|
Svetske konferencije održane tokom
devedesetih godina kao primer za Global Governance
Svetske konferencije održane tokom devedesetih
godina predstavljaju važne polazne tačke za Global Governance. Na ovim
velikim konferencijama sastajale su se hiljade predstavnika vlada, novinara i
predstavnika nevladinih organizacija (NVO). Učešće nevladinih organizacija na
konferencijama ocenjuje se kao početak nove epohe u svetskoj politici. Na tabeli koja sledi ćete naći osnovne informacije o
onim najvažnijim:
|
Logo |
Godina |
Mesto održavanja |
Tema |
Link |
|
|
1990. |
New York (Njujork) |
Deca |
...
više |
|
|
1992. |
Rio de Janeiro (Rio de
Žaneiro) |
Životna sredina i
razvoj |
...
više |
|
|
1993. |
Wien (Beč) |
Ljudska prava |
...
više |
|
|
1994. |
Kairo |
Stanovništvo |
...
više |
|
|
1995. |
Kopenhagen |
Socijalni razvoj |
...
više |
|
|
1995. |
Peking |
Žene |
...
više |
|
|
1996. |
Istanbul |
Stanovanje |
...
više |
Na konferenciji u Kairu 1994. godine
sudelovalo je 3500 predstavnika vlada,
3800 novinara i 4000 predstavnika NVO-a. Na internetu možete da nađete opširne
informacije o svim konferencijama. Sledeća polazna tačka za Global Governance
su izveštaji:
 | 1972. Club of Rome: „Granice porasta“ |
| 1976. Izveštaj Tinbergen: „Reforma
međunarodnog javnog reda“ |
| 1980. Izveštaj Brandt: „Obezbeđivanje
preživljavanja“ |
| 1982. Izveštaj Palme: „Zajednička
sigurnost“ |
| 1987. Izveštaj Brundtland: „Naša zajednička
budućnost“ |
| 1990. Izveštaj Nyerere: „Izazovi Juga“ |
| 1993. Lisabonska grupa: „Granice
konkurencije“ |
| 1995. Komisija za Global Governance:
„Komšije u zajedničkom svetu" (Original: "Our Global Neighbourhood") |
| 2001. Manifest Picco (Inicijativa Kofi
Anana): „Mostovi u budućnost“ |
Izveštaj Komisije za Global Governance
ubraja se u ključne reference rasprave o "svetskoj vladi" i reformi
Ujedinjenih nacija. Sledeći tekst čiji su autori dva najznačajnija zastupnika
koncepta Global Governance tretira svetske konferencije i izveštaje
kao najvažnije tačke na putu ostvarivanja ovog koncepta:
"Willy Brandt (Vili Brant) u uvodu svog izveštaja (1980.) naveo je
osnove Global Governance: 'Bez obzira da li nam se to dopada ili ne,
nailazićemo na sve više problema koji se tiču celokupnog čovečanstva. Shodno
tome, rešenja takvih problema moraju da se internacionalizuju. Globalizovanje
opasnosti i izazova zahteva neku vrstu svetske unutrašnje politike, koja
prelazi granice nacionalnih država.'
Sledeća značajna tačka za koncept Global Governance bio je izvještaj Brundtland-komisije
iz 1987. godine pod nazivom „Our Common Future“ koji je dao nacrt održivog
razvoja u cilju savladavanja globalnih ekoloških kriza, te naglasio neophodnost
globalnog i kooperativnog rešavanja problema. Ovaj nacrt je razrađen na
epohalnoj konferenciji u Riju čija je tema bila "Životna sredina i razvoj". Na
Konferenciji je usvojen Program
21, a nacrt je delimično pretočen i u konvencije međunarodnog prava
(Konvencija o klimatskim uslovima i Konvencija o biodiverznosti). Sve
konferencije koje su održane tokom devedesetih godina, kao i sve komisije koje
su obrazovane u tom periodu, naglašavale su zajednički interes preživljavanja („global commons“)
i pratile i naglašavale ideje za globalno delovanje, koje su kasnije nastavili
da
slede idejne vođe Global Governance.
Fues i Hamm (Ham) opisali su konferencije održane tokom devedesetih godina kao
temelje za Global Governance, jer je na osnovu njih pravljena nova
svetska politika. Na Konferencijama je formirana i nova postavka snaga
- nacionalne države nisu više (kao na Bečkom kongresu) imale ekskluzivno
diplomatsko pravo i monopol nad utvrđivanjem međunarodnih odnosa. Ovakav trend
igrao je veoma važnu i kontroverznu ulogu u daljem razvoju kocepta Global Governance."
[Dirk Messner/Franz Nuscheler, Das
Konzept Global Governance - Stand und Perspektiven; INEF-Report Heft 67/2003,
Institut für
Entwicklung und Frieden]
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
| 
