|
| |
Pregled sekvenci
Osnovni kurs 1: Šta je globalizacija? (pokušaji
definisanja)
Osnovni kurs 2:
Dimenzije globalizacije (multidimenzionalnost)
Osnovni kurs 3:
Uzroci globalizacije (multikauzalnost)
Osnovni kurs 4:
Posledice globalizacije
Osnovni kurs 5:
Predlozi rešenja: Global Governance
(globalna uprava)
Osnovni kurs 1: Šta je globalizacija?
Poteškoće sa globalizacijom počinju već kod pokušaja da se odredi pojam
"globalizacija". Priznata i važeće definicija pojma "globalizacija" ne postoji
ni u naučnoj ni u javnoj raspravi o globalizaciji. Na tabeli koja sledi pronaći
ćete nekoliko pokušaja da se rasvetli i približi pojam "globalizacija".
|
Globalizacija je ... |
|
„... proces prevazilaženja istorijski nastalih
granica. Ona je, dakle, sinonim za eroziju (ne za nestajanje) suvereniteta
nacionalnih država i predstavlja 'odvajanje' tržišne ekonomije od moralnih
pravila i institucionalizovanih veza društva ...“
[Elmar Altvater (Altfater)] |
„... intenziviranje društvenih veza širom
sveta i to tako da veoma udaljena mesta bivaju povezana u tolikoj meri da
događaji u jednom mestu, koje je stotinama kilometara udaljeno, mogu da
budu
uzrok ili posledica dešavanja u nekom drugom i obrnuto ...“
[Anthony Giddens (Entoni Gidens)] |
|
„... kvantitativno i kvalitativno
intenziviranje prekograničnih transakcija i istovremeno prostorno
širenje tih transakcija ...”
[Ulrich Menzel (Ulrih Mencel)] |
„... je najveća ekonomska i društvena promena
još od industrijske revolucije ...“
[Dirk Messner (Mesner) / Franz Nuscheler
(Franc Nušeler)] |
|
„... porast međusobne zavisnosti i integracije
različitih ekonomskih sistema na celoj zemaljskoj kugli
...”
[Meghnad Desai] |
„... proces porasta veza između društava i
problema...“
[Johannes Varwick (Johanes Farvik)] |
|
„... proces kojim se intenzivira konkurentnost
na tržištu ...“
[C. Christian von Weizsäcker (Kristijan
fon Vajczeker)] |
„... pokretanje snaga svetskog tržišta i
ekonomsko slabljenje država ...“
[Schumann (Šuman) /Martin] |
|
„... postala pojam koji se veoma često
upotrebljava u političkim, publicističkim i privrednim debatama i, pritom, s
jedne strane označava 'pretnju', a sa druge 'šansu' ...“
[Johannes Varwick (Johanes Farvik)] |
„... socijalni proces tokom kojeg opada uticaj
geografskog položaja (granica) na socijalni i kulturni angažman, a ljudi
postaju svesni slabljenja tog uticaja (...). Globalizacija ne implicira
homogenizaciju (...). Ona više implicira veću povezanost i
deteritorijalizaciju ...”
[Malcolm Waters (Malkom Voters)] |
|
„Dinamika globalizacije je određena ekonomskim
snagama, ali se njene najšire posledice osete u oblasti politike.“
[Klaus Müller (Miler)] |
Kompleksnost teme "Globalizacija"
zahteva intenzivnu raspravu o pojmu. Tokom te rasprave svakako je potrebno da se
spomenu i pretresu sledeće tačke:
 |
centralni aspekt "podizanja"
granica i posledice po nacionalne države koje se vežu za taj proces
("erozija");
|
|
epohalni značaj koji se (analogno
procesu industrijalizacije) pripisuje procesu globalizacije;
|
|
pitanje da li se radi o novom
procesu ili je globalizacija postojala već i mnogo ranije, i da li je taj proces
samo ubrzan krajem osamdesetih godina (varijanta po kojoj je globalizacija samo
mit gotovo da više i ne postoji u raspravi o globalizaciji);
|
|
razlikovanje između dva u osnovi
različita pristupa pojmu "globalizacija" - između užeg, ekonomskog razumevanja
pojma (npr. definicije Desai-ja ili Weizsäcker-a (Vajczeker)) sa jedne i šireg,
socijalnog shvatanja pojma (npr. definicija Giddens-a) sa druge strane;
|
|
elementi povezivanja iznad svih
razlika, pre svega centralna uloga koja se pojavljuje u gotovo svim pokušajima
definisanja globalizacije - međusobna povezanost i zavisnost.
|
Objašnjenja pokušaja
definisanja pojma "globalizacija"
Ekonomska dimenzija ima, bez sumnje, veliko značenje i ona je jedan od važnih
uzroka i pokretača procesa globalizacije i u drugim oblastima. Pri tome ni u
kom slučaju ne sme da se zaboravi da globalizacija obuhvata mnogo više od rastuće
integracije svetske ekonomije i da zbog toga ne sme da se ograniči na
ekonomske procese, što se često dešava (vidi Osnovni
kurs 2: Dimenzije globalizacije).
Mnoge različite naučne discipline (pre svega ekonomija, istorija, političke
nauke i sociologija) imaju poteškoća u pronalaženju jedinstvene i opštevažeće
definicije pojma "globalizacija". Međutim, to ne treba da nas čudi s obzirom na
to da je ovaj zadatak sličan odgovoru na pitanje koliki je kvadrat kruga.
Neki od kratkih citata koje smo imali priliku da pročitamo na tabeli (vidi gore)
ukazuju na jedan veoma važan aspekt "podizanja" granica i na posledice toga po
nacionalne države (Altvater). Naići ćemo i na razumevanje globalizacije
u užem, ekonomskom smislu riječi (Desai, Weizsäcker).
Epohalni značaj pojma "globalizacija" povezuje se sa epohalnim značajem
industrijske revolucije (Messner/Nuscheler).
Varwick (Farvik) na jednom meta-nivou ukazuje na funkciju pojma "globalizacija" u javnoj
raspravi, što jasno ukazuje na to da o globalizaciji ne može da se govori na
odgovarajući način, a da se ne govori o tome kako se raspravlja o tom pojmu.
U više navrata se spominje važnost međusobne zavisnosti, povezivanja i razmene (Menzel, Desai, Giddens, Varwick).
Mnogi se pokušaji definisanja pojma "globalizacija" zadovoljavaju aspektom
"rastuće povezanosti" (Varwick, Menzel), što i nije baš kritičan aspekt, ali u najvećoj meri označava sadržaj globalizacije.
Altvater i Schumann/Martin naglašavaju jednu od kritičnih tačaka globalizacije -
osamostaljivanje ekonomije koju politika više ne može da kontroliše.
[Autor: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
