Osnovni kurs 4: Posledice globalizacije

Globalizacija se tiče svih nas. Jedan od ciljeva ovog Osnovnog kursa je da predstavi ovaj aspekt i da naglasi značaj ove tematike. Pri tome glavnu ulogu igra trezvena procena šansi i rizika koja se distancira od kritika i pohvala.  

U javnoj raspravi o globalizaciji jedna od tema je i diskusija o posledicama globalizacije tokom koje se koriste neke od reči pomenutih u gore predstavljenom dijagramu. Dijagram, svakako, ne obuhvata sve pojmove koji se dovode u vezu sa posledicama globalizacije. Ovaj bi odlomak mogao da se započne citatima iz aktuelnih novinskih članaka ili tekstova koji svakodnevno mogu da se nađu na internetu. 

Važan aspekt pri preispitivanju pojmova koji se vežu za posledice globalizacije čini Osnovni kurs 2 u okviru kojeg se postavlja pitanje koji aspekti iz različitih dimenzija idu uz proces globalizacije, a koji ne. Analogno tome ovde bi se moglo postaviti pitanje koji se aspekti imenovanih posledica mogu povezati sa globalizacijom, a za koji uzroci treba da se traže negde drugde.  

Tako, na primer, za oblast socijalne politike postoje mnogobrojne, veoma različite analize koje pod znak pitanja stavljaju uzročno-posledični lanac "globalizacija > berzovna pozicija > društveni otpad" i pokušavaju da objasne u kojoj meri je oblast delovanja nacionalnih država u socijalnoj politici zaista ograničena procesima globalizacije.

Objašnjenje posledica

Iz teksta koji je osamdesetih godina objavio Daniel Bell (Bel) često je citirana rečenica da su nacionalne države premalene za velike i prevelike za male probleme. Globalni problemi kao što je efekat staklene bašte, ne mogu da se reše u okviru nacionalnih država isto kao ni lokalni problemi poput školstva.  

Posledica toga je erozija nacionalne države. Ne može da se kaže da nacionalne države nestaju ili da postaju suvišne, kako sugerišu mnogi komentari, već je u pitanju upravo erozija. Nivoi na kojima se rešavaju problemi (unutar nacionalne države - lokalni nivo; van nacionalne države - međunarodni nivo) doprinose ovoj eroziji. Nekadašnje veoma čvrste teritorijalne granice, granice državne moći ili granice među narodima koji žive u dve različite države počinju da popuštaju. Iza sintagme erozija nacionalne države skriva se i veoma napredan projekat Evropske unije. U Evropskoj uniji su države prenele svoje nadležnosti na nadnacionalne organizacije, pa su čak napravile i monetarnu uniju. 

Ovi fenomeni nisu novi. Još se sedamdesetih godina govorilo o "međusobnoj zavisnosti", ali su se procesi ubrzali i kvalitativno i kvantitativno dostigli novu dimenziju. Ovo je novina koju je sa sobom donela globalizacija.

Sve se to u jednakoj meri tiče aspekata koji su predstavljeni na dijagramu (vidi gore). Uništavanje životne sredine postojalo je kao i nepravedna raspodela i pre globalizacije, ali je globalizacija zaoštrila ove probleme. Ovo su činjenice na koje ukazuje pokret kritičara globalizacije koji u poslednje vreme sve više dobija na značaju (vidi stranicu "ATTAC"). Sa druge strane globalizacija stvara i preduslove da se za globalne probleme na globalnom nivou pronađe odgovarajuće rešenje.  

Povećavanje konkurentne sposobnosti na globalnoj berzovnoj poziciji socijalnih usluga, a time i snižavanje doprinosa na plate procenjuje se sa ekonomskog nivoa kao puka potreba, dok sindikati istovremeno upozoravaju da podstiče proces stvaranja "društvenog otpada".

Činjenica je da radnici u Indiji zarađuju manje nego u Evropi i da će to u neko dogledno vreme i ostati tako. Međutim, to preduzećima daje dovoljno prostora da prete preseljenjem svojih fabrika u zemlje "jeftine radne snage". Ipak, ova, na prvi pogled sasvim jasna logika ima i drugu stranu medalje - odluka o sedištu firme i proizvodnih pogona fabrika ne donosi se samo na osnovu podataka o jeftinoj radnoj snazi. Veliku ulogu pri tome igraju i drugi faktori, kao što su prisutnost i blizina tržišta na koje će se plasirati roba ili nivo obrazovanja radnika i zaposlenog osoblja.

Globalizacija ne znači samo da sve može da se svugde bez problema proizvodi. Globalizacija može da se koristi kao argument protiv pretnji o preseljenju proizvodnje u zemlje "jeftine radne snage".

[Autor: Ragnar Müller]

[Početak stranice]