Preduslovi za konstruktivan pristup konfliktu

Promeniti principijelna stanovišta pri rešavanju konflikata:
Konflikti ne treba da se posmatraju sa aspekta ostvarivanja sopstvene pobede i nanošenja gubitka protivniku. Potrebno je da se teži ka zajedničkoj pobedi. To znači da bi cilj rešavanja konflikata od samog početka trebalo da bude rešenje po kojem svi akteri u konfliktu delimično ostvaruju svoje ciljeve.

Odreći se pretnji i upotrebe sile:
Ne treba da se upotrebljava ustaljenja šema komunikacije pune pretnji i međusobnog optuživanja. Treba da se pronađe konstruktivna forma razumevanja i objašnjenja. Jedan od najvažnijih preduslova za smirivanje sukoba i rešavanje konflikta je ne pretiti upotrebom sile i ne upotrebljavati je.  

Ne zastupati sopstveno stanovište kao jedino ispravno:
S obzirom na to da je zamagljena sposobnost objektivnog shvatanja jedan od najvećih uzroka eskalacije konflikta, sopstveno se stanovište i interpretacije ne smeju da se posmatraju kao jedini ispravni. Potrebno je da se ispitaju i provere kako bi se na taj način sagledali i drugi delovi konflikta. Spremnost da se to učini je veliki korak ka priznavanju prava i druge konfliktne strane.

Uvođenje treće strane:
Ispitivanje sopstvenog shvatanja i interpretacija najlakše se postiže uvođenjem treće strane - medijatora (vidi odlomak "Medijacija"). Medijator kao strana od poverenja može da pomogne stranama u konfliktu da pronađu zajedničko stanovište. Ipak, sam medijator nije dovoljan, već kod obe strane u konfliktu mora da bude prisutna volja za saradnjom.

Pregovori umesto dovođenja pred svršen čin:
Dovođenje pred svršen čin po pravilu vodi ka zaoštravanju sukoba, pošto druga strana ne može da prihvati takvo stanje stvari bez gubitka ugleda. Da bi se realizovali zajdnički razgovori često su potrebni predrazgovori tokom kojih se postiže saglasnost oko budućih sastanaka i dogovora. Ovi predrazgovori imaju zadatak da otvore put za pregovore. Oni su oslobođeni pritiska "očekivanog uspeha". Pregovori mogu da se vode na više načina. Pregovori u formi "okruglih stolova" poslednjih godina su se pokazali izuzetno korisnim i našli svoj put u političkoj kulturi.

Rešenja konflikta usmeravaju se prema onoj strani koja mora da snosi posledice: 
Rešenja konflikta ne smeju da budu određena interesima jače strane u sukobu. Ona moraju da budu napravljena i postignuta tako da se putem njih ostvaruje prednost i dobit za sve učesnike u konfliktu i da se ne prouzrokuje nova eskalacija konflikata. Pored toga ova rešenja moraju da daju svoj doprinos razgradnji strukturalnog nasilja i da zadovoljavaju etička merila.

[Autor: Günther Gugel, Institut für Friedenspädagogik Tübingen; Redaktion: Ragnar Müller]

[Početak stranice]