|
| |
Osnovni kurs 5:
Pedagogija mira i fer-plej
|
""Fer-plej
ne označava samo poštovanje dogovorenih pravila igre, taj pojam mnogo više
upućuje na držanje sportiste: poštovanje protivnika i očuvanje psihičkog i
fizičkog dostojanstva. Onaj sportista koji se može staviti u poziciju svog
protivnika se ponaša fer." (Izvod iz Deklaracije Internacionalnog
komiteta fer-pleja")
Sport može biti idelana "životna škola" jer prenosi sposobnosti i životne
vrednosti. Zato je sport jedna od važnih oblasti u pedagogiji mira. Fer
ponašanje kao ključna sposobnost može veoma dobro da se nauči i uvežba kroz
sport i u sportu. Sledeći tekst daje nam kratki pregled mogućnosti u kojima sport i fer-plej mogu
da se upotrebe u mirovno-pedagoške svrhe. Pojedinačni
aspekti kojima se bavi tekst obrađeni su detaljnije na posebnim stranicama u
ovom Osnovnom kursu:
 |
Fer-plej:
Definicija, principi i pravila; fer proizvedene lopte za fudbal, uslovi rada u
proizvodnim pogonima sportskih artikala
|
|
Sport i prevencija
nasilja:
Medijacija u fudbalu
|
|
Primeri iz prakse:
Igre u ponoć - Košarka za suzbijanje nasilja, Fudbal na ulici za mir,
Olimpijske igre u ratom zahvaćenim oblastima
|
|
Ujedinjene nacije u sportu
vide važan instrumen za postizanje
ciljeva ovog
milenijuma, jer se kroz sport prenose sledeće veštine, sposobnosti i
vrednosti:
Veštine i
sposobnosti
|
Sposobnost saradnje |
|
Veština
komuniciranja |
|
Poštovanje
dogovorenih pravila |
|
Konstruktivno
prevazilaženje konflikta |
|
Razumevanje |
|
Odnos prema drugima |
|
Kvalitet vođe |
|
Poštovanje prema
drugima |
|
Procena doprinosa |
|
Sposobnost pobede |
|
Sposobnost poraza |
|
Planiranje takmičenja |
Vrednosti
|
Fer-plej |
|
Deliti |
|
Osećaj sopstvene
vrednosti |
|
Poverenje |
|
Pouzdanost |
|
Osećaj
samopoštivanja |
|
Tolerancija |
|
Neuništivost |
|
Timski rad |
|
Disciplina |
|
Poverenje |
[Sport for Development and Peace. Towards Achieving the Millenium
Development Goals. Report from the United Nations Inter-Agency Task Force on
Sport for Development and Peace. United Nations, 2003 -
http://www.un.org/themes/sport/task.htm]
|
Sport u radu se izbeglicama, u
razvojnom radu i prilikom pomirenja dveju grupa
|
„Ako je neko aktivan
u sportu, on neće počiniti genocid“ - ovo je jednostavna rečenica koju je
izgovorila devojčica koja je tokom građanskog rata u Ruandi 1994. godine
preživela strahote. Četiri godine kasnije ona je učesnica u obrazovnom
programu vlade i Olimpijskog komiteta Ruande. Tokom ovog programa zamišljeno
je da što više mladih koji su zainteresovani za sport izuče za
odbojkaškog trenera. Njihovo obrazovanje treba da posluži tome da se što više
dece uključi u sportske programe putem kojih bi trebalo da prevaziđu ratne
traume unapređujući sportski i timski duh.
Sportske manifestacije se sve češće koriste po završetku nasilnog konflikta kao
sredstvo pomirenja. Sport se pokazao izuzetno uspešnim sredstvom za
okupljanje ljudi kod etno-političkih sukoba. Kroz sport uspeva da se
isposluje prilika da se pripadnici različitih struja ili političkih
partija sretnu i upoznaju. Ponekad se ovakvi sportski susreti održavaju na
"neutralnom" terenu - u inostranstvu.
|
|
 |
Da bi se postigla
bilo kakva ravnoteža i da bi im se dala bar kratkoročna perspektiva, milioni
izbeglica koji žive u barakama i izbegličkim kampovima i koji zavise
od pomoći izvana, bave se hrvanjem. "Sport i kvalitetno provedeno slobodno
vreme su od izuzetne važnosti za svu decu. Kod izbegličke dece oni su
nezamjenjivi, kako bi im se na taj način nadoknadio bar deo izgubljenog
detinjstva," kaže Sadako Ogata, Visoki komesar
UN-ove organizacije za izbeglice UNHCR. Još od 1998. godine UN-ove
organizacije se bave jednim izbegličkim kampom u Tanzaniji u kojem je
smešteno preko 20800 izbeglica - dece i mladih. U ovakvim slučajevima
UNHCR se obraća nacionalnim i intrenacionalnim sportskim savezima za pomoć,
a iz toga se rađaju uspešne i intresantne kooperacije. |
Nevladine organizacije, kao što je
"Hleb za celi svet", podržavaju projekte samopomoći u celom svetu kod
kojih važnu ulogu igra sport. Projektni partneri u Africi, Aziji, Južnoj Americi
ili u istočnoj Evropi znaju da sportom može da se izgradi bolje samopouzdanje i
da može da se prevaziđe socijalni jaz. Sportske manifestacije nude mogućnost
integracije dece koja žive na ulici i prenose veštine i sposobnosti koje
kasnije mogu da se iskoriste i u poslovnom životu.
Sport i prevencija nasilja
Ipak, sport ne daje samo svoj doprinos tokom kriza ili u kriznim oblastima.
Doprinos sporta izgradnji i unapređenju civilnog društva je mnogo širi. Kao
što nam je poznato, čak ni stvarna demokratska društva nisu zaštićena od
izbijanja konflikata ili upotrebe sile. Izvrsni izveštaji o doprinosu sporta prevenciji nasilja dolaze iz SAD-a.
 |
„Igre u ponoć“
postale su simbol za prevenciju nasilja i suzbijanje porasta stope
kriminala. Košarkaškim utakmicama koje se održavaju između 22.00 i 02.00
sata trebalo bi da se mladi Amerikanci zaštite od upotrebe droga i nasilja,
te od skretanja na put kriminala.
Nakon prve inicijative koja potiče iz 1986. godine u SAD-u se pored National Basketball Association League-NBA
(Nacionalna košarkaška liga) formirala i Ponoćna košarkaška liga (Midnight Basketball
League-MBL). U ovoj ligi nastupa oko 10000 mladih
sportista. Većina igrača u MBL-ligi su Afroamerikanci -
to znači da potiču iz najmnogobrojnijh porodica siromašnih četvrti
američkih gradova. |
Igrači u ovoj ligi ne zarađuju
novac, a obavezni su da pre početka svakog meča prisustvuju jednom razgovoru. Tokom tih
razgovora se obrađuju različite teme kao na primer intervjui za novi posao,
odnos prema novcu, rešenja za konfliktne situacije, sopstvene inicijative,
zaštita od HIV-infekcija i side, alkohol, droge i sl. Garry A. Sailes (Geri
A. Sejls), profesor sportske sociologije na Univerzitetu u Indijani kaže: "Mladima iz siromašnih četvrti
MBL-liga ne nudi samo mogućnost da igraju košarku, već i da pronađu svoj
identitet i steknu sigurnost i samopouzdanje."
U međuvremenu su se Igre u ponoć razvile i u Nemačkoj. Organizatori
ovakvih igara su uglavnom lokalne zajednice u saradnji sa policijom. Dominik Hermle,
jedan od organizatora Igara u ponoć u Študgartu, kaže: "Svojim projektom
pokušavamo da suzbijemo probleme mladih kao što su kriminal, siromaštvo,
narkomaniju i nezaposlenost. Sportom se ovi problemi ne mogu rešiti, ali
sport može da doprinese njihovom rešavanju. Kroz sport može da se pozitivno utiče
na druge oblasti života, može da se pomogne u razgradnji akumulirane agresije,
da se poveća samopouzdanje, da se stekne tolerantnost prema drugima i preuzimanje
odgovornosti. Mladi u Študgartu su sa zadovoljstvom prihvatili ovu ponudu."
„Igre u ponoć" su samo jedan deo spektakularne ponude sportskih aktivnosti kada
se radi o oblasti "sport i prevencija nasilja". U mnogim dokumentima koji se
objavljuju već mogu da se pročitaju tvrdnje da kroz oblast sporta na primerima
može da se uči kako bi trebalo da se fer ponaša prema drugima i kako konflikti
mogu da se prevaziđu konstruktivno.
Fer-plej u jednom svetu
 |
Naučni sportski
radnik Ommo Grupe piše: „Olimpijski sport pored principa doprinosa fer
ponašanju karakteriše i negovanje mnoštva sportova. Ova raznolikost mora da
se
neguje i zbog multikulturalnog sveta koji je danas povezan duhom Olimpijade. Olimpijske vrednosti koje se tiču očuvanja mira potpuno
odgovaraju ovoj raznolikosti, tu treba naglasiti međusobno poštovanje i
multikulturalnost. Naravno, sve ovo nije dovoljno da bi se rešili
konflikti, ali sport nam nudi modele pomoću kojih možemo da pokušamo da
prevaziđemo konflikte. Preduslov olimpijskog sporta je prihvatanje drugog i
drugačijeg, a to se ostvaruje ako se on usmerava protiv diskriminacije druge
rase, religije i pola.“ |
Fer se ponašati znači
pridržavati se dogovorenih pravila, odustati od nepravedno stečenih prednosti,
imati jednake šanse, obzirno se ponašati, poštovati protivnika i prihvatati
drugačije. Fer ponašanje kao sportsko i moralno držanje je ugroženo u današnjem
svetu i to ne samo u sportu, već u svim oblastima društva. Istovremeno
nam pravila fer ponašanja nude izuzetne mogućnosti prema kojima bi trebalo
da se
orijentišemo u današnjem svetu punom takmičarskog duha.
[Uli Jäger, Institut za pedagogiju mira
Tübingen.]
Ostali tekstovi u okviru Osnovnog kursa 5 bave se sledećim temama:
[Početak
stranice]
|
