Osnovni kurs 2
Nach oben Osnovni kurs 2 Osnovni kurs 3 Osnovni kurs 4 Osnovni kurs 5

 


 

Metodi

Osnovni kurs 2: Didaktički principi političkog obrazovanja

Didaktički principi nam pomažu prilikom pripreme i održavanja nastave iz oblasti političkog obrazovanja. Oni započinju procesom izbora teme, prilikom kojeg se iz vrlo kompleksne lepeze političkih sadržaja s ciljem i s razlogom odabere određena tema koja će se obrađivati tokom nastave ili seminara.   

Samim tim, didaktički principi igraju veoma važnu ulogu tokom sva četiri koraka pripreme nastave (vidi desno). Od posebnog su značaja u drugom koraku - izbor didaktičke perspektive. 

Priprema nastave:
 
bulletKorak 1: Uvođenje u specifičnu oblast
bulletKorak 2: Izbor didaktičke perspektive
bulletKorak 3: Formulisanje teme
bulletKorak 4: Planiranje toka nastave


[Više informacija na ovu temu naći ćete u okviru Tematskog kompleksa Politička didaktika]

Definicija: Wolfgang Sander didaktičke principe definiše kao "instrumente pomoću kojih kompleksna mnogostrukost političkih sadržaja može da se konstruiše u jedinice za učenje te može da bude didaktički strukturisana. Didaktički principi bi trebalo da omoguće učenje politike. Oni povezuju didaktička saznanja u svrhu planiranja jedinica za učenje".

[Wolfgang Sander, Theorie der politischen Bildung: Geschichte - didaktische Konzeptionen - aktuelle Tendenzen und Probleme; in: ders. (Hg.), Handbuch politische Bildung, Schriftenreihe der Bundeszentrale für politische Bildung, Band 476, Bonn 2005, S. 29]

Didaktički principi, kako se pokazalo stručno-didaktičkim debatama tokom posljednj dekade, čine jezgro političke didaktike. Oni operacionalizuju opšte ciljeve političkog obrazovanja koji se često označavaju vrlo jezgrovito sa "punoletan, politički aktivan građanin" (o zadacima i ciljevima političkog obrazovanja možete da saznate nešto više u okviru Tematskog kompleksa Politička didaktika).


Najvažniji didaktički principi u oblasti političkog obrazovanja

 Samostalno formiranje vlastitog  mišljenja:  U političko-didaktičkoj debati koja se u Nemačkoj vodila vrlo intenzivno ovaj didaktički princip označen je kao "zabrana prisile". Pratimo li nastanak ovog didaktičkog principa, vratićemo se u 1976. godinu i to na sastanak tada najznačajnijih predstavnika ove oblasti. Od tada ovaj princip predstavlja osnovu političkog obrazovanja u Nemačkoj pa i šire. Definicija za koju je vezan poznati koncenzus iz Beutelsbacha (Bojtelsbah) glasi:

"1. Zabrana prisile. Nije dozvoljeno da se učenici navode da idu u određenom pravcu u smislu formiranja određenog mišljenja kod njih o određenoj pojavi ili stvari u društvu i na taj način da se spreči samostalno formiranje mišljenja. Upravo tu leži granica između političkog obrazovanja i indoktrinacije. Indoktrinacija nikako ne može da se poveže sa ulogom nastavnika niti sa ciljem koji je opšteprihvaćen od strane svakog demokratskog društva, a to je punoletan, politički aktivan građanin."

 Kontroverznost  je druga po redu na listi najvažnijih didaktičkih principa. Definicija koncenzusa iz Beutelsbach-a glasi: 

"2. Ono što je kontroverzno u nauci i politici mora da bude predstavljeno kao kontroverzno i tokom nastave. Ovaj didaktički princip vrlo usko je povezan sa prethodnim, jer ako se na svetlo dana ne iznesu različita mišljenja, ako se ne razjasne sve mogućnosti i ne pokažu alternativni načini, onda je otvoren put indoktrinaciji...  "

Zabrana prisile i kontroverznost dva su nezaobilazna didaktička principa koja i danas imaju neograničenu važnost. Ova dva principa predstavljaju granicu između političkog obrazovanja i indoktrinacije. Na kraju jedne nastavne jedinice iz oblasti političkog obrazovanja mora da postoji više rešenja za jedan problem. Izbor "najboljeg" puta prilikom rešavanja nekog problema ne sme da se oduzme učenicima ili polaznicima seminara, već mora da bude prepušten njihovom sudu.

 Orijentisanje ka interesima  kao treći didaktički princip koncenzusa iz Beutelsbach-a, za razliku od prethodna dva, uvek i iznova je bio predmet diskusija i rasprava. Tokom ovih debata nije bilo reči o ukidanju ovog didaktičkog principa, već o njegovom proširenju i to ka dimenziji orijentacija u pravcu zajedničkog blagostanja:

"3. Učenik mora da bude postavljen u poziciju da analizira političku situaciju i svoje sopstvene interese, te mora da bude u stanju da traži načine i sredstva da na zadatu situaciju utiče u smislu svojih interesa... "

[Hans-Georg Wehling, Konsens ŕ la Beutelsbach?; in: Siegfried Schiele/Herbert Schneider (Hg.), Das Konsensproblem in der politischen Bildung, Stuttgart 1977, S. 179-180]


Ostali didaktički principi u oblasti političkog obrazovanja

Ono što smo mogli da primetimo je da se gore spomenuti didaktički principi nadopunjuju i da su u uskoj vezi jedni sa drugima. U zavisnosti od teme koja se odabere za nastavnu jedinicu i učenika, odnosno polaznika seminara kojima se obraća, nastavnik će se koristiti i drugim didaktičkim principima koji mu stoje na raspolaganju, ali niti jedna nastavna jedinica ne zadovoljava kriterijume svih didaktičkih principa.

Poseban položaj među didaktičkim principima imaju prva dva spomenuta principa koncenzusa iz Beutelsbach-a i ona se ne smeju da se zaobiđu pri obradi bilo koje teme. Političko obrazovanje koje se ne pridržava pricipa zabrane prisile ili principa kontroverznosti nije profesionalno političko obrazovanje. Ostali bitni didaktički principi su:

 Orijentisanje ka učenicima:  Političko obrazovanje se tiče i iskustava i interesovanja učenika (u obrazovanju odraslih ovaj se princip naziva Orijentisanjem ka polaznicima seminara). U idealnom slučaju odgovor na pitanje šta ćemo učiti i na koji način ćemo obrađivati teme trebalo bi da traže nastavnik i učenici zajedno. Ovim principom pokušava se postići cilj da učenik ne bude samo objekt u procesu učenja, već i aktivan član. 

 Orijentisanje ka problemu:  Političko obrazovanje mora da polazi od realnih problema, a tek potom da prenosi znanja i veštine koji su potrebni za rešenje problema. Sposobnost da se rešava problem svakako ima prednost pred nagomilavanjem znanja i učenjem definicija napamet. Obrada određene teme treba uvek da se kreće od posebnog ka opštem, dakle indukciji treba da se da prednost pred dedukcijom.

 Navođenje primera:   Političko obrazovanje nikada ne može u dovoljnoj mjeri da obradi neku temu i uglavnom mora da se ograniči na pojedinačne aspekte neke teme. Učenje uz navođenje primera predstavlja mogućnost da se redukuju materijali i kompleksne pojave koje bi trebalo da budu obrađene u okviru nastavnog procesa. Izbor pojedinačnih aspekata jedne teme koji će se obrađivati u nastavnom procesu mora da bude usmeren ka učenicima i njihovim interesima, te mora da navodi primjere koji mnogo govore o toj temi. To znači da "političko jezgro teme" mora da bude u centru nastavnog procesa. Uspešno navođenje primera omogućava učeniku da uoči strukture i zakonitosti u odabranom problemu, a samim tim je ovaj princip usko povezan sa principom orijentisanja ka problemu. Navođenje primera mnogo je važnije od težnje ka potpunom obrađivanju neke teme. 

 Orijentisanje ka nauci:  Političko obrazovanje mora da bude usko povezano sa naukama, posebno sa političkim naukama, što je i primarni oslonac političkog obrazovanja.

Aktuelnost:  Političko obrazovanje bi trebalo da se bavi aktuelnim problemima i rešenjima problema. Ako je to moguće, sadržaji koji se obrađuju u nastavi trebalo bi da budu što je manje apstraktni, a što više povezani sa realnošću i aktuelnim događajima u društvenom životu. Zajedno sa dobrim kriterijumima pri izboru teme aktuelnost može da doprinese tome da se učenici ili polaznici seminara više zainteresuju za nastavnu jedinicu koja se obrađuje te da sa većom motivacijom sudeluju u nastavi.

 Orijentisanje ka delovanju:  Političko obrazovanje treba da podstiče samostalno učenje kao način održivog učenja i prenošenja znanja (na primer putem različitih metoda i projekata). S druge strane, ovde se radi i o uvežbavanju jedne od osnovnih veština demokratije - samostalnog delovanja i suočavanja s problemima, te formiranje vlastitog mišljenja (na primer uvežbavanjem ključnih vještina kao što su diskutovanje i prezentacija). Ove veštine uvežbavaju se putem metoda koji su usmereni ka delovanju pojedinca kao što su planske igre, simulacije ili debate. 
 

... dalje do Osnovnog kursa 3: Osnovni metodi u nastavi političkog obrazovanja

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]

 

Teme:  Ljudska prava  I  Uzori  I  Demokratija  I  Partije  I  Evropa  I  Globalizacija  I  Ujedinjene nacije  I  Održivi razvoj

Metode:    Politička didaktika    II    Pedagogija mira    II    Metode

     

Ovu online ponudu političkog obrazovanja razvila je agora-wissen, študgartsko društvo za političko opismenjavanje putem novih medija (GbR). Ukoliko imate pitanja ili nekih sugestija, molimo Vas da nam se obratite.