Projekat

Jedan od osnivača moderne metode projekta, Amerikanac John Dewey (Džon Devaj 1859-1952.), projekat opisuje kao "metodu smislenog iskustva". Nastava ne mora da se sastoji samo od fiktivnih situacija, nego je potrebno da se u nastavi obrađuje što više situacija iz naše svakodnevice. O toku projekta i njegovim teoretskim osnovama postoje mnoga objašnjanja. No, ono što svakako svi prihvataju jeste činjenica da je konkretno djelovanje jedna od važnih polaznih tačaka procesa saznavanja. U toku projekta nastavnici i učenici rade ravnopravno na ispunjavanju sasvim realnog zadatka. Na taj način je lakše sticati ključne vještine jednog budućeg politički aktivnog građanina. 

Šta je projekat?

"Osnova za projekat je suočavanje sa doživljenom stvarnošću, a tokom tog suočavanja potrebno je pronaći jedno ili više rješenja za konkretan, stvaran problem te ta rješenja prikazati u konačnom proizvodu projekta."

[Dieter Maier, Methoden für komplexe Lernvorhaben: Projekt, Sozialstudie und Zukunftswerkstatt; in: Wolfgang Sander (Hg.), Handbuch politische Bildung, Bundeszentrale für politische Bildung Schriftenreihe Band 476, Bonn 2005, S. 594-595]
 

Tok projekta

1. Inicijativa za pokretanje projekta i pronalaženje teme

Ono što je važno u ovoj fazi je otvorena polazna situacija i interesovanje učenika za odabranu temu. Inicijativa za pokretanje projekta može nastati sasvim spontano zahvaljujući nekoj ideji učenika ili nastavnik zajedno sa učenicima pokreće diskusiju na tu temu, te zajednički odlučuju o tome. Ukoliko nastavnik želi da zadrži pravo izbora teme, onda može da učenicima ponudi listu sa široko definisanim temama iz koje oni treba da odaberu ono što žele raditi.

2. Planiranje projekta

a. Grupa raspravlja o odabranoj temi i odlučuje se za oblast unutar koje želi raditi projekat. Pored toga, potrebno je dati naziv konačno odabranoj temi, utvrditi rok završetka projekta i odlučiti šta će biti konačni proizvod projekta.

b. Zajednički se postavljaju ključna pitanja koja će služiti kao pomoć tokom sprovođenja projekta i pravi se struktura rada na projektu. Pravi se i konkretan plan rada na projektu: ko šta radi, kako i u kojem vremenskom okviru.

3. Sprovođenje projekta/faza rada
 

Nastavnik i učenici rade na projektu po već utvrđenom planu rada: prikupljaju informacije, vode intervjue, sakupljaju materijale, prave proizvod, pripremaju prezentacije itd.

Međusastanci: Svi učenici se informišu o sprovedenom radu. Učenici su u poziciji da daju prijedloge za poboljšanje. Nastavnici i učenici zajedno razgovaraju o toku projekta i o svom međusobnom odnosu. Međurazgovori pomažu spriječavanju akcionizma i preuzimanju odgovornosti i zasluga od strane samo jednog dijela učenika. Pored toga, na međusastancima se razgovara i o toku projekta kako bi se odpoštovao zadati vremenski plan.

4. Prezentacija

Na primjer izložba, predavanje, podijumska diskusija, zidne novine, prikazivanje filma, leci i slično.

5. Evaluacija

Nastavnik i učenici zajednički razgovaraju o cjelokupnom procesu sprovođenja projekta. Razgovaraju o uspjehu koji su postigli, proizvodu koji je proizašao iz projekta i znanjima koja su stekli. Nakon konstruktivne kritike daju se prijedlozi za poboljšanje budućih projekata. 
 

Prednosti i mane

Prednosti metode projekta
 

	metoda je bliska realnosti (za razliku od metoda koje se zasnivaju na simulacijama), projekti predstavljaju "most" između škole i stvarnosti
	doprinosi sticanju ključnih vještina demokratskog društva
	učenje kroz djelovanje, time uspjeh učenja ima prefiks održivog
	izaziva izuzetnu motiviranost kod učenika, a time i njihov najveći angažman

Mane metode projekta
 

	trajanje (mnogo školskih časova je potrebno za sprovođenje jednog projekta)
	ne može se unaprijed računati na uspjeh
	u nekim slučajevima zahtijeva izuzetno veliki angažman nastavnika
	nije "svakodnevna metoda", inače bi se izgubila njena draž i ne bi u tolikoj mjeri motivirala učenike
	dovodi do problema organizacijske prirode (nastavni plan i program, struktura nastavnog časa itd.)