|
| |
Osnovni metodi u nastavi
političkog obrazovanja
 |
Razgovor na nastavi
Umeće komuniciranja je jedna od osnovnih veština u demokratiji. Samo onaj
ko ima sposobnost da sudeluje u dijalogu, može da sudeluje i u politici.
Zbog toga se razgovoru na nastavi u okviru nastave političkog obrazovanja,
jednako kao i diskusiji ili debati, posvećuje velika pažnja. Razgovor ne
služi samo za prenošenje političkih sadržaja već je i sam po sebi politički
sadržaj, jer unapređuje veštinu neophodnu za demokratiju.
Ovde moraju da se ispune određeni preduslovi: "Političko obrazovanje koje
pored prenošenja veštine razgovora teži i građenju samostalnog mišljenja i
aktivnom učešću u politici, mora da organizuje razgovor na taj način da on
predstavlja mesto zajedničkog rešavanja problema i razumevanja
različitih strana."
[Peter Massing, In Gesprächen lernen: Gesprächsformen in der
politischen Bildung; in: Wolfgang Sander (Hg.), Handbuch politische Bildung,
Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 476, Bonn 2005, S.
502] |
Šta se podrazumeva pod pojmom "razgovor na nastavi"?
Razgovor na nastavi je razgovor između učenika/polaznika seminara, koji
strukturirano vodi nastavnik. Sa vođenog razgovora na nastavi na slobodni
razgovor moguće je da se napravi prelaz u svakom trenutku.
Na šta mora da se obrati posebna pažnja pri komuniciranju?
Čim se čovek nađe u grupi sa drugim ljudima on komunicira, čak i samim
svojim ponašanjem (sve što činimo ima karakter neke izjave). Možemo da
napravimo razliku između dva nivoa komunikacije: sadržaj i oznaka. |
|
Razgovor vođen na nastavi:
Nastavnik razvija koncept postavljajući učenicima određena pitanja i
zadržavajući se na nekim odgovorima on razgovor vodi do njemu već od
ranije poznatog cilja.
Slobodan
razgovor na nastavi: Nastavnik i učenici se zajedno bave određenim
zadatkom informišući se međusobno. Nastavnik samo određuje okvir
razgovora i potiče ga eventualnim sugestijama.
|
|
1. Sadržaj se obično
izražava verbalno.
2. Oznaka se izražava tonom, mimikom, gestikulacijom, ponašanjem (govor
tela).
Ukoliko su oznake tokom razgovora konfliktno obojene, sadržaj postaje manje
bitan. Ukoliko je, međutim, aspekt oznaka jasan, onda je to pretpostavka za
uspješan razgovor. Dalje, postoji razlika između simetrične i asimetrične
komunikacije:
Ukoliko partneri u komunikaciji stoje na jednakom nivou (simetrično), moguće je
da se eventualni konflikti prevaziđu na miran način. Ali, ako odnos partnera
u komunikaciji počiva na nejednakosti (asimetričan), kao što je to, po pravilu,
slučaj sa komunikacijom nastavnik - učenik, onda je mirno prevazilaženje
konflikta teško moguće.
Kada na nastavi može da se upotrebi razgovor?
Razgovor na nastavi je osnova mnogih različitih metoda usmerenih u pravcu
delovanja u okviru procesa nastave iz oblasti političkog obrazovanja. On
omogućava produktivnu i logično vođenu raspravu o predmetu učenja te, pored
prenošenja znanja, unapređuje jezičke i demokratske veštine. Zbog svoje
mnogostrukosti moguće je da se uvede u bilo kojem trenutku nastave. Primeri:
 |
Ispitivanje predznanja
|
|
Uvođenje u temu
|
|
Kontrola
razumevanja
|
|
Predstavljanje problema sadržaja koji će se obrađivati u nastavi
|
|
Produbljivanje već naučenog
|
|
Ponavljanje
|
|
Izvlačenje zaključka
|
|
Formiranje mišljenja
|
Nastavnik bi trebalo da
...
|
...
obezbedi što je moguće jasniji nivo oznaka, tako da između učesnika u razgovoru
dolazi do što manje incidenata (da se izbegne asimetrična komunikacija).
|
|
... ne
izgubi iz vida cilj razgovora.
|
|
... ne
upotrebljava fraze koje bi mogle da blokiraju učesnike u razgovoru (npr. "To ne
može", "Pa šta je tu toliko teško?", "Nemoguće", "Nije mi jasno kakve to veze
ime s našim razgovorom?" i sl.).
|
|
...
da podstiče samostalnost učenika.
|
|
...
učenike posmatra kao punopravne građane.
|
|
...
nastavne sadržaje prenosi i sažima neutralno.
|
|
... prihvati politički sud
učenika, čak iako on nije jednak njegovom.
|
[Autoren: Marietta Enss/Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
