|
| |
Regionalizacija umesto
globalizacije?
U sledećem tekstu veoma značajnog istraživača mira i konflikata
Ernst-Otto Czempiel-a (Ernst Oto Čempil) iznesena je argumentacija da je
regionalizacija, a ne globalizacija obeležje ove epohe.
"Globalizacija je, čini se, reč koja je obeležila 20. vek. U svakom
slučaju, tu reč danas čujemo i u svakodnevnom govoru. I zaista, celi svet
je postao horizont iskustava jednog društva. Mediji šalju informacije širom
sveta, saobraćajne veze su globalne, transnacionalne korporacije su prisutne u
mnogim zemljama sveta. Globalizacija se upotrebljava i kao argument da bi se
objasnile promene u politici i ekonomiji. Ona služi za insceniranje političkih
promena.
Nešto detaljnije ispitivanje pojma "globalizacija" ne uspeva da
odgovori na sve
kritike. Internacionalizacija svetske ekonomije počela je još u 19. veku,
transnacionalne korporacije su se sredinom šezdesetih godina samo nešto
više razvile, ali to je proces koji je započeo mnogo ranije. One i dalje nisu
zastupljene širom sveta. Njihovo delovanje proteže se u veoma uskom pojasu od
Severne Amerike, preko zapadne Evrope do jugoistočne Azije. Severnije i južnije
od tog pojasa sasvim se malo oseti globalizacija. Više od polovine čovečanstva
mora da odvoji dva dana za putovanje da bi dospelo do prvog telefonskog
aparata. Pred svetom stoji još dugačak put da bi se globalizovao u
ekonomskom smislu.
Postoje neki procesi koji su se proširili na celi svet. Tu se ubraja
pretnja nuklearnim naoruženjem koja je postojala tokom Hladnog rata. Upotreba
nuklearnog oružja bi imala dalekosežne posledice za celi svet, čak i moguće
uništenje života na Zemlji. Zagađenje vazduha i vode tiče se celokupnog
čovečanstva, jednako kao i klimatske promene. Ovi se procesi ne bi smeli
da se
potcenjuju, već moraju da se shvate veoma ozbiljno. Međutim, oni nisu dovoljni
da pojam "globalizacija" shvatimo kao obeležje ove epohe.
Ovaj pojam sadrži i još jedno sistemsko značenje. Globalizacija ne
označava samo dalekosežnost procesa, već i njegove uzročno-posledične veze.
Države su međusobno povezane. One nisu više izovane i autonomne u
zadovoljavanju svojih političkih interesa. Jedne su od drugih zavisne i imaju
uticaj jedne na druge. Onaj ko govori o globalizaciji mora da ima pred sobom i
ovu međusobnu zavisnost. Ona je zaista nešto novo što pre pedeset godina nije
postojalo ili se tek naziralo. Ali ni ova međusobna zavisnost nije sasvim
globalna. To pokazuje kriza svetske ekonomije u drugoj polovini devedesetih
godina. Njen uzrok je bio u jugoistočnoj Aziji, a posledice su se osetile u
industrijskim državama, mada ove države nisu u velikoj meri bile pogođene
njenim posledicama. Ovakvo delovanje je regionalno, ali ne i globalno.
Pojam "globalizacija" sasvim tačno, mada nedovoljno jasno označava da se
pozicija države dvostruko promenila početkom 20. veka. Na državu utiče
međusobna zavisnost u tolikoj meri da joj je omogućeno rešavanje problema samo u
slučaju da i druge države sarađuju po tom pitanju. Država vrlo tesno mora
da se poveže sa svojim susedima. Ovaj proces se dešava prvenstveno regionalno. Zbog
toga je regionalizacija obeležje epohe, a ne globalizacija. Samo mali broj procesa
ima stvarno globalne razmere: moguće uništenje atomskim oružjem, zagađenje
vazduha
i vode.
Istovremeno države u svetu industrijskih zemalja preuzimaju društveni akteri.
Oni su se "oslobodili" kontrole svojih vlada i izgradili svoje sopstvene procese
delovanja u međunarodnoj politici. Zahvaljujući saradnji sa partnerima u drugim
državama nastala je mreža društvenih interakcija koje se delotvorno
suprotstavljaju vladama. Akteri ovakve vrste nisu samo transnacionalne
korporacije, tu su i nevladine organizacije kao amnesty international ili OXFAM."
[Ernst-Otto Czempiel, Regionalisierung
und Globalisierung – Herausforderungen der deutschen Außenpolitik; in:
Friedrich-Ebert-Stiftung, Akademie der politischen Bildung (Hg.), Globale
Politik für eine globale Welt – Das Vermächtnis von Willy Brandt, Bonn 1999, S.
24-25 und 30-31]
[Početak
stranice]
|
