasti politike, jer novi sistem vrijednosti i novi stil života se ne mogu propisati nikakvim administrativnim aktima, niti se mogu politički usvojiti. Oni se samo mogu prenositi komunikacijom između ljudi. Tokom debate o primjeni "održivog razvoja" došlo se do zaključka u kojem su svi jedinstveni, veće učešće građana predstavlja preduslov za uspjeh ove ideje.

To znači da je i za formulisanje cilja, ali i za sprovođenje ciljeva neophodna nova "kultura dijaloga". Ona podrazumijeva spremnost odgovornih u politici i u društvu da zajednički sa angažiranim pojedincima, grupama i savezima razrade ciljeve i strategiju i načine njihovog sprovođenja. (...)

Politika održivog razvoja zahtijeva od svakog pojedinca dovoljno odgovornosti da prepozna šta bi se sve moglo izvesti i ostvariti kada taj pojedinac prepozna da su njegovi interesi neodvojivo povezani sa interesima zajednice. Zbog toga ideja održivog razvoja zavisi od kvalitativnog skoka učešća građana i od modernizacije demokratije.

Ne radi se više o učešću u politički ili administrativno iniciranim planiranjima, odlukama i mjerama, već se radi o savjesnom i odgovornom sudjelovanju na "savjetovanju o zajedničkim pitanjima" (Aristotel), o sudjelovanju u određivanju zadataka politike.

To znači da građani kao akteri moraju preuzeti veliku odgovornost za sprovođenje politike održivog razvoja, što sa sobom povlači strukturalne, institucionalne i financijske posljedice."

[Horst Zilleßen, Von der Umweltpolitik zur Politik der Nachhaltigkeit. Das Konzept der nachhaltigen Entwicklung als Modernisierungsansatz; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 50/1998, S. 3-5 u. 8]

Održivi razvoj je istovremeno jednostavan i kompliciran. S jedne strane intuitivno razumijemo o čemu se tu radi: "Ne smijemo zaklati kravu od koje sutra očekujemo da nam daje mlijeko," kaže se u narodu. Sa druge strane teško nam je da zamislimo društvo koje zaista ide putem održivog razvoja, jer bi se u tom slučaju sve moralo promijeniti, pa i mi sami.

"Mnogo zavisi od toga, da li će nam uspjeti da izoštrimo ovaj pojam i da razvijemo ideju, da u igru uvedemo njen potpun potencijal i spektar. Održivi razvoj predstavlja mnogo više od tehnokratskog pojma za inteligentno preraspoređivanje resursa, mnogo više od pojmova Svjetska banka ili UN. Ova ideja će dobiti svoju pokretačku snagu onog momenta kada se napravi novi civilizacijski nacrt, nacrt koji zapravo već postoji u našoj tradiciji i u ljudskoj psihi. Tradicija i inovacija ne moraju predstavljati dvije sukobljene strane. Zajedničko razmišljanje o vrijednostima, idejama i snovima su važni kulturni resursi."

[Ulrich Grober, Die Idee der Nachhaltigkeit als zivilisatorischer Entwurf; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 24/2001, S. 3, Online-Version]

Definiciju "održivog razvoja" koja se najčešće upotrebljava dao je Lester Brown (Lester Braun), osnivač Worldwatch Instituta. Ona je navedena i u izvještaju "Our Common Future" Brundtlandove komisije:

"Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih genaracija da zadovolje svoje potrebe."

[World Commission on Environment and Development (WCED), Our Common Future, Oxford 1987, p. 43]

Ova definicija jeste općeprihvaćena, no ona ne kazuje mnogo. Zbog toga je poznati naučnik i istraživač Fritjof Capra (Kapra) predložio sljedeću operacionalizaciju:

"Ključ za funkcionionalnu definiciju ekološkog razvoja je shvatanje da ne moramo nanovo izmisliti ljudsku zajednicu, već da je moramo organizirati ugledajući se na prirodne ekosisteme, a to su održive zajednice biljaka, životinja i mikroorganizama.

Kako smo vidjeli, najvažnija karakteristika zemaljskog budžeta je njegova stalna sposobnost da održava život. Zbog toga bi održiva ljudska zajednica trebalo da bude organizirana tako da njen način života, njene ekonomske i fizikalne strukture i tehnologije ne smetaju stalnoj sposobnosti prirode da se održava, već da joj u tome pomognu.

Održive zajednice svoj način života razvijaju u stalnoj interakciji sa drugim ljudskim i neljudskim živim sistemima. To ne znači da "održivi razvoj" negira promjenu odnosa i stvari. To nikako nije statično stanje, već dinamičan proces koevolucije."

[Fritjof Capra, Verborgene Zusammenhänge. Vernetzt denken und handeln - in Wirtschaft, Politik, Wissenschaft und Gesellschaft, Bern u.a. 2002, S. 298]

"Debata o održivom i budućem razvoju usmjerena je ka postizanju društvenog koncenzusa o novom razvoju s druge strane industrijskog porasta, zaboravljanja prirode i tehnoloških fantazija oslonjenih na zapadnjačke civilizacije. Ovdje se mnogo više radi o razvoju inovativne slike budućnosti društvenog razvoja u smislu regulativne ideje, kao što su na primjer demokratija, sloboda, pravednost itd."

[Thomas Jäger/Michael Schwarz, Das sozial-ökologische Innovationspotential einer nachhaltigen, zukunftsfähigen Entwicklung auf betrieblicher und kommunaler Ebene; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 50/1998, Bonn, S. 23]

"Obrazovanje radi održivog razvoja" ne predstavlja "puko proširenje ekološkog obrazovanja na socijalne i ekonomske aspekte", već bi trebalo da predstavlja jaku vezu između političkog obrazovanja, globalnog učenja, ekološkog obrazovanja i zdravstvenog odgoja."

[Willi Linder, Hohe Ansprüche; in: umwelt & bildung 3/2004, S. 3]

"Cilj UN-ove dekade je da spoji različite inicijative počev od političkog do ekološkog obrazovanja, od globalnog učenja do mirovnog odgoja, a sve sa ciljem postizanja održivog razvoja."

[Johannes Tschapka; zitiert nach: ökolog Netzwerkzeitung 3/2004 "Nachhaltigkeit leben (und) lernen"; in: umwelt & bildung 3/2004]

... dalje do Osnovnog kursa 2: Kako da djelujem u pravcu održivog razvoja?

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]

Teme:  Ljudska prava I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije I Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode



Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.