|
| |
Osnovni kurs 5: Demokratija u školi
Političko obrazovanje kao školski princip |
Do sada samo se
bavili didaktičkim principima (Osnovni kurs
2) i metodima (Osnovni kurs
3, Osnovni kurs 4)
kao najvažnijim alatima za nastavu iz oblasti političkog obrazovanja,
a u ovom delu Tematskog kompleksa predstavićemo Vam primere koji pokazuju
da o demokratiji ne mora samo da se uči u školi, već da je moguće
i da se ona
sprovodi u delo. Učenje demokratiji neće biti dovoljno živopisno ukoliko
se zanemari ova plastična dimenzija, dimenzija stvarnosti.
"Školska kultura i kultura učenja trebalo bi da omoguće učenicima da
putem sopstvenih iskustava i sopstvenog delovanja u školi praktično
sprovode
smisao politike i demokratije, da dožive i razumeju ova iskustva kako bi
kasnije mogli da ih primene i do kraja usavrše veštine neophodne za
funkcionisanje jednog demokratskog društva. Učenje demokratije ne može
da se
zasniva samo na nastavi, na informacijama koje se ponude učenicima, na
analizama i verbalnoj argumentaciji. Političko obrazovanje nije samo nastavni
predmet ili princip u nastavi, ono mora da bude i stalni školski princip."
[Peter Henkenborg, Politische Bildung als Schulprinzip:
Demokratie-Lernen im Schulalltag; in: Wolfgang Sander (Hg.), Handbuch
politische Bildung, Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe
Band 476, Bonn 2005, S. 265-266]
|
|
Jaz između onoga što bi trebalo da bude i stvarnosti |
Iako
se praktikovanje demokratije u školi radi ostvarivanje ciljeva političkog
obrazovanja uopšte ne dovodi u pitanje (vidi Osnovni
kurs 4), moramo da primetimo da upravo u ovoj oblasti
postoje veliki deficiti.
"Jaz između onoga što bi trebalo da bude i stvarnosti vidljiv je
posebno u oblasti sudelovanja. Iskustvo sudelovanja je jedan od
osnovnih elemenata kognitivnog učenja demokratije. U školskoj svakodnevici,
međutim, postoji jasno ograničenje mogućnosti
učešća učenika, posebno
u važnim pitanjima koja se tiču škole i nastave."
[Peter Henkenborg, Politische Bildung als Schulprinzip:
Demokratie-Lernen im Schulalltag; in: Wolfgang Sander (Hg.), Handbuch
politische Bildung, Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe
Band 476, Bonn 2005, S. 272] |
Kritika:
Škola kao demokratsko mesto
Zbog nedostatka
mogućnosti sudelovanja i drugih deficita uvek se razvija oštra kritika:
"Neki od kritičara našeg obrazovnog sistema smatraju škole mestom gde
demokratija nije potrebna. Mnogi od njih su upravo zbog toga odgovorni za
mentalitet prilagođavanja i civilni kukavičluk novih generacija.
U školi se predaje uglavnom autoritativno i suzbija se svaka mogućnost
razgovora. Stalno je prisutno ocenjivanje ponašanja, cenzura, a ocenama se
vrši pritisak na učenike. Po ovoj kritici škola je pre ustanova
socijalno-darvinističkog društva nego li mesto na kojem se uče lične i
moralne jačine i demokratski način življenja."
Neophodno je drugačije shvatanje pojma "škola" i otvaranje škola...
U sledećem tekstu naći ćete dva predloga pomoću kojih bi škola mogla
da
postane (i) mesto na kojem živi demokratija:
"S jedne strane, neophodno je da se shvati da škola nije samo 'obrazovna
ustanova', već je i socijalno-vaspitna ustanova, društvo u malom, mesto za
život dece i odraslih u kojem mogu da se pronađu gotovo svi problemi koje
susrećemo i u političkoj i društvenoj stvarnosti.
Shvatiti školu kao 'polis' koji treba da se doživljava i razumeva u svojoj
punoj društvenoj stvarnosti, kao zajednicu u kojoj treba da se unapređuju
vrline građana, najpre stvara mogućnost
da se demokratija i građanska etika
shvate ozbiljno u školama.
Potom dolazi mogućnost
za stvaranje mosta, izvlačenje škola izvan njihove ograde u
stvarnost društva, zahtev da škole preuzmu projekte podučavanja, da
postanu socijalne službe lokalnih inicijativa, da preuzmu istraživačke
zadatke 'praktičnog učenja', čime bi se sasvim svesno prešla granica učenja
u školi, a one bi saznale kolika je ozbiljnost političkog delovanja i koje
su društvene konsekvence onoga što se odigrava u školi."
[Andreas Flitner, Kinder müssen nachdenken - Lehrer müssen
das anerkennen. Was kann die Schule für demokratisches Denken und Handeln
tun?; in: Das Parlament 27/2004, S. 16] |
|
Dobri razlozi
za uvežbavanje demokratije u školama ...
"Civilna hrabrost ili socijalna hrabrost" jedan je od najvažnijih
elemenata demokratije koja živi. Demokratski izabrani parlamenti,
zakonski obrazovane vlade, nezavisni sudovi, sloboda govora i druge
demokratske institucije samo su polovina demokratije.
Druga polovina su način življenja i
vrste odnosa jednih prema drugima - veliki broj građana koji se trude da održe zajedničko blagostanje
i ljudska prava koja su zagarantovana svakom pojedincu.
Demokratija živi samo kada ne postoje pretnje ili prisile ponašanja
i kada postoji dovoljan broj građana koji se osećaju odgovornima za
održanje pravednosti, fer ponašanja i slobode govora. Ovi građani
brinu o tome da se demokratija održi i tamo gde njeno održanje nije
samo po sebi razumljivo, tamo gdje je za održanje demokratije potrebna
građanska hrabrost i gde hrabri neretko trpe posledice."
[Andreas Flitner, Kinder müssen nachdenken - Lehrer müssen das
anerkennen. Was kann die Schule für demokratisches Denken und Handeln
tun?; in: Das Parlament 27/2004, S. 16] |
|
Primeri iz prakse
Na sljedećih nekoliko stranica možete da pročitate nešto
o primerima iz škole
Helene-Lange iz Wiesbaden-a (Visbaden, Nemačka). Neobično ponašanje odgovornih
u ovoj školi i demokratija koja tamo živi poznati su već i van
granica Nemačke. Ovi
primeri odnose se na unutrašnje uređenje škole. Odabrali smo ih
jer su relativno laki za isprobavanje i sprovođenje i jer "Demokratija u školi"
mora i da počne u školi, ali tamo ne mora da ostane, već putem raznih inicijativa
može da se proširi na lokalni ili čak globalni nivo.
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
