|
| |
Osnovni
metodi u nastavi
političkog obrazovanja
 |
Analiza teksta
Tekstovi su nezaobilazan radni materijal i strukturalan
element u nastavi iz oblasti političkog obrazovanja ili na seminarima, bez
obzira na to da li predstavljaju izvor informacija, provokaciju ili su tu
kako bi podstaknuli na diskusiju, imaju li ulogu komentara ili unapređuju
samostalno građenje i oblikovanje mišljenja učenika.
Preduslov za rad sa tekstovima je veština čitanja, odnosno
sposobnost učenika da čitaju i razumeju tekst, da samostalno preuzmu
informacije iz teksta, te da te informacije povežu sa svojim
predznanjem.
|
| |
Zašto tekstovi moraju da se pažljivo analiziraju ?
Pisana reč može da sadržava potpuno drugačije značenje od
rečenog, s obzirom na to da autor teksta selektivno bira što će napisati i,
po
pravilu, već ima neko izgrađeno mišljenje. Čak i pogrešne informacije mogu
da imaju informativnu vrednost.
|
|
Način rada |
Kako se analizira tekst?
1. Pročitati i steći okvirni pregled za sebe
2. Pojasniti značenje nepoznatih pojmova (rečnik ili pitati
nekoga)
3. Razumeti tekst - pomoć za razumevanje teksta:
a. Pronaći novi naslov za tekst
b. Svaki odlomak teksta prepričati sopstvenim rečima
4. Analizirati tekst uz pomoć pitanja:
a. Šta se, gde i kada dogodilo?
b. Ko je sudelovao u tome?
c. Kako je protekao ovaj događaj i zašto je došlo do njega?
d. Šta je prethodilo događaju i koje su njegove posledice?
e. Da li postoji neka uzročno-posledična veza koja se tiče
ovog događaja?
(istorijska, politička, socijalna, kulturalna, geografska)
f. Šta mene lično interesuje u vezi sa ovim događajem?
5. Obeležiti ključna mesta i ključne pojmove
6. Postaviti pitanja u vezi sa tekstom:
a. O kojoj vrsti teksta se radi? (komentar,
govor, zakonski tekst itd.)
b. Kada i u kakvom okruženju je nastao tekst?
c. Šta je bio povod za nastanak teksta i s kojom je namerom
nastao?
d. Na kojem jeziku je tekst napisan? (mogući su problemi
prilikom prevoda)
e. Kome se tekst obraća?
f. Ko je autor i koje pozicije on zastupa?
7. Napraviti sažetak osnovnih informacija iz teksta te ih
eventualno vizuelno predstaviti (crtežom, fotografijom)
8. Pročitati pažljivo tekst te još jedanput, ukoliko je to
potrebno, dopuniti pripremljeni sažetak teksta.
|
|
Kakvi bi trebalo da budu tekstovi za analizu? |
Na šta mora da se obrati posebna pažnja prilikom analize teksta?
Biranje teksta:
 |
ne predug (do 2 stranice) |
|
ne suviše zahtevan za učenike |
|
ukoliko je moguće, preporučuje se upotreba tekstova u celini (izjave
autora bi trebalo da se zadrže u potpunosti, a ne da se izvlače iz
konteksta) |
|
mora da odgovara osnovnoj nameri nastave tokom koje se koristi |
|
trebalo bi da sadržava sve aspekte politike (tri dimenzije politike - polity, politics, policy -
i političkog ciklusa,
vidi Tematski kompleks Politička didaktika) |
|
mora da odgovara fazi nastave tokom koje se upotrebljava i mora da ispunjava
funkciju za koju je namenjen. Primeri:
|
|
Faze nastave
|
Funkcija
teksta
|
Vrsta i karakteristike teksta |
|
Uvod |
Predstaviti problem, podstaknuti na diskusiju, dati informacije |
Kratki
provokativni tekstovi, npr. samo naslovi |
|
Informacija |
Dati osnovne informacije (sadržaje, probleme, kontroverze itd.) |
Isključiti jednostrane uticaje, kontroverzne pozicije u tekstu moraju
da budu predstavljene s jednakom pažnjom bez donošenja suda ili
bez simpatisanja jedne ili druge strane |
|
Upotreba |
Generalizacija
stečenog znanja |
Npr. naučni tekstovi |
|
Problematizacija |
Podsticaj za građenje i oblikovanje vlastitog mišljenja |
Npr. komentari |
|
Kako se priprema nastavnik za analizu teksta? |
Priprema za analizu teksta:
|
Nastavnik bi i sam trebalo da analizira tekst pre nego što ga da
učenicima |
|
Identifikovati pojmove i delove teksta koji bi kod učenika mogli
da izazovu nejasnoće i pripremiti objašnjenja |
|
Prikupiti informacije o tekstu
(autor, kontekst itd.) |
|
Ispitati da li postoje još neki načini razumevanja teksta |
|
Pripremiti konkretna pitanja kao pomoć učenicima za analizu teksta |
|
[Autori: Marietta Enss/Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
