Socijalni jaz između Severa i Juga se povećava. Dok bogati postaju još bogatiji, povećava se siromaštvo Trećeg sveta. Zbog finansijskih i ekonomskih kriza preko noći se ruši planska privreda i stotine hiljada radnika ostaju bez radnih mesta.    

Siromaštvo se vratilo i u industrijske zemlje. I u industrijskim zemljama u porastu su nesigurnost, razgraničenja i nepravda. Sistem socijalne sigurnosti nestaje i preti mu privatizacija. Penzije, zdravlje i obrazovanje postaju roba kojom se trguje. 

Potkopava se demokratija jer Global Players (najvažniji nosioci kapitala) diktiraju smer politike pretnjama da će promeniti sedište svojih firmi. 

Nastaju nove nejednakosti među polovima. Deregulacija tržišta rada i socijalna nejednakost sprovode se uz pomoć nedovoljnog i nejednakog plaćanja žena. Po ovom modelu se sprovodi globalna deregulacija tržišta rada čak i za muškarce zbog podržavanja pojave fleksibilnih "jeftinih poslova". 

Globalizacija je dovela do ogromnog porasta strukturalnog i seksističkog nasilja nad ženama. Primer toga je transnacionalna trgovina ženama, decom i belim robljem. Žrtve novih globalnih ratova su sve više žene i deca.  

Kasni se sa rešenjima problema zagađivanja životne sredine. Prirodni životni resursi uništavaju se logikom tržišta. 

Putem ekonomski moćne kulturne industrije se sputava kulturna raznolikost. Sugestivna snaga reklama i tržišnih marki sve više određuje vizuju sveta i društvena načela. 

Hegemonijalni interesi i novi izvori prirodnih resursa (nafta i prirodni zemni gas) su razlozi zbog kojih bogate industrijske zemlje sprovode vojne planove i intervencije. Neoliberalna globalizacija je proizvela mnogo gubitnika i samo mali broj dobitnika. Zbog toga ona povoljno utiče na političku destabilizaciju i predstavlja razlog za pribegavanje nasilju, vođenje ratova i povećanje terorizma. Ovo, opet, predstavlja opravdanje za globalno naoružavanje, militarizaciju i ukidanje demokratskih prava.

Attac kao deo vanparlamentarnog pokreta želi da da svoj doprinos sveobuhvatnoj demokratizaciji društva.

Attac se zalaže za novi poredak u svetskoj ekonomiji u kojem će se bogatstvo jednako raspodeliti i koristiti ekološki. 

Attac je sastavni deo antiratnog i mirovnog pokreta, jer pravedan svet nije moguć bez mira. 

Okončanje priprema za nove ratove, za okončanje ratova i za nenasilno prevazilaženje konflikata. Odbijamo militarizaciju vanjske politike i korištenje vojnih snaga van granica države.

Uvođenje poreza na međunarodne finansijske transakcije i upotrebu prihoda (ostvarenih na taj način) za projekte razvoja i zaštite životne sredine na internacionalnom nivou.  

Zaključivanje poreskih oaza, regulaciju derivata i zabranu fondova u kojima postoje ili su moguće velike špekulacije.

Uvođenje viskokih poreza na velike posede i dobiti.

Rešenje kriza dugovanja u zemljama u razvoju, završetak neoliberalnog prilagođavanja struktura, kao i za ukidanje diktatura pomoću fer i transparentnih postupaka.

Svetsku trgovinsku organizaciju čiji će prioritet biti zastupanje interesa zemalja u razvoju, socijalno ugroženih i zaštita životne sredine.

Međunarodne organizacije koje će služiti ostvarivanju gore pomenutih ciljeva, a ne interesima industrijskih zemalja, trgovinskih preduzeća i korumpirane elite.

Demokratsku i socijalno uređenu Evropu koja se orijentiše prema potrebama ljudi i pokazuje solidarnost prema svim ostalim delovima sveta. Odbijamo ograničenje prava protestovanje, ograničenje slobode kretanja i prava na slobodno izražavanje mišljenja. Označavanje našeg pokreta kao kriminalnog stavljamo na teret neoliberalnoj globalizaciji.

Demokratsku reformu javnih službi. Zalažemo se za ostvarivanje onog nivoa društvene bezbednosti koji će svima omogućiti život dostojan čoveka. Istupamo protiv privatizacije javnih usluga i zadataka javnog sektora, kao što je privatizacija zdravstva ili obrazovanja ili privatizacija firmi koje se bave snabdevanjem vodom, kao što je nagovešteno GATS-sporazumom.

Sistem solidarnih penzionih fondova.

Preraspodelu i ponovnu procenu profita i neplaćenog rada u okviru međunarodne raspodele rada. 

Socijalno i ekološko organizovanje poljoprivrede. Odbijamo genetski modifikovane proizvode.

Regulisanje i ograničavanje moći transnacionalnih trgovinskih preduzeća i stvaranje ekonomskih moćnika putem kartela i fuzija. Zalažemo se za veće poreze za proizvođače, raspodelu plata koje mogu da obezbede egzistenciju, prava radnika, pravo zaposlenih da uzmu učešća u odlučivanju, jednakopravnost, socijalne i ekološke standarde.