|
| |
Komunikacija - ključ za rešenje konflikta
Uspešna komunikacija je ključ za
konstruktivan pristup konfliktu. "(Onaj) koji razgovara, (taj) ne puca" - ovako je
na najmanji zajednički nazivnik svedena funkcija komunikacije. U veoma
profesionalizovanoj ili čak ritualizovanoj formi komunikacija igra
odlučujuću ulogu pri svakom postupku rešavanja konflikta. Zato je i
prenošenje veštine komuniciranja od presudnog značaja za pedagogiju
mira.
Komunikacija je
tokom konflikta ometena ili veoma ograničena. Postavlja se pitanje kako bi
trebalo da izgleda taj prvi korak - komunikacija -
da bi se došlo do zajedničkog stanovišta, a tako i do zajedničkog rešenja
konflikta.
Prvi preduslov za to je volja da se sopstvenom shvatanju doda i stanovište
drugog i da pokuša da se razume šta taj drugi misli. Pretnje, međusobna
okrivljavanja, pretpostavke ovde nemaju mesta. Njih treba
zameniti kooperativnom šemom objašnjavanja i razumevanja.
Pri tome od pomoći mogu da budu razna sredstva:
 |
Predrazgovori/okvirni razgovori,
koji služe za to da se ugovore mesta i termini za razgovore. Okvirni
razgovori se ne dotiču teme konflikta. |
|
Druga (neutralna) okolina,
koja omogućava da ni jedna strana nema prednost "domaćeg terena".
Neutralna okolina može da omogući i drugačiji odnos prema konfliktu.
|
|
Specifična, priznata pravila
-
nestrukturirana komunikacija između sukobljenih strana u konfliktu može
da rezultira nekonstroliranom eskalacijom. Pridržavanje ugovorenih pravila
omogućava ponovan kontakt između strana u konfliktu.
|
|
Treća osoba/osobe - one su
katalizatori. Paze na to da se obe sukobljene strane pridržavaju
dogovorenih pravila i pokušavaju da doprinesu razjašnjavanju konflikta, a
da pri tome ne zauzimaju poziciju na jednoj ili drugoj strani.
|
|
|
Pravila komuniciranja predstavljaju pomoć u konfliktim situacijama
|
Govoriti o samom
sebi, govoriti u tzv. ja-formi |
|
Držati se
činjenica, ne treba da se vređa, da se provocira ili da se okrivljuju
drugi |
|
Priznati
potrebe drugih |
|
Ne izbegavati
temu |
|
Pustiti da drugi govore i slušati ih |
|
Potražiti
zajedničko rešenje |
|
Držati se
dogovorenih pravila |
Imati na umu da reči prouzrokuju osećaje - pozitivne, ali i
negativne
Kako se ti
osećaš kad neko...
|
izdaje neređenja
(“Odmah prestani s tim!”); |
|
preti
(“Ako odmah ne prestaneš s tim, onda..."); |
|
pridikuje
(“To više ne smeš da radiš!”); |
|
pokušava da te
okrivi
(“Ti si uvek tako glasan!”); |
|
ocenjuje tvoje
ponašanje
(“Stalno me provociraš.”); |
|
pokušava da te
ispituje, gotovo saslušava
(“Gde si bio sinoć?”)?
|
|
|
Šta pomaže,
odnosno šta odmaže prilikom razgovora između strana u konfliktu?
|
Pomaže i deluje smirujuće na konflikt...
|
Pomaže
eskalaciji konflikta...
|
|
- pozdrav na početku i na
kraju razgovora |
-
bez pozdrava na početku i na kraju razgovora |
|
- kontakt očima |
- izbegavanje kontakta očima |
|
- davati argumente |
- opravdavati |
|
- pristupiti suprotnoj
strani |
- optuživati suprotnu
stranu |
|
- moći ubijediti drugu
stranu u svoje argumente |
- odstupati od teme |
|
- pridobiti podršku |
- ne obazirati se na ono što
drugi govore |
|
- pitati |
- pokušati nadgovoriti |
|
- jasno objasniti zbog čega
konflikt deluje na nas |
- ne pokazivati interes |
|
- dozvoliti drugima da
govore |
- upadati u reč |
|
- izbegavati provokativne
reči |
- upotrebljavati
provokativne reči |
|
- pozitivan govor tela |
- negativan govor tela |
|
- humor |
- bez humora, ogorčeno |
|
- obezbediti dovoljno
vremena za razgovor |
- nemati dovoljno vremena za
razgovor |
|
- ozbiljno shvatiti
argumente suprotne strane |
- posmatrati samo svoju
stranu |
|
- odvojiti osobe od teme
konflikta |
- napadati osobe |
Govor
tela u konfliktu
|
Veliku ulogu prilikom
eskalacije konflikta kao
i tokom konstruktivnog
pristupa konfliktu igra govor tela. U govor tela pored mimike i
gestikulacije spadaju i modulacija glasa, odeća i izgled prostorije.
Siegfried Frey (Sigfrid Fraj), sociolog i psiholog iz Duisburg-a, zastupa
stanovište da u procesu komunikacije ljudi centralno mesto ne zauzima reč,
već neverbelni govor. Druga strana ovaj neverbalni govor nesvesno
razumeva i upotrebljava ga kao osnovu za svoje buduće delovanje.
Rukovanje kao svakodnevni ritual učtivosti u stara vremena je, na primer,
sprečavao protivnika da ruku iskoristi za udarac. Signali prepreke (npr.
ruke prekrštene na grudima) nas štite od prevelike bliskosti i shvataju se
kao signal za distancu, dok ruke stisnute u pesnicu označavaju odlučnost.
Vjerodostojnost, pomirenje i izvinjenje moraju biti izraženi uz otvoreno
držanje tela da bi kao takvi bili i prihvaćeni.
Posebno simbolični gestovi (u ličnoj i društvenoj oblasti) igraju veliku ulogu
pri smirivanju i zaključivanju konflikta. Gestovi pomirenja signaliziraju da
je faza sukoba došla do kraja i da je u odnosu sa drugom stranom došlo
vreme za novo poglavlje.
Neverbalni govor tela je veoma važan za konstruktivnu obradu konflikta, s
obzirom na to da njime nesvesno ili svesno mogu da se daju znakovi koji
pridonose eskalaciji ili smirivanju konflikta.
Pri tome, ipak, mora da se ima na umu to da je neverbalna komunikacija specifična i da se razlikuje od kulture do kulture. |
|
Naučiti zapažati govor tela
U konfliktnim
situacijama sukobljene strane i putem govora tela prenose svoja
stanovišta. Govor tela označava naše osećaje prilično neposredno, čak
i onda kada rečima tvrdimo nešto sasvim drugačije. Ukoliko
nedovoljno izrazimo ili shvatimo osećaje, veoma lako može da dođe do
nesporazuma i problema.
Elementi govora tela su:
|
mimika |
|
gestikulacija |
|
držanje tela
/ izražavanje telom |
|
odeća i nakit |
|
razmak između
osoba i prostorija u kojoj se vodi razgovor |
Vežba
Pokušaćemo da sledeće osećaje predstavimo govorom tela:
agresivnost - bes - pretnju -
nasilnost - opuštenost -
iščekivanje - strah - prebacivanje -
dosadu - blagost -
čvrstoću - otvorenost - povučenost -
neodlučnost -
prodornost - iščekivanje - napetost -
opuštenost -
spremnost na kompromis - jednoznačnost -
dvosmislenost
Sugestija za način rada:
Svaki od gore spomenutih pojmova napiše se na poseban list papira.
Učesnici dobiju po dva listića i pantomimom predstavljaju osećaje
koji su na njima ispisani. Drugi bi trebalo da pogode o kojim se
osećajima radi. Svrha vežbe se svodi na dva pitanja:
|
Kako osećaji
mogu da se izraze, a da ih drugi razumeju i shvate, te da na njih mogu
da
odgovore? |
|
Da li osećaji
drugih i bez reči mogu tačno da se shvate i tumače?
|
|
|
[Autor: Günther Gugel,
Institut für
Friedenspädagogik Tübingen; Redaktion: Ragnar Müller]
[Početak
stranice]
|
