|
| |
Interkuturalno posredovanje u
konfliktu - medijacija u fudbalu
Sledeći tekst autora Hans-Jürgen Rojahn-a (Hans-Jirgen Rojan) opisuje jedan
slučaj iz nemačke fudbalske juniorske lige.
Medijacija je
škola izjadnačavanja, medijatori ne žele pobednike i gubitnike - to može da
funkcioniše čak i u konfliktima do kojih dolazi u fudbalu
Tokom jedne utakmice juniorske lige Jens
Meyer (Jens Majer) iz ekipe TUS Altdorf biva teško povrijeđen: lom
vilice. U 75. munuti igrač protivničkog tima koji je prouzrokovao povredu, Ali Maret
(sva imena su izmenjena od strane autora), biva zamenjen i napušta teren. |
|
Više informacija
o metodu medijacije naći ćete u Osnovnom kursu 4 u okviru ovog
tematskog kompleksa (... do
stranice "Medijacija") |
|
Sa klupe ekipe TUS
Altdorf jedan od igrača dovikuje Aliju nešto što niko nije razumeo. Ali se
oseća prozvanim i povređenim i udara tog igrača u lice. Ujak udarenog igrača
skače sa svog mesta u gledalištu i napada Alija. Ostali igrači i roditelji iz
gledališta se umešaju u sukob pokušavajući da razdvoje dvojicu zavađenih.
Nakon
što je ponovo uspostavljen mir, utakmica se nastavlja.
Poslednji zvižduk sudije označava kraj utakmice, ali ne i kraj konflikta između
dve momčadi - počinje druga runda tog konflikta: svađa i tuča. Sportska
organizacija informiše organizaciju "Interkuturalno posredovanje u konfliktu -
medijacija u fudbalu" o ovom konfliktu. Ovo je projekat koji je inicirao
Sportski savez omladine iz Hessen-a zajedno sa Fudbalskim savezom Hessen-a
1998. godine. Upravni odbor sastavlja medijatorski tim koji stupa u kontakt sa
vođom Sportskog saveza čiji se igrač/igrači našao u konfliktu. S obzirom
na to da
predstoji izlazak pred disciplinsku komisiju, obe strane vrlo brzo prihvataju
medijaciju. Sledeća utakmica između dva tima planirana je već za nekoliko
sedmica i bilo je potrebno da se reši konflikt pre toga.
„Ublažiti napetost“
U ovakvim složenim situacijama pokazalo se kao dosta uspešno najpre da se
organizuju odvojeni pregovori sa stranama u konfliktu. Tokom ovih razgovora još uvek nije
započela faza medijacije, već se sukobljenim stranama daje mogućnost da se
"izduvaju" i ispričaju medijatorskom timu svoju verziju događaja. Prvi razgovor se
odvija sa predstavnicima ekipe u kojoj se nalazi povređeni igrač sa lomom
vilice. Prisutni predstavljaju konflikt sa svog stanovišta, a u međuvremenu je
zasedala disciplinska komisija koja je donela sledeću odluku: "Ali
Meret je kažnjen zabranom igranja u trajanju od 7 meseci, ujak protivničkog
igrača koji je napao Alija mora da plati novčanu odštetu Aliju, a
novčanu kaznu mora da plati i Alijeva ekipa.
Glavna tema je na koji način bez incidenata može da se završi sledeća utakmica.
Ekipa TUS Altdorf stalno naglašava razlike koje postoje između dva kluba.
Za sebe kažu da su domaće udruženje čiji igrači idu u gimnazije grada koji se
nalazi u blizini, a da u protivničkoj ekipi uglavnom igraju mladi igrači koji su
u Nemačkoj stranci. Tokom razgovora više puta naglašavaju da nemaju ništa
protiv stranaca i da i u njihovom timu igraju dva stranca.
Naglašavaju da su se nakon poslednje utakmice osećali veoma nesigurno kada bi
na ulici susretali grupu igrača protivničkog tima. Na pitanje medijatora šta
bi moglo da pokrene zajednički razgovor, dali su sledeći odgovor: "Ublažiti
postojeću napetost koja je prisutna i van fudbalskog terena, privatno i sportsko
bi trebalo da se razdvoje, a ekipe bi trebalo da u punom sastavu prisustvuju
razgovorima." Svi prisutni se slažu sa pokušajem medijacije.
„Idiot je loše - ali kod reči ¨domorodac¨ je kraj“
Na razgovoru sa ekipom Eintracht Neuberg (Alijeva ekipa) sudeluju vođa
ekipe, predsednik i sedam igrača. I ovde se prvo daje mogućnost ekipi da
predstavi svoje viđenje konflikta. Vođa ekipe naglašava da im je svima veoma žao
zbog incidenta. Glavna tema je da su igrači ove ekipe stalo izloženi
provokacijama jer su stranci. „Idiot je loše - ali kod reči domorodac je kraj.“ Igrači ovog tima ne žele da
se svuda i uvek posmatraju kao razbijačka skupina uvek spremna na kavge. Žele da se kao sudije angažuju stariji i
iskusniji ljudi.
Mladi veoma temperamentno i intenzivno diskutuju o svojim željama. Na kraju svi
izražavaju želju za pokušajem medijacije. Obe ekipe izražavaju svoju želju da
razgovorima prisustvuju svi igrači i roditelji i rodbina koji su se umešali u
sukob. U većini slučajeva samo oni kojih se konflikt direktno tiče žele na ovaj
način - uz prisustvo svih umiješanih - da prevaziđu konflikt. Međutim, u ovom
specifičnim slučaju izgleda da je bilo mnogo onih kojih se konflikt direktno
ticao.
Da bi se
medijacija završila u roku od 3 sata (tokom jedne večeri), jer više termina nisu
prihvatile ni jedna ni druga ekipa, biraju se govornici ispred ekipa (po
tri odrasle osobe i po 7 igrača). Oni će sudelovati u pojedinačnim fazama
medijacije. Tokom pojedinačnih razgovora obe ekipe su se složile da nasilan
sukob koji se desio ne treba da bude tema zajedničkog razgovora.
Kao tema je odabran fer tok sledeće utakmice. Oba tima imaju želju da svoje
utakmice privedu kraju u dobroj sportskoj atmosferi i bez smetnji i incidenata.
Na kraju je napravljen pisani dokument koji je potpisalo svih 20
učesnika medijacijskog razgovora. Ukoliko dođe do kršenja sporazuma,
onaj koji ga prekrši je obavezan da plati piće ostalim učesnicima razgovora.
Predsednici oba kluba paziće na to da li je došlo do kršenja sporazuma i
pobrinuti se da ukoliko to bude slučaj, prekršilac zaista plati piće i
protivničkoj ekipi.
Medijatorima je kasnije rečeno da je sledeća utakmica protekla "veoma mirno
i u fer atmosferi". Potpisani sporazum se ispoštovao. |
|
Sporazum:
1. Pokušaćemo da se međusobno umirimo (najbliži igrač treba to da
učini).
2. Pre početka utakmice ćemo pozdraviti jedni druge i to tako što
ćemo proći u koloni pored protivničke ekipe i svakom igraču pružiti
ruku.
3. Preuzimamo odgovornost za svoje navijače i njihovo ponašanje na
tribinama stadiona.
4. Rukovaćemo se i nakon završetke utakmice.
5. Pre, tokom i nakon utakmice nećemo vređati jedni druge niti
pretiti jedni drugima.
6. Nakon napravljenog prekršaja izvinićemo se protivničkom igraču. |
|
[Hans-Jürgen Rojahn in: zivil -
Zeitschrift für Frieden und Gewaltfreiheit, Nr. 4/2003]
Ostali tekstovi na temu "Sport
i prevencija nasilja":
[Početak
stranice]
|
