|
| |
Osnovne metode u nastavi
političkog obrazovanja
Funkcije |
Predavanje
nastavnika
Predavanje nastavnika je usmeno predstavljanje društveno-naučnog sadržaja
ili neke uzročno-posledične veze. Predavanje može da se razvije spontano
kao odgovor na pitanje učenika ili biva pripremljeno i svesno planirano za
nastavu.
Kada se primenjuje predavanje?
Predavanje nastavnika omogućava da se brzo odstrane moguće nejasnoće tokom
nastave te da se sadržaji strukturirano prenesu u vrlo kratkom vremenskom
roku. Za predavanje može da se posegne bilo kada u okviru nastavne jedinice.
Na primer:
 | za uvod u temu, |
| kao odgovor na pitanje, |
| za objašnjavanje pojma, |
| za prenošenje informacija, |
| za pravljenje sažetka već urađenog. |
|
|
staromodno ...
... ali važno |
Da li predavanje ima smisla u nastavi političkog obrazovanja?
Predavanje danas nosi obeležje staromodne metode rada i smatra se da je
nedoraslo novom dobu. Prebacuje mu se da je autoritativan metod učenja, da
podstiče učenike na pasivnost i da samim tim prouzrokuje kod učenika ponašanje
konzumenata.
Predavanje zaista, ako ga uporedimo sa metodima koji su usmerene u pravcu
delovanja samih učenika, predstavlja komunikaciju na jednoj relaciji
"nastavnik - učenik", ali podstiče kod učenika jednu vrlo važnu sposobnost:
aktivno slušanje i razmišljanje.
Predavanje može da se u mnogo slučajeva veoma korisno upotrebi u nastavi
političkog obrazovanja, ali mora da se obrati pažnja na to da ne sme da traje
duže od 10 minuta te da ni u kom slučaju ne sme da bude jedina metoda koja se
koristi.
|
|
Kriteriji kvaliteta |
Koje bi kriterijume trebalo da zadovoljava dobro pripremljeno predavanje?
| Kratkoća (5 do 10 minuta) |
| Pregledna struktura |
| Razumljivost (ne sme da bude previše
različitih misli, niti smeju da se upotrebljavaju teški stručni izrazi)
|
| Izbegavati leksikonske definicije
(informacije moraju da se obrade na zanimljiv način) |
| Vizualno predstavljanje izgovorenog uz pomoć
table ili folija za grafikon (vizualno predstavljanje ne sme da odvuče pažnju od
predavanja, vidi dole) |
| Učenicima bi trebalo da se pre početka
predavanja kaže šta treba da rade (npr. samo da slušaju, da zabeleže
pitanja, da zapisuju najzanimljivije delove) |
| Trebalo bi da sadrži ponavljanje, npr.
najvažnijih delova u okviru sažetka |
| Slobodan govor i kontakt očima sa
učenicima |
| Kraj i početak moraju da budu lako
prepoznatljivi |
|
Zašto je potrebno vizualno predstavljanje?
Naravno da su kvote zadržavanja pažnje na predmetu koji se obrađuje tokom
nastave različite na individualnom nivou i da ne mogu da se ovako tačno odrede, kako to
sugeriše dijagram. Međutim, istraživanja iz oblasti psihologije učenja pokazuju
da mogućnost zadržavanja pažnje učenika raste uvođenjem vizualnog
predstavljanja rečenog.
Ovo je posebno važno za duge referate i predavanja. Ali ni prilikom predavanja
nastavnika vizuelno predstavljanje ne bi smelo da bude izostavljeno.
Dijagram pokazuje i da "samostalno delovanje" ostvaruje najveći uspeh tokom
procesa učenja. Ovo svakako govori u prilog primene metoda usmerenih u
pravcu delovanja. Nekoliko posebnih metoda za nastavu iz oblasti političkog
obrazovanja predstavićemo u okviru Osnovnog
kursa 4.
Kako da vizuelno predstavljamo?
Obe folije za grafikon koje vidite na gornjoj slici sadrže iste informacije. Na
foliji 1 informacije su prikazane u tekstu i time je sve pogrešno napravljeno.
Na foliji 2 napisane informacije su pregledne i kratke. Naslov je naglašen,
informacije su nabrojane i lako se mogu svatiti, a najvažnija stvar je naglašena jednim od uobičajnih simbola - strelicom.
Kako da držimo predavanje?
Pored vizuelnog predstavljanja mora da se obrati pažnja i na još neke aspekte ukoliko
želimo da održimo uspešno predavanje. S obzirom na to da je nemoguće obraditi ovu
temu do u detalje, ograničićemo se na samo nekoliko najvažnijih aspekata za
uspešno predavanje:
|
Redukcija: Manje je više!
Predavanje mora da se ograniči samo na ono što je najvažnije. Publika svakako
može da zapamti samo mali deo rečenog, te je zbog toga još važnije da se važni
delovi predavanja naglase retorički i vizuelnim predstavljanjem.
|
|
Razumljivost:
Publici je teško. Predavač bi zbog toga trebalo da im ponudi što je moguće više
različite pomoći. Ova teza svakako podrazumeva najrazličitije mogućnosti
pomoći, ali, pre svega, tu spada imperativ korištenja jednostavnih reči i
rečenica, te izbegavanje složenih rečenica.
|
|
Dramaturgija: U svakom
slučaju bi trebalo da se izbegava uvek jednak, neizražajan, monoton ton
glasa. Vrlo praktično retoričko sredstvo je da se povisi ili snizi ton na bitnim
delovima predavanja. Pored toga, predavač bi morao da pravi stalnu promenu,
pa bi tako nakon dužeg izlaganja mogla da usledi neka šala. Publika mora s
vremena na vreme da dobije mogućnost da se odmori. Ova promena bitna je i za
medije: prezentacija uz pomoć LCD-projektora može na trenutak da se prekine da bi
se nešto napisalo na tabli.
|
|
Strukturiranje:
Dobro smišljena i logična struktura koja se usmerava prema interesovanjima i
sklonostima publike je od velike pomoći. Ova struktura predavanja trebalo bi da
bude prisutna od početka do kraja predavanja i da služi kao nit koja sve
povezuje.
|
[Autori: Marietta Enss (Marieta
Ens)/Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
