"Trijadizacija" umesto globalizacije?

Sledeći tekst Lisabonske grupe jasno ukazuje na to da su procesi ekonomske globalizacije ograničeni na mali broj država - na tzv. trijade, zbog čega bi trebalo da se govori o "trijadizaciji", a ne o globalizaciji. Ovaj aspekt jasno je prikazan i na dijagramu koji je napravila Lisabonska grupa, a koji prikazuje kretanje kapitala po mestu određenja. 

Fenomen trijadizacije može da se vidi i na geografskoj šemi strategijskih alijansi preduzeća. U periodu od 1980. do 1989. godin sklopljeno je 4200 strategijskih kooparacionih sporazuma. Od tog broja 92 posto su bili ugovori sklopljeni između Japana, zapadne Evrope i Severne Amerike.

Trenutne statistike stranih direktnih investicija pokazuju da je u poslednjoj deceniji enormno porastao broj investicija između Japana, SAD-a i zapadne Evrope. Trijadizacija direktnih stranih investicija je rezultat protoka investicija, što je dovelo do potpune promene ekonomske situacije kakvu poznajemo iz šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka. 

Do početka osamdesetih godina zemlje u razvoju su igrale određenu ulogu kao cilj za strane investicije. Osamdesetih godina trijada je za sebe odvojila četiri petine svih međunarodnih tokova kapitala. Udeo zemalja u razvoju opao je sa 25%, koliko je iznosio sedamdesetih godina, na 19%. Zemlje trijade su sve češće i sve više  sarađivale, a procesi integracija među njima su bili u stalnom porastu. 

Ako je cilj pobeda, onda može da bude samo malo dobitnika. Gubitnici bivaju izdvojeni i samima sebi prepušteni. Dobitnici se i dalje drže zajedno i podstiču međusobnu integraciju. Neophodnost da se prave mostovi između izdvojenih i integrisanih gubi na značaju. Time, istovremeno sa globalizacijom, nastaje nova podela sveta.

Procesom razdvajanja neke zemlje i regioni gube veze sa ekonomski naprednim zemljama i regionima sveta. Umesto da sudeluju u procesu međusobnog povezivanja i integracija koje donosi novi globalni svet, ove se zemlje kreću u suprotnom pravcu. Razdvajanje pogađa skoro sve zemlje Afrike, velike delove Južne Amerike i Azije (sa izuzetkom jugoistočne Azije) i zemlje bivšeg Istočnog bloka. 

Statistike govore same za sebe: 1980. godine udeo 102 najsiromašnije zemlje sveta u razmeni robe iznosio je 7,9% svetskog izvoza i 9% svetskog uvoza. Deset godina docnije ovi su procenti opali na 1,4% i 4,9%. Za razliku od toga udeo tri svetske regije koje čine trijadu je porastao sa 54,8% svetskog izvoza na 64% i sa 59,5% na 63,8% svetskog uvoza. 

Dalje naznake ovakvog razvoja predstavlja činjenica da je 1970. godine udeo ovih oblasti iznosio 60,8% svetske trgovine.  1990. godine udeo interkontinentalne trgovine unutar svih regija bio je 48,7%, interkontinantalna trgovina između ove tri regije porasla je na 24,9%. Time je udeo tri regije u svetskoj trgovini iznosio ukupno 73,6%, a ostatak od 26,4% bio je raspodijeljen između Rusije i istočne Evrope, Bliskog Istoka, Afrike i Južne Amerike.  

Važna je i visoka stopa porasta interkontinentalne trgovine između Azije/Pacifik i zapadne Evrope. Ova trgovina je porasla sa  6,3% na 10,2%, odnosno sa 27,1% na 33,4%. Sa druge strane udeo Afrike i Srednjeg Istoka opao je sa 14,1% 1970. godine na 9,9% 1990. godine, Južne Amerike sa 7,8% na 6,1% i bivših zemalja Istočnog bloka sa 7,3% na 4,1%.

Drugim rečima, svetska ekonomija je u poslednjih dvadeset godina okarakterisana opadanjem razmene dobara između najbogatijih ekonomija (Severna Amerika, zapadna Evropa i Azija) i ostatka sveta (a posebno Afrike). Ako se ovakva tendencija nastavi u sledećih dvadeset godina udeo Afrike, Bliskog Istoka, Južne Amerike, Rusije i istočne Evrope će sa ukupnih 39,2 posto (1970.) preko 26,4 posto (1990.) pasti na 5 posto (2020.). To je razdvajanje. To je jaz između integrisanog globalnog sveta i sve više isključenih delova Zemlje."

[Gruppe von Lissabon, Grenzen des Wettbewerbs. Die Globalisierung der Wirtschaft und die Zukunft der Menschheit, Lizenzausgabe für die Bundeszentrale für politische Bildung, Bonn 1997, S. 108-112]

Brojevi svetske privrede

Intraregionalna i interregionalna trgovina robom 2000. godine (u milijardama dolara)

[WTO, http://www.wto.org]

Udeo intraregionalnog i interregionalnog protoka trgovine na celokupnom tržištu roba 2000. godine (u procentima)

[WTO, http://www.wto.org]

[Početak stranice]