|
| |
Olimpijski mir
Olimpijske igre iz antičkog doba
[Ostaci antičkog olimpijskog stadiona] |
Veza između sporta i
mira je veoma stara. 776. godine pre Hrista održale su se prve Olimpijske
igre u antičkoj Grčkoj, tj. iz tog prioda postoje pisani dokumenti. Verovatno
su antičke Olimpijske igre i starije od tog perioda i dosežu čak i do drugog
milenijuma pre Hrista.
Čini se da se održavala trka na stadionu dugom 192,27 metara, a pobednik je
imao čast da upali vatru. Igre su se održavale periodično - svake četiri
godine, a vremenski period između igara se zvao olimpijada.
U polise Olimpije nije smelo da se ulazi sa oružjem, a tokom meseca
u kojem su se održavale igre vladalo je primirje da bi sportisti i
gledaoci mogli sigurno da doputuju, posmatraju/sudeluju i otputuju.
Ova tradicija se i do danas održala, a o tome nešto detaljnije govori
sledeći tekst. |
Diskusija: Olimpijski mir?
Novembar 2003: Generalna skupština Ujedinjenih nacija tajnim glasanjem je
izglasala odluku o primirju tokom Olimpijskih igara koje će se u Atini održati
od 13. do 29. avgusta 2004. godine.
Ministar vanjskih poslova Grčke, G.
Papandreoy (Papandreu),
izjavio je da se Grčka kao domaćin Olimpijskih igara 2004. godine osjeća
obaveznom da propagira olimpijske ideale. "Nadamo se da će u Atini na leto
2004. godine da gori plamen mira," rekao je ministar. "Pošaljimo sa ove
manifestacije simboličnu poruku mira za celi
svet."
Skupština UN-a je prvi put 1993. godine jednom rezolucijom
pozvala na globalno primirje tokom trajanja Olimpijskih igara. Ovo je običaj
koji se naziva „ekecheiria“ i potiče iz antičke
Grčke, iz osmog stoleća pre Hrista, a trebalo je da sportistima omogući
mirno putovanje na Olimpijske igre i nazad. Tokom Olimpijskih igara u
antičkoj Grčkoj vladalo je primirje koje je najpre trajalo jedan mjesec -
koliko su trajale i igre, a kasnije je bivalo produžavano i na period do tri
meseca. Tokom ovog perioda su gledaoci, sportisti i ostali članovi
delagacija mogli nesmetano da krenu na put ka Olimpiji, čak i ako ih je put
vodio kroz države koje su u to vreme bile zahvaćene ratom. Zabrana
ratovanja tokom ovih perioda bila je poštovana od strane celokupnog grčkog sveta
tog doba.
Da bi se oživela ova tradicija i da bi se proširila
dalje, u Atini je 2000. godine osnovan
Međunarodni centar za
olimpijski mir. U milenijumskom izveštaju
Ujedinjenih nacija od 8. septembra 2000. godine kaže se: "Pozivamo države-članice da se kako danas tako i u budućnosti pridržavaju olimpijskog mira,
te da na taj način pomognu Olimpijskom komitetu u njegovim nastojanjima za
unapređenje mira i razumevanja među ljudima koji mogu da se postignu putem
sporta i podržavanjem olimpijskog ideala."
Ovakva inicijativa Ujedinjenih nacija bila je neophodna jer
je poziv na olimpijski mir pre Zimskih olimpijskih igara održanih u Salt Lake City-ju
(Salt Lejk Siti) 2002. godine bio odbijen. Razlog za
to bili su teroristički napadi od 11. septembra 2001. godine i "Rat protiv
terorizma" koji SAD nije hteo da spreči. Američki ministar vanjskih
poslova, Colin Powell (Kolin Pauel), ograničio je poziv
na olimpijski mir: "Naš poziv na olimpijski mir ne može da garantuje potpuno
primirje, već se samo odnosi na primirje na licu mesta i na transport
sportista."
[Brot für die Welt / Nationales
Olympisches Komitee / Deutsche UNESCO-Kommission (Hg.): Fair Play for Fair
Life 2004, Stuttgart 2004] |
|
Procena
značaja olimpijskog mira
„Poruka mira i pokušaj da se oružje ostavi bar na 16
dana je na tri načina relevantna u mirovno-političkom smislu.
Prvo: Ljudima u ratom zahvaćenim regijama daje
mogućnost da bar na kratko žive bez straha i mirno spavaju.
Drugo: Ljudima u ratom zahvaćenim regijama šalje
poruku da je moguće da se živi bez rata i da postoje i druge mogućnosti
za zajedinički suživot.
Treće: Ova prouka na svetlo dana iznosi jednu sasvim
drugu dimenziju, tj. može da se posmatra kao polazna tačka za
razvijanje zajedničkih vrednosti i normi suživota bez rata.
Međutim, ono što je važno s ovim u vezi je da se na
olimpijski mir ne obavezuju samo države, već da današnje shvatanje
međunarodno-pravnih normi nenasilja obuhvata i društveno-političke
aktere.
Dakle, ovaj poziv nudi mogućnost da se po prvi put
stupi u kontakt sa gospodarima rata i terorističkim grupama i da ih se
pokušaju da se obavežu na poštovanje transnacionalnih normi. Šta bi na to
rekao Osama bin Laden?
Ujedinjene nacije, Liga arapskih država i islamske
države bi mu morale bar jedanput postaviti ovo pitanje. A kako bi na
sve to reagovao predsednik Bush (Buš)?
Nažalost, ideja olimpijskog mira ostaće samo utopija,
pošto su svakodnevne političke i vojne kalkulacije još uvek suviše
jake da bi se povukle pred ovakvom idejom.“
[Dr. Thomas Nielebock,
Istraživač na Univerzitetu u Tübingen-u] |
|
Ostali tekstovi na temu "Sport
i prevencija nasilja":
[Početak
stranice]
|
